Њемачка: Нису краставци, шта ли је?!

Њемачки научници још нису открили шта је узрок бактеријске инфекције која је погодила Њемачку и однијела до сада 16 живота, док је више од 1.000 људи заражено.

Иако се првобитно вјеровало да су краставци увезени из Шпаније проузроковали заразу, резултати анализа су показали да, иако су били заражени бактеријом ешрихија коли (ЕХЕЦ), краставци из Шпаније нису изазвали инфекцију.

Представница здравствених власти у Хамбургу Корнелија Префер Сторкс изјавила је да су тестови на два краставца увезена из Шпаније потврдили присуство потенцијално смртоносне бактерије ешерихија коли, али не и ентерохеморагичне подврсте која је заразила више стотина људи у Њемачкој, пренео је АП.

На основу разговора обављених са пацијентима, претпоставља се да је до заразе дошло усљед конзумирања сировог краставца, зелене салате и парадајза, тако да љекари препоручују људима да се уздржавају од те врсте хране, а Русија је отишла тако далеко да је забранила увоз те врсте поврћа из Шпаније и Немачке.

Према наводима доктора Роберта Токса из Америчког центра за контролу болести и превенцију, веома је необично то што постоји толико велик проценат компликација везаних за бубреге.

„До сада није било таквих зараза. Ова врста ешерихије коли није установљена у САД, где је било инфекција изазваних конзумирањем сирове хране пследњих година, али не са толико великим процентом смртности”, рекао је он.

Па ипак постоји један преседан у Европи. 1996. године од инфекције изазване бактеријом ешреихија коли у Великој Британији заражено је 216 људи, од којих је 11 преминуло.

Оно што је, такође, веома чудно у овом тренутку јесте да су 86 одсто заражених одрасле особе, од чега две трећине жена. Чудно је и то што нема пуно заражене деце.

Ово није први пут да се ешерихија коли открије у дигестивном тракту људи или животиња, али инфекција се обично манифестује дијарејом и другим стомачним тегобама које нису опасне по живот.

Сада, међутим, имамо опасне симптоме од дијареје уз крварење до озбиљног обољења бубрега – хемолитички уремички синдром, од чега обично пет одсто обољелих умире.

Хемолитички уремички синдром не представља краткорочни проблем – 10 од 20 година након излечења између 30 до 50 одсто излечених има неки проблем са бубрезима.

Највећи проблем за сада је немогућност да се открије шта заиста изазива инфекцију – тестови на 141 узорак краставаца, парадајза, млечних производа, тиквица и пилетине у покрајини Шлезвиг-Холштајн, која је највише погођена инфекцијом, нису показали присуство ЕХЕЦ. Ни тестови урађени у још једној сјеверној покрајини Мекленбург-Западна Померанија нису резултовали открићем узрочника инфекције.