Њемачка не користи атомску енергију након 2022.

Странке њемачке владајуће конзервативно-либералне коалиције договориле су се прошле ноћи да Њемачка најкасније 2022. године престане да користи енергију из атомских централа. Сличну одлуку, о затварању нуклеарних електрана најкасније до 2025. године, већ је 2002. била донијела социјалдемократско-зелена влада Герхарда Шредера, али ју је кабинет садашње канцеларке Ангеле Меркел прошле године ставио ван снаге. Катастрофа […]

понедељак, мај 30, 2011 / 17:59

Странке њемачке владајуће конзервативно-либералне коалиције договориле су се прошле ноћи да Њемачка најкасније 2022. године престане да користи енергију из атомских централа.

Сличну одлуку, о затварању нуклеарних електрана најкасније до 2025. године, већ је 2002. била донијела социјалдемократско-зелена влада Герхарда Шредера, али ју је кабинет садашње канцеларке Ангеле Меркел прошле године ставио ван снаге.

Катастрофа у јапанској нуклеарки Фукушима била је, међутим, повод да се у Берлину преиспита атомска политика.

Министар екологије Норберт Ретген саопштио је данас да осам најстаријих њемачки нуклеарки, пуштених у рад до 1980. године, а које су после Фукушиме искључене и подвргнуте свестраној контроли, више уопште неће бити прикључиване на струјну мрежу.

Шест новијих атомских централа треба да престану да раде до 2021. године, а три најновије биће искључене са мреже најкасније 2022.

Министар Ретген нагласио је да одлуке о престанку коришћења атомске енергије неће садржавати клаузуле о ревизији, што значи да је ново њемачко усмјерење у области енергетике неопозиво.

Планиран је и систем опсежног праћења преласка на обновљиве изворе енергије, при чему кључни критеријуми треба да буду исплативост, еколошка прихватљивост и обезбјеђивање сигурног снабдијевања.

Министар екологије је, наводећи да је сигурно снабдевање струјом од кључног значаја, истакао и да је последњи разговор био искључиво политичке природе и да није било договора с представницима привреде.

Прошле године су опозиција и медији увелико критиковали владу пребацујући јој да је под притиском енергетских концерна прогласила мораторијум на одлуку социјалдемократско-зелене владе о престанку рада нуклеарки до 2025. године.



Оставите одговор