Никола Зирдум: Комшићу ћу поклонити Павелићеву бисту

У наставку интервјуа Иван Шушњар одговара на унутархрватска питања. Једно од занимљивијих је како је, прозивајући савезништво ХСП и СДП, тражио од ХСП да га туже за крађу бисте Анте Павелића из једног од њихових сједишта. Пошто би то значило признање да гаје нацистичку идеологију, Шушњар је одлучио да "старим антифашистима" из СДП покаже са […]

петак, 11 новембра, 2011 / 08:33

У наставку интервјуа Иван Шушњар одговара на унутархрватска питања.

Једно од занимљивијих је како је, прозивајући савезништво ХСП и СДП, тражио од ХСП да га туже за крађу бисте Анте Павелића из једног од њихових сједишта. Пошто би то значило признање да гаје нацистичку идеологију, Шушњар је одлучио да "старим антифашистима" из СДП покаже са ким су се удружили.

Осим тога, сазнајте како уредник Поскока види однос босанскохерцеговачких и хрваћанских Хрвата (или како их на Поскоку зову Перецијанаца) у контексту предстојећих избора, те положај у БиХ.

Штa највише тишти хрватски народ у БиХ и какав је његов положај?

Право питање би било шта нас заправо не тишти? Хрвати у БиХ воде политичку борбу на неколико фронтова. Први фронт је онај са Загребом, његовом медијском машинеријом која је након „рјешавања српског питања“ у Хрватима БИХ нашла нове „Жидове“ па се сав гњев због гријеха структура у самој Хрватској канализира на митском вањском непријатељу. Понекад су то Срби, понекад ХерцегБосанци, само нису фини ЗГ дечки. Они исти који су задњих година напунили Реметинац.

Други фронт је политичко Сарајево. Након задњих избора и то Сарајево је коначно скинуло маску. Кренули су у потпуно брисање представничке демокрације у Федерацији претварајући је у ентитет припадничке демокрације.Представничку демокрацију сада желе избрисати и на разини државе. Тако је настао појам Злајиних Хрвата, људи који су припадници хрватског народа, али без представничког легитимитета, људи који засједају на функције не зато јер су изабрани у народу него стога јер их је именовао Злаја. СДП тако постаје лажна социјалдемокрација, која умјесто да управо протежира права Хрвата, као малобројнијих, што је у складу са 4. начелом социјалистичке интернационале, тражи лексичке рупе у Уставима, како би тај малобројнији народ могла превеслати. И све то чини наводно у име грађанског, док је у суштини на сцени сурова борба за проширење бошњачког државотворног и националног простора. Злаја на један начин проводи оно што Изетбеговић мали замисли.

Трећи фронт на којем водимо борбу су локалне средине. Политичка опресија и обесправљеност на разини државе омогућили су једним те истим људима да остану дуго на власти у срединама које су већинске хрватске, па су ти простори постали легла корупције. Средине на чекању. Ту је један од круцијалних проблема корупција и непотизам на Свеучилишту у Мостару, гдје се због приватних интереса једне или двије обитељи уништавају цијеле генерације будућих интелектуалаца. Мислим конкретно на Филозофски факултет који би морао бити расадиште будуће хрватске интелигенције у БиХ.

Четврти фронт је борба са властитим политичким елитама које никако да сазрију и крену развијати стратегију и водити властиту политику у интересу Хрвата у БИХ, него су често њихове одлуке против наших дугорочних интереса, а опет увјетоване вишим интересима Загреба.

Поред овог свега, имамо чињеницу да су нам отети медији, да смо, иако некада господарски најјачи данас економски ослабљели усред задњих 10 година централизације капитала у Сарајево, и услијед агресивне извозне политике Хрватске која гуши развој домаћих прозвода и исисава из хрватских кантона новостворену вриједност преко увозничких лобија. Код нас поред тога постоји и опасна опчињеност Загребом, посљедица чега је масовно слање сиве масе у тај град, чиме мало по мало, остајемо без још једног дијела сутрашње друштвене и политичке елите која би требала водити и представљати овај народ у будућности. Директна посљедица тога је да људске и политичке карикатуре попут Лијановића и Јуришића уопће имају простора у политици.

Да не би било све тако црно морам додати да једино, на срећу, што нас не тишти је еректилна дисфункција. Задње статистике говоре да управо хрватска мјеста у БиХ имају највећи природни прираштај.

Ближе се избори у Хрватској, гдје и Хрвати из БиХ бирају један број посланика намијењих дијаспори. Како су се странке у БиХ поставиле према изборима?

Поставиле су се као и до сада. Јадно и полтронски. С једне стране плачу стога јер им Сарајево одузима политичка права представништва, а с друге стране сами се тог у крви стеченог права одричу у ХР Сабору, као да је то право њихово, а не право народа умјесто да у сутрашњој ЕУ чланици имају макар три аутентична посланика који неће бити привјесак ХДЗ-у него сукреатори вањске политике Хрватске у случају да буду дио владајуће већине.

Идеална тројица у Сабору, по мени, би требали ићи на максималистички приступ конзумације нашег права.Тражили би мјесто замјеника министра вањских послова РХ и 10% кадрова у свих РХ велепосланствима чији би примарни задатак био интернационализација хрватског питања у БиХ. Но будући да Хрвати у Мостару, тј наши политички лидери пресликавају загребачки модел понашања, умјесто такве политике имате политику послушних коњушара. Они напросто у 15 година постдејтонског лудила нису политички сазрели. У политичком смислу су још увијек пубертетлије.

Сутра ће кукати како нова РХ Влада не показује слух за хрватско питање у БиХ, а они већ сада заузимају у овој кампањи супротан положај од коалиције која ће идуће 4 године водити Хрватску. Умјесто да се барем поставе неутрално са властитом независном листом ХНС-а они иду у непотребан рат са Кукурику коалицијом, и све то за љубав опцији која нас је највише до сада и коштала. ХДЗ-ом РХ. По мени се ту ради о нит мање нит више него о бруталној националној издаји, јер им је очито битнији савез са ХДЗ-ом РХ , него дугорочни интереси хрватског народа у БИХ којег представљају.

Поскок је био критичан према многим странкама, мање или више, у прошлости и сада. Истицали сте да је већина странака слична. Може ли се створити нека опција која је другачија, има ли је на видику?

Будући да су ХСП и НСРЗБ постали дио бошњачке политичке сцене тј. самоугасили су се, међу Хрватима постоји огроман простор на политичкој сцени за нови политички покрет. Дјеловање два ХДЗ-а иде ка њиховом уједињавању, помало губе савез с народом, с овом бескичмењачком политиком у којој позивају на отпор а онда сутра сједе с платформашким политичарима на кави.

Посве је стога очекивано да се кроз неко вријеме развије потпуно нова хрватска политичка снага у БиХ, по мојој процјени предвођена млађим интелектуалцима умјесто досадашњом политичком геријатријом. Дошли је вријеме и за смјену генерација на хрватском политичком блоку. Та генерација је заправо већ ту, спремна преузети одговорност, али је национално свјесна и сигурно до рјешења ове кризе власти у БиХ неће таласати на хрватском политичком обзорју.

Хрватима у БиХ и не требају више од два политичка блока, јер нас је премало и напросто немамо луксуз толиког вишестраначја, иако нам свакако треба плурализам. Али истински хрватски плурализам, а не овај који је понудио ХСП а који се своди на праксу „Нећу Издат Ја“ до избора, а послије Избора куд који мили моји…

Уз СДП, стална мета ваше критике је ХСП. Шта им замјерате највише?

ХСП је накупина необразованих идиота с полупопуњеним вилицама, (Иако им је предсједник зубар) без слуха за глазбу, без талента за било што. Па тако ни за политику; лишени било какве животне еститетике и етике. Имате ту свега, од адолесцената у раним педесетима до овисника о порнографији, углавном одрасли на шпагети вестернима и усташкој митологији.

Најпрофињенијима међу њима, Павелић је култ, морални и политички узор, а Старчевић тек блиједа верзија великог Павелића, еуфемизам за Павелића с којим пак не могу толико јавно. Зато му бисте држе у уредима. Мјера хрватства им је количина мржње према Србима, или Србљу, како је већ њихов "отац нације" Анте називао Србе. У суштини, ради се о неоствареним људима који кроз бављење политиком хране властити его..

Они у првом реду мрзе сами себе, из те мржње произилази мржња према свему осталом. Они су с овим задњим чином показали да не презиру само Србе, него и нас "глупе Хрвате" који им нисмо дали гласове. Мораш поприлично јако мрзити властити народ па си узети за право представљати га мимо његове воље, а за љубав некој вишој сили. Исто то радио је Павелић. Њега нису поставили Хрвати него мајоризатори. Живка Будимира, Ћану Приморца, Крајину, Јуришића и др. такођер нису поставили Хрвати него мајоризатори

Да ли ћеш вратити бисту Анте Павелића украдену из сједишта ХСП?

Хоћу, чим ме зовну. Али не зову. И неће. Јер би тиме и практично признали да је биста њихова. А сад им се то не исплати, Јер би и Злаја могао сазнати чиме се украшавају интеријери у подружницама ХСП-а. А Усташе се боје Злаје. Као што су се ономад бојали Мусолинија…

У сваком случају планирам ту бисту поклонити Комшићу за који тједан кад будем у Сарајеву на једном округлом столу. Мислим да би у Комшићевом уреду одлично пристајала. Он, ионако, од узурпираног хрватског уреда прави галерију апсурда.



0 КОМЕНТАРА