Никола Зирдум: БХ Хрвати немају комплекс Срба

Први човјек сајта Поскок.инфо Иван Шушњар, и његов колумнистички алтер его Никола Зирдум, одговара на нека од актуелних питања из угла Хрвата у БиХ. Као и већина аналитичара, наш саговорник није дао кратке одговоре, те у неким моментима није штедио простора да би био што јаснији. Стога смо интервју подијелили у два дијела, а у […]

понедељак, 7 новембра, 2011 / 08:08

Први човјек сајта Поскок.инфо Иван Шушњар, и његов колумнистички алтер его Никола Зирдум, одговара на нека од актуелних питања из угла Хрвата у БиХ.

Као и већина аналитичара, наш саговорник није дао кратке одговоре, те у неким моментима није штедио простора да би био што јаснији. Стога смо интервју подијелили у два дијела, а у другом ће бити више приче о хрватско-хрватским и хрватско-бошњачким односима.

Да не останемо недоречени, Шушњар је име Никола Зирдум потписивао испод својих текстова из два разлога: Први је што није хтио да се послије текста више коментарише о томе ко је текст писао, већ шта је написао; друго је из разлога што старо и готово заборављено презиме "врати у употребу".

Како коментаришеш догађаје око задњег терористичког напада на америчку амбасаду у Сарајеву?

Ради се о колапсу Злајине "револуције". Америка је коначно схватила да Валтер није у стању обранити ништа нити одрадити било какав озбиљан посао. С обзиром на организираност Злајине милиције у Држави за Злају, може се закључити сљедеће: Да је којим случајем Јашаревић имао помагаче, да је напао ноћу, и да је био 10% интелигентнији вјеројатно би заузео цијело Сарајево и тамо прогласио шеријатску власт. Без неке велике муке и отпора.

Јашаревић је обични неорганизирани психопат из Санџака који је мртав хладан пола сата неометано пуцао по Америма у Сарајеву. Замислите какав је ово знак правим и организираним исламским терористима из разних егзотичних земаља Блиског истока и Африке који желе прави "genuine" амерички скалп у својој шехидској биографији прије него оду на небо по оних 70 дјевица. У сваком случају, мислим да би било паметно да америчка администрација након овог преиспита свој однос према хрватском питању у БИХ и своју неумитну потпору бошњачком национализму коју пружа за љубав Турској – својој блискоисточној паркинг-држави за нуклеарне цијеви.

Ако ништа, онда тјеши чињеница, да сада Амери знају шта значи бити Хрват у Федерацији. На неколико сати, и Патрик Мун, и Родерик Мур осјећали су се како се Хрвати у БИХ осјећају сваки дан. Заточени и без права. Као обитељ Анђелић на онај Бадњак. Намјерно наводим овај задњи случаја чисто нек јавност успореди колика се бука дигне кад се окрзне америчка фасада и с друге стране кад вехабија у БиХ побије цијелу једну хрватску обитељ.

Дијелиш ли утисак да Хрвати никад нису тако вољели Србе, колико то у Херцеговини чине данас?

Не знам зашто издвајате само Херцеговину када говорите о тој љубави јер нису Хрвати у БиХ само у Херцеговини. Знам за неке градове у Средњој Босни, који у рату не би опстали у хрватским рукама без српске помоћи, знам да су Срби данас у тим мјестима итекако цијењени и да су у јединицама ХВО-а били цијењени као добри борци и да су данас једна врста ратних легенди Жепча, Кисељака и сл.

Нека друга мјеста опет, попут Јајца нпр. и Ливна, Орашја, рат су провела тукући се искључиво са Србима. Но ево у ливањској вијећници се недавно могао чути цинични приједлог да се та опћина припоји РС-у. Нетко то види као провокацију , но мени је то крајњи знак огорчености Хрвата у Ливну, реакција на мајоризаторски однос Сарајева према њима.

Но кад спомињете синтагму "љубав према Србима" морате знати да како не постоје колективне мржње тако не постоје ни колективне љубави. Прије ће бити да Хрвати, у политичком контексту поштују Србе у БиХ или да им пак завиде на начину како се политички носе унутар БХ стварности. Прије ће дакле бити да смо ми напросто једини Хрвати на планети земљи који немамо комплекс српства. Па чак га немају ни Хрвати у мјестима која сам горе навео, који су цијеви тијеком рата држали уперене на Србе.

Мислим да је српскохрватски однос унутар саме БиХ предуго био пресликаван из тзв. националних матица Београда и Загреба. И да смо предуго били граничари тим истим тзв. матицама. Иако нема баш пуно логике да то доиста буде тако. Јер ми Хрвати у БИХ, као и Срби у БиХ, већ стољећима живимо потпуно другачију стварност од оне какву је живе Хрвати и Срби у Хрватској и Србији. Па се до сада, по некој здравој логици, требао развити независан политички пут како Хрвата тако и Срба у БиХ. Да се то догодило још прије, тијек рата у БиХ био би потпуно другачији, уз далеко мањи број протјераних и мртвих.

Не говорим о новом националном идентитету него о засебном политичком путу, који не овиси о вишим циљевима тзв. матица. Иако то за мене нису матице. Тај пут властитог и независног политичког дјеловања, који у првом реду гледа своје интересе па тек онда интересе Београда или Загреба , мислим да је будућност не само српске и хрватске политике у БиХ него и бошњачке. Срби су ту најдаље одмакли. Већ су у рату одбили некакве "стратешке приједлоге Београда", а да то нису учинили, да су до краја слушали Београд завршили би као и Хрвати у БИХ који су до краја били послушни Загребу. Хрвати у БИХ тек су недавно кренули с властитом политичком еманципацијом. Тек дакле почињу.

А Бошњацима тек слиједи процес болне и дуготрајне детуркизације њихове политике. Иако тврде да немају резервну домовину утјецај турске политике на њих, и несебична подршка коју уживају не само од Турске него од цијелог исламског свијета код Бошњака је створила најсофистициранији и најорганизиранији национални покрет на Балкану. Тек кад се испуше бошњачки национални покрет предвођен СДП-ом, кад стану на лопту, тек тада ће БИХ кренути напријед, или ће, уколико СДП одбије стати на лопту, БИХ једноставно нестати, будући да оваква какву је осмишља СДП, неће бити прихваћена од већине њених грађана.

Поред хрватске већине, која понављам, нема комплекс српства, у БиХ постоји мали и објективно небитан, али од стране бошњачких националиста медијски експониран дио Хрвата који пресликавају митологизирану србофобију увезену из Хрватске. Ради се о малој групици тзв. цвјећара окупљеној око ХСП-а и СДП-а и једне још мање групице сарајевских унитаристичких свећеника у народу знаних као даиџа, који су своје хрватство професионализирали.

Њима хрватство не представља ништа до ли механизма позиционирања унутар националне квоте путем бошњачких гласова. Они су идеју некадашњег утопијског југославенства некадашње удруге Добри Пастир замијенили идејом доброг босанства коју шири удруга ХНВ, а у БиХ виде нови модел талионице нације у којој ће се развити неки нови наднационални идентитет. Што је само по себи сулудо.Након онако крвавог рата 90-их идеју талионице нација покушати развијати баш у клаоници каква је до јучер била БИХ, класични је примјер метастазе утопизма.

Колико је Додик популаран међу Хрватима, и због чега?

Популаран је знатно више него лани, а лани је био дупло популарнији него преклани. Разлог је највише у томе што он, најобичнијим и сваком човјеку разумљивим језиком, говори оно што већина Хрвата мисли, и што хрватски лидери почесто одлуче рећи ал се у кључном часу ушуте. Често се код нас зна чути узречица да нама треба наш Додик. Но мислим да је нама Додик из позиције у којој јест, далеко кориснији овако.

Сва хрватска политичка памет заједно није урадила на интернационализацији хрватског питања у БИХ колико је то учинио сам Додик. Кад се прогласи Хрватска Федерална јединица у заједничкој нам домовини БиХ мислим да Додик заслужује један повећи споменик у њој. Можда не баш на Дувањском пољу, али на Гламочком свакако… 🙂

Како замишљаш крај кризе успостављања власти у БиХ?

Крај кризе увод је у почетак нове кризе. Власт, ако се и успостави на разини државе, увод је у кризу власти у Федерацији. Можете ли замислити премијера из ХДЗБИХ на састанку с нелегалним федералним предсједником Будимиром којег државни премијер из ХДЗБИХ не призна? Како ће функционирати држава у којој државни премијер и 2/3 министара не признају федералну власт?

Дакле ово говорим под увјетом да Човић остане конзистентан у својим изјавама. Е сад Човић и конзистентност то је почесто до сада био оксиморон. Но ипак вјерујем, да ће, ако се и формира државна власт, то бити увод у још дубљу кризу. Будући да Генералу неће имати тко да пише…

Више пута си истицао да без рјешења националног питања нема будућности у БиХ. Какав је твој приједлог, имајући у виду да се у јавности баратало са 3 ентитета или 4 јединице?

Мој приједлог је да се БиХ уреди по грађанском принципу. Директном демокрацијом.Дакле да грађани БИХ кажу у каквој БИХ желе живјети. Данас имамо искристализирана два приједлога. Не дакле више три, него два. Етнофедерални модел и класични не-етнички грађански модел. Дајмо та два модела грађанима на референдум па ћемо даље расправљати само о оном моделу који прође. Референдумска демокрација је основ грађанске културе. Не видим разлог да они који желе грађанску БИХ буду против тога. Будући да политичари нису у стању донијети нови модел уређења БИХ, једини који имају то право су народи у БИХ. Сви њени грађани. И зато позивам оне којима су пуна уста грађанске БИХ да распишу референдум о будућем уређењу БИХ.

Но чини ми се да се управо такви, којима су у правилу пуна уста референдума из 91-е, данас боје референдума у којем би се расплинули снови и у којем би велика већина у БИХ, подржала етничку федерализацију БИХ и њено окрупњавање са 14 федералних јединица на 3 или 4. И то не само велика већина Срба и Хрвата него и реалнији и прагматичнији дио Бошњака, који није потпао под утјецај сарајевске машинерије и који је свјестан да без рјешавања националних питања у БИХ нема помака напријед. Намјерно наводим и ријеч "референдум народа" јер у БИХ треба вриједити само онај референдум који поред чисте грађанске испуни и одређену квоту конститутивних народа. Ваљда смо 90-их научили шта за БИХ значи референдум у којем се потпуно пребрише један народ.

Друго врло једноставно и безболно рјешење јесте преуређење Федерације у унију два велекантона, један с хрватском и други бошњачком већином. Тиме би сви добили. Федерација би уштедјела преко милијарду марака које годишње троши на кантоне, Бошњаци би могли рећи да су убили двије мухе једним ударцем јер Хрвати остају у Федерацији, а ми би преко кантоналног вета унутар Федерације изборили равноправност. Хрватски велекантон, с дисконтинуитетом територија у том случају би био једна од три изборне јединице у БИХ и у њему би се бирао један члан предсједништва. Други у кантону с бошњачком већином а у РС трећи.

Њихова националност не би била дефинирана што је рјешење и за случај Сејдић-Финци. Сејдић би се могао кандидирати нпр у Ливну, а Финци у Калесији, а онај који се осјећа национално као Босанац могао би се кандидирати у Сарајеву. Међутим, и ово врло једноставно рјешење, које не дира дејтонску структуру БИХ неприхватљиво је бошњачким националистима, поготово оним најригиднијима окупљенима у СДП-у. Један, реалнији дио СДА би ово већ сутра прихватио јер би то био помак с мртве точе, излаз из статуса кво.



0 КОМЕНТАРА