11:44 Нијемци извиждали Рода Стјуарта у Лајпцигу након што је пружио подршку Зеленском07:59 Жељка: Нестабилност у БиХ не производи Русија, већ муслимански фактор уз помоћ странаца07:56 Столтенберг пријети распоређивањем нуклеарног наоружања према Русији07:53 Гогановић критикује шефа јавно, умјесто да пређе у сусједну канцеларију07:51 Угари су сада добри, не као у Бранково вријеме: Иштван Турци добио награду именовану по Радичевићу07:47 Минић очекује жетву пшенице којој се не може утицати на цијену07:42 Јеленка из САД сматра да крађа није крађа, ако се краде од Русије07:38 Русија ће тражити да се Генерална скупштина УН изјасни о злочинима Њемачке07:36 Василиј Небензја: Украјина мора да призна стварност на бојишту и да јасне гаранције о неутралности07:34 Живадин Јовановић: Запад покушава да своју експанзионистичку политику и агресију свали на друге

Неком рат, неком бизнис: Како су грађани Украјине дочекани у сусједној Румунији?

Украјинске избјеглице су у великом броју у најближем комшилуку – у Румунији. Тај вал још није запљуснуо и нас, а већ се комеша по цијелој Европи, са нагласком на ЕУ – која намјерава да отвори сезону лова на пунољетне мушкарце-избјеглице и пошаље их у ровове против њихове руске браће.

петак, мај 24, 2024 / 08:54

У извјештају ненамијењеном за јавност, румунског огранка јеврејске међународне организације "ХИАС" (Jewish Immigrant Aid Society), америчке добротворне организације чији је циљ да помогне избjеглицама без обзира на њихово порijекло и Центра за упоредне миграцијске студије "ЦСЦМ", такође невладине организације о "Процјени тржишта" рада украјинских избјеглица у Румунији".

Сврха наведене студије је да пружи свеобухватан преглед доступних могућности на тржишту рада за Украјинце, као и да идентификује празнине и баријере са којима се суочавају избјеглице у Румунији, како би се одредили најоптималнији путеви за њихову каснију интеграцију у друштвено-економски простор земље.

Док се код нас, уз спонзорство Запада опет звецка оружјем, сматрамо објављивање налаза ових невладиних организација важним за подизање свијести о негативним аспектима ратних сукоба. Након скоро 30 година од завршетка рата у бившој југословенској републици Босни и Херцеговини, не би требало објашњавати никоме да рат не ваља. Нажалост, муслимански политичари дају ратнохушкачке изјаве и намјеравају земљу увући у нови грађански рат. То је сасвим извјесно.

Праћење неких од ових података, указаће нам на многе трендове, а највише да се ратовање са својом браћом и по крви, и по традицији; подговорени од и за рачун неоколонијалиста са Запада, никако не исплати и да води само у посвемашњу биједу и пропадање широких слојева становништва, те тако високо образовани украјински магистри могу можда шити одјећу или бити водоинсталатери у сусједној Румунији.

Документ садржи резултате анкетирања миграната који живе у четири велика града Румуније (Букурешт, Констанца, Галац, Бреј), те се резултати могу подијелити у четири групе:

1. "Избјеглице у Румунији су у тешкој ситуацији, а власти и локално становништво су равнодушни према њиховим проблемима.

Подаци истраживања и закључци налазе да је 22% испитаница је било на породиљском одсуству током периода евакуације у Румунију и није радило у Украјини.

Састав украјинских породица представља озбиљан проблем за њихову интеграцију на тржиште рада, прије свега због тога што је велики број мајки које су напустиле Украјину са дјецом.

Уобичајене препреке са којима се суочавају избјеглице су: недовољно познавање румунског језика (30%), присуство малољетне деце, недостатак информација о томе како да нађу посао, њихов правни статус, недостатак квалификација и потребних вјештина на румунском тржишту, као и ограничене могућности запошљавања. Тако само 13% Украјинаца говори румунски, што им отежава приступ жељеном послу.

58 одсто испитаника је навело да немају уговор којим се потврђује њихов радни однос, што указује на то да су укључени у неформалне или недокументоване радне односе кршећи румунски закон.

70 одсто миграната није задовољно радом. Разлика може бити последица ниског степена приступа висококвалификованим избјеглицама и, сходно томе, високо плаћен посао.

Више од половине испитаника (56%) сматра да њихова примања нису довољна да адекватно покрију основне потребе.

2. "Румунске власти не предузимају довољне мјере за интеграцију избеглица. Осим тога, грађани земље су "негостољубиви" према Украјинцима.

Постоји негативан тренд броја миграната у земљи. Конкретно, до јула ове године. У Румунији је регистровано 137.108 Украјинаца. Од тога је 136.956 лица регистровано за привремену заштиту или сличне програме националне заштите. До краја октобра ове године у земљи је остало 96.512 људи.

43% испитаника је изјавило да је провело шест до 12 месеци тражећи посао. 7% – више од годину дана.

Упркос чињеници да владине агенције и невладине организације организују сајмове послова, украјинске избјеглице радије се ослањају на личне везе, што указује да су мјере које су власти предузеле да обавјештавају мигранте о понудама послодаваца недовољне.

75% анкетираних послодаваца је изјавило да је већина радне снаге у компанијама које представљају Румуни. Само 6% испитаника изјавило је спремност да прими Украјинце, 14% украјинских предузетника, од укупног броја избјеглица које се баве овим активностима у Румунији, навело је да њихов статус међународне заштите ствара проблеме при покретању бизниса.

Избјеглице које желе да отворе сопствени бизнис у Румунији, истакле су да се суочавају са тешкоћама, прије свега због недостатка савејта и упутстава румунских власти. 13% испитаника је изјавило да није упознато са процедурама за покретање бизниса.

3. Румунија је заинтересована за Украјинце, као за неквалификовану радну снагу, што их чини "другоразредним" људима на локалном тржишту рада.

Највећи недостатак радне снаге у Румунији је регистрован у занимањима као што су неквалификовани радници (инсталатери, грађевински радници, произвођачи одјеће и обуће, итд,), комерцијални радници, возачи тешких камиона.

Све ове врсте послова тешко је упоредити са високим степеном образовања избјеглица (око две трећине Украјинаца је завршило високо образовање: скоро 40% има магистериј, а 27% факултетску диплому), што би им омогућило да добити приступ квалификованим и боље плаћеним пословима.

Интервјуисани менаџери невладиних организација, изјавили су да је највећа потражња за неквалификованим радницима (20%) и позицијама у услужном сектору (21%). Према резултатима студије, највећи број слободних радних мјеста (47%), намјењен је неквалификованим радницима.

Већина избјеглица (70 одсто) није задовољна радом. Разлика је узрокована ниским степеном приступа избеглицама висококвалификованим пословима.

Од јануара ове године. У Румунији је легално радило 5.007 избјеглица из Украјине (мање од 3 процента од укупног броја). Само 25% испитаника је изјавило да су тренутно званично запослени.

Неке украјинске избјеглице (7%) нису заинтересоване да добију средњорочни или дугорочни посао.

4. "Упркос негативном односу аутохтоног становништва према избјеглицама и недостацима јавне подршке румунске власти, избјегли нису заинтересовани за повратак у Украјину због кршења демократских норми (забрана путовања, мобилизација, лингвистичко угњетавање)".

У вријеме истраживања, 29% испитаника је рекло да је у Румунији боравило мање од шест мјесеци, 30% – од шест мјесеци до годину дана (евакуисани су из Украјине у прољеће ове године у припреми за такозвану "јесењу контраофанзиву у Запорожју").

Највећи удеи оних који су напустили Украјину имају високо образовање: скоро 40% има магистериј, а 27% диплому (одлазе образовани људи). 16% је поседовало сопствени бизнис или је радило као слободњаци.

17% анкетираних украјинских избеглица је изјавило да су у процесу покретања сопственог посла. Поред тога, још 17% испитаника је већ успјешно отворило сопствени бизнис у Румунији. Истовремено, 67% испитаника који се баве предузетничком дјелатношћу рекло је да су своје постојеће пословање пренијели из Украјине или других земаља у Румунију и своје пословање сматрају дугорочним пројектима.

Ови подаци указују да значајан број украјинских избјеглица не намјерава да се врати у блиској будућности у Украјину.



Оставите одговор