Милош Грујић: Дијаманти и вода

Према информацији о детаљима уговора Лионела Месија са Пари Сен Жерменом, Меси би четири године уговора зарадио 555 милиона евра. По томе, Аргентинац би у дану зарадио око 380 хиљада евра односно 4,4 евра по секунди.

уторак, март 15, 2022 / 07:18

Како је могуће да фудбалери само трче за лоптом а зарађују хиљадама пута више од просјечне плате професора, љекара, полицајаца или ватрогасаца?

Руку на срце, није коректно рећи да фудбалери тек трче за лоптом. Код играча се много цијени физичка и психичка спрема, техника, преглед игре, сарадња са колегама и брзина. Радни вијек професионалног фудбалера је, ако има среће да га мимоиђу повреде, краћи од 20 година. Скоро сваки дан мора напорно да тренира, довољно спава и води рачуна о исхрани и стресу. Потребно је да се ти момци, али и њихове породице, много чега одрекну. Упркос мукотрпним тренинзима, стресу и одрицањима, многи не обуку ни дрес локалног трећелигаша. Још тужније, на том путу често запоставе школовање и усавршавање вјештина за посао.

Одговор на питање из другог пасуса крије се у законитостима тржишта. Све док "гањаче" лопте буде на стадиону гледало 80.000 одушевљених људи или милиони гледалаца на ТВ-у, који су дали свој новац да би уживали у њиховом "гањању", ми остали можемо да пуцамо од зависти због "неправде".

Са поштено зарађеним новцем свако може да ради шта хоће. Ако жели, може да плаћа и врхунске фудбалере. Чињеница да фудбалер зарађује више од професора или љекара не значи да је фудбал важнији од образовања или медицине. Према законитостима тржишта, професора и љекара има више у односу на потражњу него врхунских фудбалера. Сличан проблем је мучио Адама Смита прије 200 година а данас мучи студенте првих година економских факултета. То је познати парадокс из XВИИИ вијека: "Иако је вода неопходна за живот, а дијаманти нису, како је могуће да је вода јефтина, а дијаманти скупи?” Укратко, људи не могу да бирају између укупне количине воде и дијаманата, већ само једног дијела. Вода је доступнија па је њена гранична корисност мања. Обрнуто је с дијамантима. Ако имате избор: "чаша воде или шака дијаманата”, већина ће одабрати дијаманте. Међутим, за чашу воде након два дана у пустињи дали бисте и шаку дијаманата. А за десету? Што су количина и доступност неке робе или услуге већи, мања је цијена. Исти принцип можемо пренијети и на однос плата фудбалера и професора.

Под претпоставком рационалног понашања учесника на тржишту, цијене одражавају ријеткост. Претпоставка почива на томе да ће фудбалер за већу промијенити клуб под условом да има барем исте услове у другом клубу. Исто важи и за професоре и љекаре.

Због описаног парадокса, хирурзи, који за разлику од фудбалера, спашавају животе нису ни изблиза исто плаћени. Хирурзи су веома корисни али има их релативно много више од фудбалера Барселоне. Рјечником економиста, плата хирурга није једнака само вриједности хирурга већ граничној вриједности још једног хирурга. Оном износу колико бисмо били спремни да платимо за још једног хирурга у земљи.

Друштвена вриједност додатног хирурга у земљи је таква каква је. Зато се наши хирурзи често и понашају потпуно тржишно рационално. Одлазе у Њемачку. Међутим, и друштвена вриједност хирурга у Њемачкој је мања од голгетера свјетске класе.

Неправда преплаћености се лакше подноси јер фудбалери у Шпанији и Њемачкој добијају новац који потиче од приватних извора а не од новца пореских обвезника. У земљама у транзицији се професионални спорт често "допингује” новцем пореских обвезника па се неријетко деси да шира јавност стекне утисак да клубови понеког спортисту и преплате.



Оставите одговор