Магнети ће разјређивати крв умјесто лијекова

Истраживање научника са шведског Универзитета у Упсали показало је да ћe густа крв убудуће бити разрјеђиваnа јаким магнетима, а не лијековима. Ова студија, чије резултате називају револуцијом у лијечењу, објављена је у "Журналу америчке медицинске асоцијације", те на конгресу Европског кардиолошког друштва. Тим је проводио два двојена истраживања којима је било обухваћено 2 000 људи. […]

четвртак, 1 септембра, 2011 / 18:03

Истраживање научника са шведског Универзитета у Упсали показало је да ћe густа крв убудуће бити разрјеђиваnа јаким магнетима, а не лијековима.

Ова студија, чије резултате називају револуцијом у лијечењу, објављена је у "Журналу америчке медицинске асоцијације", те на конгресу Европског кардиолошког друштва.

Тим је проводио два двојена истраживања којима је било обухваћено 2 000 људи. Мјерили су ниво ензима "cаthepsinа S", који је укључен у разбијање протеина.

Истраживање је трајало 12,5 година, а откривено је да су они с највишим нивоима "cаthepsinа S’ имали више вјеројатности да ће умријети од оних с нижим, или око половице те разине.

Студијом се тако дошло до првога препознатог маркера повезаног с болестима срца и с раком, пише амерички "Тајм". Научници су се усредсредили баш на тај ензим, јер су га раније студије повезале с артеросклерозом или зачепљењем и отврднућем артерија, које повећавају ризик од болести срца.

У студијама на животињама, мишеви без гена за "cаthepsinа S" развили су мање срчаних болести, и што је занимљиво, мање рака, у поређењу са животињама које су имале ген.

Истраживања код људи показала су и да дебеле особе имају тенденцију да имају више нивоа "cаthepsinа S", и да, ако изгубе на тежини, његов ниво пада.

Један од научника Јохан Арнлов каже како се још не може рећи може ли "cаthepsinа S" бити користан у предвиђању ко је изложен највећем ризику од срчаних болести, или да ли ниво тог ензима у крви може постати рано упозорење за рак.