КРВАВИ ДИЈАМАНТ (BLOOD DIAMOND)

Само што се збива у Африци, па није слинаво испрограмиран у нивоу тога да му видим сваки идеолошки и продукцијски шав. Патетично говно, са врло мало истинског социјалног миљеа. Изузев нешто детаља приликом заузимања Фритауна од стране побуњеника. Сијера Леоне је у рату, а наше душебрижнике занима да испадну што неклишеизиранији, а да истовремено објасне […]

понедељак, јануар 10, 2011 / 07:00

Само што се збива у Африци, па није слинаво испрограмиран у нивоу тога да му видим сваки идеолошки и продукцијски шав. Патетично говно, са врло мало истинског социјалног миљеа. Изузев нешто детаља приликом заузимања Фритауна од стране побуњеника.

Сијера Леоне је у рату, а наше душебрижнике занима да испадну што неклишеизиранији, а да истовремено објасне три ствари:

У Африци се пати сваки пут када се нађе неко природно богатство. У Африци су људи угрожени куповином нелегалних дијаманата, набављених од локалних господара рата. У Африци поред избјеглица у великим количинама, имамо и проблем дјеце војника.

Све је то смућкано у приповјест коју води Леонардо ди Каприо, глумећи дјечака из Родезије којем су црнци побили фамилију. Затим је отишао у Јужну Африку и допао тамо неког легендарног батаљона који се шибао са Анголом против комунизма. Ту се патетично наглашава да су гинули заједно и црни и бијели. У рату нема апартхејда. Поготово ако је против комуњара.

Други саставак је Соломон, чије дијамантно благо је главни покретач радње. Ваљда се зато и зове по иконичном јеврејском цару, чуверном по богатству, таман колико и по мудрости. С тим што је овај наш Соломон тако надјевен да би се апострофирала биједа и јад из које потиче и у коју је доведен.

Киднаповали су га из родног села и приморали да ради у рудницима на испирању дијаманата. Ту је нашао један баш повелик, али га је сочио и ратни вођа. Након одлично тајмираног слома његових паравојних јединица у нападу владиних трупа, Соломон такође бива заробљен, али је успио да закопа дијамант.

Ту се радња додатно компликује обавезном приповјести о америчкој новинарки, коју плаћеник оптужује да и она продаје крваве дијаманте. (Знате оно, Кристијан Аманпур у Босни прича о злим Србима). Мало ту патетишемо и каталошки приказујемо избјегличке логоре од милион људи, затим се окрећемо ка додатној драматици заробљеног Соломоновог сина. Иначе дјечака који је учио за љекара, па је ваљда природно што Леонардо ди Каприо и америчка новинарка уписују себи у аманет да га избаве.

Вођа паравојних зликоваца (ух што га мрзимо!) се некако извукао из затвора, и сада је окупио екипу дјеце војника. Завежу им очи, натјерају да притисну обарач, и кад их развежу они схвате да су убили човјека. То је обука.

Све се то разлачи у дуготрајну акцију пуну калашњикова. Плаћеници користе користе изузетно скупе хеликоптере руске производње Ми-24, али и Ми-8, те Иљушина у служби УН. Плаћеник гине, али да све од себе да се Соломон и син му извуку. Затим новинарка помаже истом да се докопа Лондона, довуче своју породицу из избјегличког логора у доминион британске фунте, те она напише причу о томе. Не зна се сад да ли за фунте или за доларе.

Најбитније за крај њене несебичне јурњаве: Потписан је потом протокол који забрањује куповину оваквих дијаманата…

(Редитељ: Едвард Звик; Писац: Чарлс Левит, Ц. Габи Мичел)



Оставите одговор