Кратка историја српског народа

Видовдан је прилика да се сјетимо своје славне историје. Из нешто другачијег угла.

недеља, 26 јуна, 2011 / 07:25

Пише: Предраг Раосављевић

Датум који се првенствено веже за Косовски бој је временом постао, како то мислимо, симбол херојске борбе нашег малог али часног народа против моћних и злих освајача са свих страна свијета.

Пошто вјерујемо да тај датум чини дио нашег идентитета, неопходно је употпунити слику о тој борби добра и зла чињеницама које се не стављају у први план у уџбеницима историје, како би слика идентитета била што вјернија:

Без обзира на романтизоване спјевове о средњовјековном рађању српске државе еволуцијом националне свијести, треба имати на уму да се осамостаљивање српских држава поклапа са суновратом Византијског царства који је кулминирао паљењем Цариграда 1204. године од стране крсташа. Тако је и Душан створио царство отимањем безмало небрањене византијске земље, додтано слабећи брану од најезде Турака и копајући рупу за историјску јаму из које неће изаћи наредних 500 година.

У културном развоју потчињених народа византијска владавина је углавном, а за нас поготово, представљала продуховљење, а у политичком смилсу готово добровољно окупљање на обрисима Хеленистичког царства, тако да је свака тврдња о ослобађању од јарма или о крвавој борби за независност једноставно смијешна. У прилог овој тези говори и чињеница да је византијска војска у великој мјери била најамничког карактера, у чијим редовима су се поред Срба повремено борили Турци, Татари али и смртни непријатељи Нормани, иначе познати по колонизацији Британије.

Величанствени догађај који се глорификује у еповима и није баш тако величанствен. Суочени са турском најездом, на Косово поље су изашли само кнежеви чија је територија била непосредно угрожена, док су остали игнорисали ова дешавања, као рецимо Ђурађ Балшић или Марко Мрњавчевић. Константин Драгаш Дејановић је чак угостио турску војску која је преко његове области пролазила на Косово и дао јој је и своје помоћне чете.

Да је којим случајем српске територије напала Угарска, на мегдан би изашла сасвим другачија постава српских кнежева, а измишљени издајник Бранковић би се данас звао Лазар. Са свијешћу о овој чињеници, у Србији до половине 19. вијека Видовдан је био готово непознат празник, није имао никакав већи значај, a није постојао ни у званичном црквеном календару.

Интересантно је да српско учешће у биткама под турском заставом има дугу традицију чак и прије 1389. године. Послије Маричке битке, на страни Турака редовно су учествовали Срби, а приликом династијских сукоба прозивали су Турке у помоћ признајући им послушност већу од захтјеване. Тако се на рачун таквих савеза постепено осипала српска државност и слобода ради одржања на власти појединих владара.

Неки од примјера на којима наши историчари превише не инсистирају односе се на кооперацију Сулејмана I и Ђурађа Бранковића, сарадњу и сродство Стефана Лазаревића и Бајазита, те савезништво између Томе Прељубовића и турских одреда на територији Епира. Свакако је најинтересантнији случај Ђурађа Страцимировића Балшића, који је ратовао на страни Турака иако није био у вазалном односу.

И тако, док су два српска племића заокупљена борбом око међе, а друга 3 борбом око насљедства, блистави народ је дојахао на коњима са граница Кине и прешавши пола познатог свијета успут поробио и бацио под ноге највеће цивилизације тог доба (перзијску, арапску, јеврејску, египатску, грчку) те бритком сабљом посјекао и главе српске "елите." Због таквих сјајних побједа, највећи геније је своје најблиставије дјело, Rondo alla Turca, посветио војсци према којој није могао скрити дивљење иако је за длаку поробила и његов народ.

Иако су прихватили послушност, поданички статус и поклонили кћери у харем, из страха од губитка власти српски владари су добровољно послали војску па чак и предводили једно крило у бици код Ангоре 1402. године. Управо због ревности са којом су се српске јединице бориле у редовима Турака због страха од губитка власти, Монголи биљеже почетне губитке, иако су на крају Турци претрпјели тежак пораз. За разлику од Срба, трупе селџучких емирата су одмах на почетку битке напустиле турску војску и прешле на страну Монгола.

Након Косова, Турци се нису превише бринули о присвајању непродуктивних и заосталих српских територија, јер су, како ће се касније показати, везири који су боравили у БиХ и Србији, бивали најкорумпиранији и представљали малигно ткиво царства, а међусобне дилеме рјешавали "гајтаном" мимо свих нормалних процедура, што је Андрић лијепо описао у Травничкој хроници. Као зенит Отоманске империје у домаћој и страној литератури се спомиње XV вијек што је управо вријеме када долази до окупације Србије и БиХ. Дакле, након мијешања гена са Србима, Турско царство полако креће низбрдном путањом, а када су дозволили миграције становништва, коначно и доживљава потпуни крах.

Поређења ради, иако су били у непосредној близини и под најинтензивнијим утицајем пријестонице, Грци су се потурчили у знатно мањој мјери, а у пограничним провинцијама гдје спадају БиХ и Србија гдје је утицај царства био најслабији, Срби су се ради повластица отимали за потурчивање до те мјере да су временом постали и већинско становништво, као нпр. у БиХ или Санџаку, а све своје будуће недаће и поразе су правдали "уротом Ватикана."

У Првом свјетском рату, најпогубнијем по бројност српског становништва, због недостатка хигијене и уопште лоше организације логистичких служби, тифус је однио више живота него борбе. Познајући наш дегенерични начин живљења данас, може се претпоставити да су тендери за набавку санитетске и војне опреме били додијељени родбини па су, суочене са непредвидивим догађајем великих размјера, све надлежне службе заказале.

У Другом свјетском рату, славне и опјеване битке за вријеме њемачких офанзива су уствари обична бјежанија, па су деморалисани побуњеници увели институцију народног хероја, који би се према стандардима цивилизованог свјета дефинисао као лице чије опције лоше стоје на берзи па прибјегава радикалним рјешењима.

На обалама Мораве у околини Свилајнца и данас постоје остаци њемачког уређења обале каменим зидом и покушај да се ријека у већој мјери учини пловном, што је пројекат о којем данашње власти могу само маштати. Вјероватно у овом крају није било већих партизанских операција па су банкине остале неоштећене. Осим кратког дијела при самом ушћу, једини дио на којем је Морава, највећа српска ријека пловна, дакле, направили су Нијемци за вријеме окупације.

Слично томе, за вријеме аустроугарске владавине у Босни, изграђена је пруга која је повезивала Попово поље са остатком жељезничке мреже како би људи могли продавати своје производе и опстати на том подручју. Данас, у слободи, Попово поље је поплављено, куће су пусте а пруга не постоји. Дакле, сви непријатељски походи, покољи и разарања нису имали толики ефекат на нестанак становништва, колико мирнодопска српска управа на овом подручју.

Пакт о ненападању са Хитлером је срушен под крилатицом: "Боље гроб него роб." Недуго након тога, већ у року од неких 10 година, ко год је имао шансу, отишао је за Њемачку да ради у јавном тоалету, на производној траци или на грађевини, због неспособности да се искористе обилни ресурси у својој земљи. Тиме смо дакле доборовољно добили статус роба, али не сви као што је то нуђено 1941. године, него само они сретни са ausweis-ом.

Мало је позната и чињеница да партизанима због засједа и подмуклости у ратовању није признаван статус зараћене стране због чега нису уживали заштиту Женевских конвенција. Пошто их је у сукобу са агресорском војском чекао извјестан пораз, на територији коју су насељaвали Срби најинтензивније борбе су вођене управо између љевичарски и десничарски подијељених крила истог народа, а те борбе су обухватале и паљење села и стрељање цивила. Због тога није чудно да се у Србији као дан устанка против фашизма слави дан убиства краљевих жандармеријских официра Богдана Лончара и Миленка Браковића, дакле младића српске националности, далеко од било каквих њемачких положаја.

Суочени са дилемом да ли да спасавају цивиле из концентрационих логора или да се не замјере Титу чије је изричито наређење било да се логор не напада а партизанске операције пренесу у централну Босну, српски команданти који су водили операције у том крају су се ипак одлучили за незамјерање врховном команданту и рат до истребљења са четницима, у борби која се у суштини сводила на власништво над фабрикама.

Као резултат, све до краја рата, логор у Јасеновцу који је окружен територијом насељеном Србима, у зони доминације партизанских одреда из Босанске крајине није нападнут ниједном у току рата па су пробој направили сами логораши 1945. године у броју од неколико десетина преживјелих. О поратном прећуткивању злочина над својим народом ради напредовања у каријери унутар СКЈ и КПЈ може се написати неколико књига и нема мјеста у овој површној анализи.

Како су били неспособни да се суоче са дисциплинованом и добро опремљеном њемачком армијом, партизани су рушили мостове, разарали цесте и дизали у ваздух пруге по својој земљи, а нарочито привлачне мете били су катастарски уреди, штедионице као и све институције бившег режима.

Необично је, међутим, да је у појединим крајевима инфраструктура земље за вријеме окупације била на нивоу какав данас није досегнут. Тако, укупан број убијених војника или уништених објеката на територији Њемачке или Аустрије од стране партизана износи – нула (0), а број уништених објеката на територији своје земље, и то свих намјена, од војних до цивилних, мјери се у десетинама хиљада.

Коначно, ни очајничка теза о топовском месу, односно о томе да је устанак вриједио јер су Нијемци одгодили напад на СССР због гушења наше побуне, није тачна, јер постоје поуздани подаци о томе да су Британци иницирали побуну због тога што су већ годину дана били изложени непрекидним нападима њемачког ваздухопловства, а Нијемци су свакако морали спасавати заглављене италијанске трупе из кланаца сјеверне Грчке.

Ако повјерујемо да историја има неки значај код тумачења садашњости или предвиђања будућности, потпуна историја ће нам најбоље помоћи да схватимо разлоге стања у којем се налазимо и да лако предвидимо оно што нас чека. Управо због тога треба очекивати да се аутори фалсификованих уџбеника из ове области сами препознају и коригују своје наводе, прије него што буду извргнути руглу јавности. На пиватном плану пак, обиљежавања и манифестације треба довести у склад са невеличанственошћу горе описаних догађаја.



0 КОМЕНТАРА

  1. svaka cast vrlo ostro,na trenutke cinicno, ali daleko blize istini od svega vidjenog, sto bi nas narod reko ljutu travu na ljutu ranu.preporucujem svima da procitaju po nekoliko puta jer se budalama istorija ponavlja i ovo danas jako lici na stanje pred kosovski boj a i sve ovo sto nam se desava ima bezbroj slicnosti sa istorijom jer smo losi djaci

  2. Слажем се са текстом, али је апсурд да би овакав текст на некој јавној расправи и данас након свих очигледних чињеница и даље био контроверзан и неприхватљив за преживјеле субноровце и њихове потомке који се некако сродили са влашћу у предходних пола вијека!

  3. Ајде, теза да је било боље подаником византијске православне царевине него Отоманске азијатске… Али даље???!
    😮
    Те ратовали уз Турке и прије Косова, те чашћавали и гостили, те отимали се о турчење за разлику од честитих Грка, те на крају потпуно покварили Турке к’о мућкове у нашим „срединама“ босни и санџаку… Ал’ ајд, то је давна историја коју не потврди црно на бијело макар поп Дукљанин!
    Него оваква зајебанција:

    „…Срби су се ради повластица отимали за потурчивање до те мјере да су временом постали и већинско становништво, као нпр. у БиХ или Санџаку, а све своје будуће недаће и поразе су правдали „уротом Ватикана.“

    ТУ СМО! Сваки помен ватиканске уроте има да се извргава руглу!
    Или ово:
    „…Познајући наш дегенерични начин живљења данас, може се претпоставити да су тендери за набавку санитетске и војне опреме били додијељени родбини па су, суочене са непредвидивим догађајем великих размјера, све надлежне службе заказале.“ !!!
    СРАМОТА!
    А ово:
    „…Мало је позната и чињеница да партизанима због засједа и подмуклости у ратовању није признаван статус зараћене стране због чега нису уживали заштиту Женевских конвенција.“ Итд…
    Ко није признавао статус? Швабе?! Па зар то није логично?
    А зар партизански НАЧИН ратовањ и није по дефиницији из засједа, подмукао и сав од лукавстава?!
    Зар није Тито и НОП већ од ’42. признаван од Савезника као војска и легитимна зараћена страна, кад су „геополитичари“ сконтали да им је најважнији СВАКИ МРТАВ Швабо па макар уз њега пандркнуло стотине Срба и бивших Срба како год да сами себе називају?!
    Како год надобудни аутор окретао на „четовање и ћетовање“, искусном читаоцу поред обиља фрајерског шпрдања са „школским уџбеницима“ националне историје боде очи и лебди као дречави флајер: “ Западна, ватикансака (ЕУ)цивилизација и њена (НАТО) војска су немјерљиво супериорне и неодољиво примамљиве за све балканске а и ине источне мусавце“!!!

    Очекујем од аутора да нам у наставцима а овако укратко

    😀 пружи хисторијски приказ „Call of Duty Modern Warfare“, “ Bad Company“, “ Medail of Honor xxx“, „Battlefield 3“, „Arma III“, „Gears of War“… и остале ФПС битке и важне догађаје на подручју Балкана а и шире!B-)

  4. хммм занимљиво, а наши народи и народности у ово модерно вријеме показују да нису склони вазалском односу, осим кад их баш оно невоља од ММФ кредита приволи на тај чин!?
    Све је аутор добро разјаснио, не знам шта ту није јасно, а поготово поглавље WW2, један потпуно непотребан и конфузан братоубилачки рат, од кога је од властите руке страдало 95% популације, а мрски швабо тек побио тих 5% у самоодбрани од саве ковачевића, николетине бурсаћа, бошка бухе, мирка и славка..

  5. Интересантно је како вјешт писац, фокусирајући се само на пробране догађаје, манипулише истином, те формира укупну искривљену слику о одређеној теми. С тога аутор текста није ништа друго до обичан манипулатор. Нпр. за Први свјетски рат помиње само оно што су Срби лоше тактички одрадили, а не помиње побједе и битке које су Срби извојевали над многоструко јачим непријатељем. Или помиње Маричку битку само у контексту временске одреднице, зашто Видовданску битку не проанализира детаљније и разлоге из којих ми ту битку славимо. Као да није довољно што је много малобројнија српска војска нанијела озбиљне губитке турској војсци.
    Ово је чисто сензацијски приступ историји, то потвђује и чињеница да аутор текста узима Андрићева фиктива дијела као релевантан историјски извор. Обични хокштаплерај.

  6. Бојане брате рођени, какво „фокусирање на пробране догађаје“?!
    Зар је ово:

    „Познајући наш дегенерични начин живљења данас, може се претпоставити да су тендери за набавку санитетске и војне опреме били додијељени родбини па су, суочене са непредвидивим догађајем великих размјера, све надлежне службе заказале.“

    Зар је то „пробрани догађај“ или обична примитивна пљувачина?! Којом то методом научног истраживања и доказивања овај „историчар“ изводи овакве закључке???
    Да ли их то данас овако уче по „болоњи“ или по Великом брату и „Биг мама хаус“?
    Ово сматрам једним од НАЈВЕЋИХ Симићевих промашаја и фаулова откако се бави својим послом, ПОГОТОВО на данашњи дан, јер је ово и објављено УОЧИ данашњег дана, дакле пригодно, и на крају, НАРОЧИТО имајући у виду ко је отац нашег Дани(ј)ела! Да је то мој отац, ја бих имао обим груди једно двјеста центиметара минимум, а овај лауфер именом и презименом Предраг Раосављевић био би моментално БРИСАН са списка мојих сарадника и још би добио иза ушију – као кусур!!!
    Нека иде у Матицу хрватску са својим литерарно-хисторијским прилозима за општу историју бешчашћа несрба и расрба!x-(

    Ако и није имао намјеру, онда је неописано ГЛУП и некомпетентан да се бави оваквим стварима и требало би му то забранити. Мада, данас у доба свеопште перверзије, забрањено је САМО сумњати у ЕУ, НАТО и Пентагон!

  7. „Дакле, сви непријатељски походи, покољи и разарања нису имали толики ефекат на нестанак становништва, колико мирнодопска српска управа на овом подручју.“

    У длаку тачно. Након власти СНСД-а овдје ни трава неће расти. Једини простор на којем ће дио народа да живи је Бања Лука и Лакташи. Остало ће се раселити. Нажалост, али истинито. Источно Сарајево нема икакву подршку, Херцеговина и Исток се празне од народа,када слово падне на коридор биће касно да се било шта предузме итд. Партизани још увијек ратују за Крајину B-)

  8. А то питање наметнуте подјеле у српском народу на четнике и партизане, је и данас табу тема!
    Тако ми волимо о својој историји да ћутимо, нарочито око оног чега се стидимо, а тога је увелико било током цијеле наше историје. Зато се слажем потпуно са овим текстом, јер и данас је предаја Младића, Лазаревића, Павковића, Ојданића, Караџића..и осталих Срба исто што и сјеча главе Вожду Карађорђу, или тако редом до међусобних борби наших похлепних властелина у предосманлијско доба.

    http://www.palelive.com/vodic/istorija/dinastija-pavlovica.html

    Tokom avgusta 1415. godine na Kraljevoj Sutjesci kod Bobovca održavao se sabor kralja i vlastele kraljevine Bosne. Prilikom posebno organizovanog lova na Parenoj poljani, Zlatonosovići su na znak koji je mačem dao sam Sandalj Hranić napali Pavla i teško ga ranili, a njegovog sina Petra i poslanika Braila Težalovića su zarobili. Zavjeru su organizovali sam kralj Ostoja i vojvoda Sandalj zbog političkih sukoba sa Pavlom, optuživši ga za izdaju kraljevstva. Prema prvobitnom planu, Pavlov sin Petar je trebalo da bude oslijepljen, a posjedi Pavlovića podijeljeni između Sandalja i Zlatonosovića, koji su se nadali Olovu, koje se nalazilo uz njihove posjede, ali se od tog plana odustalo i Petru su ostavljeni očevi posjedi. Cijelom činu je prisustvovao i poslanik Dubrovačke republike Nikola Gučetić i Vlatko Tumurlić. Sam Pavle je ubrzo umro od posljedica rana koje je zadobio, ali je zato Petar pušten da se vrati na porodični posjed i nastavi upravljanje njime. Kao svjedok ovog napada Petar je za smrt svoga oca direktno okrivio Sandalja, što je cjelokupni jugoistočni dio današnje Bosne i Hercegovine gurnulo u rat između Pavlovića sa jedne i Sandalja odnosno Kosača sa druge strane. Najveća posljedica ovog žestokog sukoba za koji je djelovalo da se može okončati samo potpunim uništenjem jednih ili drugih bilo je direktno uključivanje Osmanlija u njega, prvo na strani Pavlovića, a potom i na Sandaljevoj strani, iako su oni de facto radili isključivo za sebe i postepeno osvajali dijelove kraljevine Bosne. Sam sukob se vremenom smirio, tako da su obje porodice praktično nestale sa osmanlijskim osvajanjem Bosne i Hercegovine.

    Poslije smrti Pavla Radenovića, njegova zemlja je podijeljena, a smrtno neprijateljstvo medju bosanskim baronima, pretvorilo se u dugotrajno ratovanje Pavlovih sinova, Petra i Radoslava, protiv Sandalja Hranića.

    Da bi održali ostatak očevih oblasti, braća Pavlovići obratili su se Turcima za pomoć. Stariji, Petar, poginuo je 1420. godine u borbi sa Isak-begom, koji je bio na strani Sandalja Hranića.

  9. NOIR, 28.06.2011. 11:05:01

    У длаку тачна оба коментара и тужно истинита. Источни дио Републике Српске (осим Бијељине) ће остати празан простор.
    Партизанија је ратовала против четника у челиначкој општини, а из Поткозарја је одођено цивилно становништво у Јасеновац. Дешавало се често да Србин „удари“ на Србина или да га изда непријатељу. Тако је извјесни Гојковић усташама одао једног члана породице Стегић, након чега је слиједила страшна одмазда: „On je u svom obraćanju podsjetio na svirep zločin, koji se dogodio krajem marta 1944. godine, kada su ustaše na Stegića prudu pored Vrbasa ubili dva člana porodice Višnjić i 20 članova porodice Stegić, od kojih većina nije imala ni 14 godina.“
    Зато ми је чудно да се овако реагује на текст, да људи пљују аутора. Вјерујем да је он већи патриота од оних који се овдје бусају у прса. Већи Вам је пријатељ онај ко Вам „отвори очи“, него онај ко Вам прича бајке. Једна од највећих српских заблуда јесте да смо супериоран народ, да вриједимо више него што заиста вриједимо. То је одлично приказао Кустурица у „Подземљу“. И ЗАИСТА, МИ КАО ДА ЖИВИМО У НЕКОМ МРАЧНОМ ПОДРУМУ, ПОНЕКАД НАМ СИЂУ МИЛЕ И АЦО ДА НАС ОБАВИЈЕСТЕ КАКО СМО ЈОШ УВИЈЕК НАЈБОЉИ. Ако се икада извучемо на свјетлост, увидјећемо ко смо и шта смо, да смо живјели у заблудама. Аутора познајем лично (колега из гимназијских дана) и знам да је он био изван ове наше „проклете авлије“, да је веома образован и интелигентан човјек. Онај ко не може да скужи поенту приче ће га сигурно назвати и издајником и глупим човјеком. Требамо погледати у огледало и рећи себи ко смо и шта смо. Када се постави исправна дијагноза, онда прописати најбољу терапију да се извучемо са дна.
    Увијек су овдје постојали они који ће за новац да раде против интереса свог народа. Тако је било кроз цијелу српску историју и тако је и данас. Колико се само Срба потурчило ради економске користи, па каније унијаћење, па одбацивање Бога и нације ради положаја у предузећу или официрског чина? Мислите да није истина да је неко продавао оружје и муницију ратном непријатељу? Да ли су Британци могли организовати 27.3.1941. године без Срба? Да ли је неко могао поставити Броза да га Срби нису прихватили?

    Велики поздрав за Раоса
    B-)

  10. Данас је Видовдан.

    На Видовдан је Ђинђић испоручио Хагу Милошевића. Има ли то везе са текстом?

    На Видовдан 1914. године је млади Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника. Деветнаестогодишњи младић, интелектуалац, био је спреман на личну жртву за слободу свог народа. Погледајте данашњу омладину, студенте, поштену интелигенцију!
    Друга је ствар колико је тај атентат имао штетне посљедице по српски народ, али постојала је у том младом човјеку жеља за ослобађање властитог народа из колонијалног положаја. Већ 20 година овдје људи нијемо посматрају како им се руши држава, како им се уништава оно што је стварано деценијама, како се државе задужују, а национални ресурси продају у бесцијење.

    http://www.youtube.com/watch?v=-AZc9Q9zKAI

    Гаврило је на зиду затворске ћелије написао: „НАШЕ ЋЕ СЈЕНКЕ ЛУТАТИ ПО БЕЧУ, ХОДАТИ ПО ДВОРУ, ПЛАШИТИ ГОСПОДУ.“. Да Гаврилова сјена и данас лута по Бечу и плаши господу показује и изјава намјесника „проклете авлије“ да му је жао што БиХ неће ући у ЕУ 2014. године, на стогодишњицу атентата у Сарајеву. Зашто је њему баш било стало да то буде на стогодишњицу? Европску унију доживљавам као неоколонијалистички пројекат, како континуитет Аустро-Угарске. Наравно, нико не жуди за Србима из БиХ у ЕУ, али за разлику од Срба, странцима је историја много важна и из историје извуку неке поуке. Тако су само БиХ (јединој од 6 новонасталих држава) намијенили преотектора, слично као у вријеме анексије. Није случајно да су 2 висока представника људи из Аустрије (Пертич и Инцко). Замало нам и Штрабаг није градио аутопутеве. Које су то банке најзначајније у БиХ? Наравно, аустријске (НЛБ-Словенија се може сматрати аустријском покрајином, Хипо, Рајфајзен, Фолкс банка). Граве осигурање, случајно аустријско? Наравно да не. У неоколонијалној подјели, БиХ је додијељена Аустријанцима. Хрватска Аустријанцима и Нијемцима.

    Да нисмо онакви, каквим нас је приказао аутор у тексту, имали бисмо економски јаку, стабилну државу, не бисмо били етнички протјерани из Хрватске, не би постојале границе међу Србима. Али један Гавро се рађа једном у 100 година, а онаквих попут Бориса Тадића имамо и за извоз.

  11. Поређења ради, иако су били у непосредној близини и под најинтензивнијим утицајем пријестонице, Грци су се потурчили у знатно мањој мјери, а у пограничним провинцијама гдје спадају БиХ и Србија гдје је утицај царства био најслабији, Срби су се ради повластица отимали за потурчивање до те мјере да су временом постали и већинско становништво, као нпр. у БиХ или Санџаку, а све своје будуће недаће и поразе су правдали „уротом Ватикана.“

    Je li to razlog zasto u Grckoj ima tako malo dzamija?

  12. Божо Чукеранац, 28.06.2011. 10:09:21
    Bozo,brate,pa sjebaces mi koncepcijuB-)
    Oduze mi svu zabavu,kad vidim ove ispljuvke kako seru i jos i u oci gledaju i taman se naostrim i vidim da si ih sa’ranio i jos lopatom fino zaravn’o B-)
    Sta sad ja da kazem a izgori…?
    Slozio bih se naravno i sa drazenom u dobroj mjeri.

    Evo ovako;
    Ovakva sranja su dokaz da;

    1)Svaka prica moze poprimiti drugacije razmjere ako se govornik nalazi u; buretu sa vodom,buretu bez vode,van bureta ili sa nekog obliznjeg drveta.
    (cini mi se da ovaj definitivno prica okacen repom za granu kakve smrdljike),sto ce naravno slucajnom slusaocu definitivno odvratiti paznju.
    2)Brljavljenja i bulaznjenja imaju odjeka kod onih,koji ujutro kad se probude,nisu najsigurniji trebaju li prvo oprati zube ili piskiti negdje uz drvo ili se objesiti.
    3)Je jedino sustinski istinito u ovoj prici je cinjenica da djavo postoji.Jer da ne postoji ovakve “kratke istorije“ sigurno nebi ugledale svjetlost dana.

    Ima i ona stara Japansko-Tajlandska:P poslovica da istoriju pisu pobjednici.
    Sto ce reci da kad nekog prcaju onda se i bijedi i sirotinji dize k…mislim naravno na moralno-eticku bijedu i sirotinju.
    Ajmo braco malo da sjasimo sa sirotih Srba,koji eto po turbo-folk-big-brother istoricarima ispadose 150 puta gori nego oni jadnici u Mein Kampf-u,za koje se eto “pouzdano zna“ da su plodovi incesta ili sta vec je stari dobri Ado navodio,te vole ukrasti,te “podmuklo“smisljaju spletke,te su prodane duse te,te,te…..

    Ajmo braco malo zapadno…..tamo gdje je “izmisljena sloboda“ ,
    Tamo gdje je i spomenik slavnoj “slobodi“podignut i cije svjetlo se siri,poput tamjana od strane “slavnog naroda“ i zaviruje u svaki “zaostali“ i “neprosvijetljeni kutak“ na ovom nistavnom planetu.
    Cini se da ovakve “istorije“,poput ove na frontalu,koje Bozo sa pravom umjesto zdravom kritikom naziva obicnom pljuvacinom.

    Da pocnemo seansu;
    Osim sto se za tu kvazi naciju nije ni znalo do prije nekih 500-tinak godina,bolje receno za cijeli grumen “svete zemlje“niko nije cuo dok onaj mutavi Kolumbo nije uprskao stvar,zalutavsi trazeci Indijsku konoplju,treba istaci,mislim svima dobro poznatu cinjenicu da je narod koji je nekada tamo zivio,lovljen poput divljaci i najcesce ubijan najsvirepijim mogucim nacinima,vrlo cesto zabave radi.
    No dobro to je bilo daaavno….prije nekih 100-150 godinaB-)
    Ali posto je to slobodna zemlja bila je naravno otvorena(i jos uvijek je)za sve one koji tu slobodu nisu mogli priustiti u mjestima odakle su dosli.
    Da…ponekad je to bila licemjerna sredina,medjutim ipak…velika vecina prvih neseljenika se sastojala od najtvrdokornijih krimosa toga doba,medjutim i potonja desavanja nisu bila mnogo razlicita,jer je sljam osnovao u toku 20 vijeka najvece ogranke mafijaskih organizacija.(sjetimo se dobrog starog Ala),pa Irci,pa Kineske trijade…pa,pa,pa…
    E sad ce zlobnici reciB;iver ne pada daleko…
    B-)
    Znaci imamo jednu interesantnu mjesavinu “iverja“raznih osobina…e da…razlicitost…
    Jos jedna “svijetla“da ne moze biti svijetlija tekovina presvijetle nacije.
    Siromasni crnci su isli trbuhom za kruhom,niko ih nije natjeraoB-)
    Ma sta ja pricam i to je bilo daaavno…..cek,ima jedna od saveznih drzava,cini mi se,treba proguglati,jos uvijek je zabranjen brak izmedju crne macke i bijelog macora i bijele macke i crnog macoraB-)
    Ah da,kako da ne,ta duuuga svijetla tekovina je ostavila toliko traga da je 43 od 44 puta bljestala cistotom…
    Hehhe ali daaavno,jos 2008 se raskrstilo i sa tim.
    No,sta nama Srbima fali,sta je to crno u tome danas kad se okrenemo nekih 2000 godina unazad(ko treptaj oka).
    Zasto smo mi razliciti od “svijetlih“Francuza“recimo,
    ili nekih drugih…e,evo ga,
    Pa nemamo “utjecaja“ upravo kod ovih svijetlih,
    -nesto zbog para a
    nesto i zato jer nekako ova blesava subara uvijek se naheri,bez obzira kako nam neko popravlja istu na ovoj coskastoj glavudzi…
    Skontali su oni i da sa Apacima nema “kafenisanja“jer stoje na putu progresa,pa dok se ne stjeraju u rezervat i ugusi svaki oblik ponosa,nece se moci bezbjedno jesti hamburgeri u autu uz jebacinu na otvorenim kino parkinzima.
    Izvinjavam se prijedoru,sto sam plagirao njegovo stapanje samoglasnika u rijecima,dajuci ovom tekstu,dodatnu tezinuB-)

  13. paja patak, 28.06.2011. 18:00:49
    Ma jok,
    po ovom nadri istoricaru,Srbi su naj-pogan medju poganima.
    Stivo koje treba procitati djeci i uciti ih da budu sve samo ne Srbi.

    “Zarathustra smiled bitterly, and raising his face to the sky, said loudly:
    – Lord! You see, today I showed these people their freedom. This whole wide world that you gave them to possess. But like a stone without a support does not hang in the air, and these people call themselves free, tied themselves to their carts and their owners. Let. Forgive them their weakness. “