Ко смјењује Василија, и зашто баш сад?

Пише Марко Шикуљак Да ли је баш то разлог да један од најагилнијих владика, који је унио нову динамику вјерског живота у својој епархији, затражи пензију. Упркос “озбиљним здравственим проблемима”, од владике Василија је затражено да руководи епархијом до мајског црквеног сабора. Да ствар буде комичнија, наведено је и да је “Свети Синод истовремено замолио […]

недеља, новембар 11, 2012 / 13:47

Пише Марко Шикуљак

Да ли је баш то разлог да један од најагилнијих владика, који је унио нову динамику вјерског живота у својој епархији, затражи пензију. Упркос “озбиљним здравственим проблемима”, од владике Василија је затражено да руководи епархијом до мајског црквеног сабора. Да ствар буде комичнија, наведено је и да је “Свети Синод истовремено замолио епископа Василија да заврши започете градитељске и друге важне пројекте у Епархији зворничко-тузланској”. До почетка нове грађевинске сезоне остаје да се види да ли ће Василије оздравити, у моменту кад ће о његовој судбини одлучивати сабор, а не Синод.

Зар попови иду у пензију?

Па и ми смо људи, рећи ће свештеник у филму Бело одело на ово питање. Додуше, није то честа пракса за владике. Ево најбоље паралеле. Митрополит Дабробосански Николај је много лошијег здравља. Мнооого, без илустровања. До сада није ни помињано да ће му се тражити замјена.

Фронталови извори говоре да је замјена већ спремна, и да је у питању актуелни најмесник дабробосанске епархије владика захумско-херцеговачки Григорије. Тако би се вратила и стара традиција да се у Сарајево иде преко Херцеговине. На Григоријево мјесто доћи ће игуман манастира Житомислић Данило, што је такође некадашња устаљена пракса.

Откад је Василије пензионер

Дакле, здравље не мора бити пресудан фактор, да би се одустало од вођства епархије. Лоши написи и хајке по медијима, такође. Сумњиви економски послови, мијешање у свјетовне ствари, политичарење, и слично, видљиви су у више епархија.

Угледни владика у Бијељини је остварио средњевијековни идеал црквеног лидера коме се клањају свјетовни владари, и поклaњају земљу коју овај маркира као погодну за ширење вјерске инфраструктуре. Мијења имена улица према властитој процјени. Одређује гдје треба садити дрвореде њему омиљене липе, иако њен коријен подиже и уништава тротоар. Дошаптава Патријарху да хвали власт у Српској, јер је увела вјеронауку и то што војници у Оружаним снагама БиХ имају своје духовнике (свештеници који о државном буџету и са чином, иако на војну академију нису ишли, исповједају војнике, као да недељом сами не могу отићи до цркве). На поменима преко разгласа критикује избјеглице да се враћају и траже од институција да им се обнављају куће. Умјесто да им за исти циљ рецимо плати правну помоћ да се боре за своја права и имања. Прави цркве по муслиманским селима, јер вјерује да ће то задржати избјегле Србе, умјесто да организује неку економију…

Поврх свега, на слави Фонда пензијско – инвалидске заштите се раскука да они требају боље бринути о пензионерима, “јер и ја сам пензионер” након чега Додик експресно њему и тројици старијих владика одреди пензију од преко 2000 марака.

Е сад, да ли је овај непотпуни низ немонашког понашања узрок да се од владике тражи повлачење (ако смо закључили да човјек такве енергије не одлази сам, кад већ не одлази ни Николај)?

Тврдолијинаш

Сједници Синода на којој је Качавенди поднесена понуда која се не одбија присуствовали су владике Амфилохије и Григорије, који нису чланови синода. Првог медији карактеришу као Јустиновца (ученика Аве Јустина, као и патријарха Иринеја, Иринеја Буловића…), док је други једини Босанац који не припада “босанској вези” у СПЦ, и за кога се сумња да је особа кога Блиц обично именује као “извор близак врху СПЦ”.

Након што је из СПЦ изопштен Артемије, на реду је остао владика Василије, као важна препрека тројцу који је био у избору за патријарха. Почетком године у СПЦ је негирано да се спремају пензије за владике милешевског Филарета, епископа врањског Пахомија, владике банатског Никанора и епископа средњоевропског Константина. По именима већина их је дио „босанске струје“, која никада није постојала, а карактеристане као тврда струја, којој није било мило никакво приближавање и преговарање са Ватиканом, и уопште, радије се уплићу у политику. И уколико не знате црквену структуру СПЦ, дио ових имена ћете препознати из разних медијских написа, које су углавном предводили Блиц и Б92.

Да сукоб по питању односа СПЦ према католичанству постоји, говори и да је патријарх Иринеј непсретно рекао (у емисији код Александра Станковића) “да би неки зилоти” једва дочекали када би српско свештенство служило заједничку молитву са католичким, за жртве Јасеновца напримјер.

Шта је све може бити спорно?

Западно од Дрине владике су се дијелиле по томе ко подржава повратак у Федерацију, и размјењивне су стрелице о томе ко треба да се врати у сједишта својих епархија. У Србији је чешће да се владике оптужују за увођење новотарија и љубљење руке римском папи. Обично се као “новотарије” спомињу лаицима једноставне и небитне ствари, попут тога да ли се у одређеном дијелу богослужења свештеник окреће олтару или народу у цркви, те да ли оставља вратанца отворена.

Они мало боље упознати говоре да су разлози много прозаичнији: Спор је у томе како треба управљати епархијама, које су постале озбиљне фирме. Да ли запослити менаџера, човјека којем је економија струка, а владикама оставити да се моле Богу и одређују гдје је вјерницима потребан храм, али да не улазе у то ко ће бити извођач и подизвођач градње.

Од практичнијих ствари увијек се може говорити о промјени календара, смањења броја дана поста, скраћења трајања литургије и промјена језика службе, који је све мање разумљив вјерницима. Стање свијести нашег народа је отприлике такво, да би било лакше промијенити симбол вјере и позицију Оца, Сина и Светога духа, него мијењати те неке упадљиве а вјерски небитне стари, попут наведених.

О позицији календара смо одавно писали. СПЦ је прва повела причу о изналажењу бољег календара и задужила Милутина Миланковића да га направи. Најсавршенији познати календар је прихватила већина православних цркава, али не и највећа, руска, па су и Срби одлучили да сачекају. Данас би сличан приједлог дочекан као најфлагрантнији покушај „шокчења“ од којег би само горе било увођење столица у цркви.

Прича без закључка

Тешко га може бити јер је мало људи способно да у једном оку има једну тако велику организацију каква је црква, и да разумије њен укупни утицај на један народ. Обично се побједом једне струје сукоб смирује. Куда та побједа води, и који битни кораци ће се направити, мораћемо препустити чекању.



0 КОМЕНТАРА

  1. Из свих мишјих рупа ових дана навалило се на Васкета. Стрвинари не нападају док лав не цркне, само га мртвог смију дирнути…

    Да будем јасан, не браним га, нити ћу. Свако је одговоран за себе. Али овдје је дошло до сукоба двије струје. Једна засад губи битку и људи јој испадају из строја. Да је из супротне струје неко испао исте би ствари испливале (биле реалне или не).
    Сачувајмо толико људског достојанства и не насједајмо. Полако, вријеме ће показати.

  2. Ко смјењује Василија? Нико и неће! Јер оваквих као Васко су под заштитом, и још стотине свештеника, хоџа је прозвано за „љубовање са младићима“ и ником ништа. Јадна је она мајка („Независне новине“)…. а јадни и они вјерници који му долазе на литургију. А Бога можеш молити и у својој кући, не размишљати јели он тај или није? Одвратно!

  3. A, gdje su“ Nezavisne “ bile do sada? Neosporno je da je Kacavenda ogrezao sa rezimom u kriminalu, da je prema pricanju i manijak, a o cemu se prica ili je bilo , ili ce biti, no vjerujem da ima i vatikanskih prstiju, i ludih ociju . Pisu da ce Grigorije doci umjesto njega, a on i ON su vatikanski izaslanici. Ni Grigorije nije nista manji kriminalac , ako ne i veci, za pravoslavlje opasan i razarajuci, pa ga Sinod ne penzionise. A, patrijarh u istom vatikanskom kolu.

  4. Мени опет занимљива ова сликица из бутика 😀 Хуго Босс (спелинг по Фронталовом правопису, прим.прев. 😛 ) на преосвештеног мафијаша зворничко-тузланског B-)

    Ријетко ми је драго што му видим леђа- небитно која од „теорија завјере“ је заиста у питању. Лик је- најблаже речено- особа сумњивог морала.

  5. О овом „захтјеву за пензионисање“ ће се још расправљати, до краја маја 2013, када Сабор СПЦ буде засједао.
    Не можемо искључити ни године г. Владике(њему је 75).
    Најмање су разлози које изности одвјетник Д. Томић из Сарајева. То су као и обично његове измишљотине. Он живи од измишљања афериа.
    У самој СПЦ су дубоке подјеле око више питања: о признавању Косова, о Мак.ПЦ, о односима са католичком црквом, о неким дубоко теолошким питањима(начин вођења литургије) и сл.
    Г. Владика Василија је у вријеме избора патријарха СПЦ, био означен и као вођа ткз. Крчког братства владика СПЦ(они који су завршили Богословију у манастиру Крка).
    Још једном треба подсјетити да је за управљањем Епархиом г. Владике Василија за скоро 34 г., на подручју Епархије изграђено преко 200 цркава, манастира, обновљене су многе цркве и манастири, други црквени објекти,
    Слиједи отварање Православне гимназије у Бијељини, старачког дома, обданишта и сл.
    То су све ствари које г. Владика неће однијети на онај свијет, него оставити народу РС.

  6. У конкуренцији: онај бихаћки, па мутави Јефрем, па онај варешак, па Николај, кога сам дефинитивно замрзио, кад је, док се топовске цијеви још нису ни охладиле, а гробови још били свјежи, изјавио, парафразирам, “ опет ћемо говорити оно *мани земљу која Босне нема*“, владика Василије је сила небеска, он је Републици Српској ваљао.

  7. Та земља на којој је саграђен двор је добрано преплаћена накнадно муслиманима. Они кад одузимају земљу, Србима остане шупаљ до очију. Ако због нечега не треба кривити василија, то је због тога што чисти касабу од балинских учерица. За педфилске афере, довољно је рећи да све то води онај АИДовац Томић. Нажалост, тек пред крај је качавенди кренуо са пројектима од општег добра, а до тада је много ставри упетљавао, са сумњивим бизмисменима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *