
Инстант-оријентални, донирани плачипизам
Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити?
Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити?
Није Сребреница дугме, али неке ствари морају остати бијеле, чак и у црним данима. Знају то пензионери.
Недавно је објављен аутопсијски извјештај хашког трибунала о Сребреници, на српском језику.
Пред читаоцима Фронтал.РС су дијелови студије "Политика геноцида", Едварда Хермана и Дејвида Питерсона, која је управо објављена на српском језику.
Уколико грађане Ефбиха занима зашто грађани Српске не желе да живе са њима у истој држави, нити ће их се, сем силом, на то моћи натјерати – слободно нека пребаце данас канал на БХТ или ФТВ.
Пропаганда о геноциду над Муслиманима почела је прије почетка рата у БиХ, док је она још била дио СФРЈ и без икаквих борбених дејстава, па је из данашње перспективе доста лакше видјети степен припремљености за лажни наратив који се емитује данас, са епицентром у Бриселу, Вашингтону и Поточарима.
Преносимо текст посланика у парламенту Швајцарске, Донатела Пођија, који су објавиле тамошње дневне новине Л-опинион.
Емир Суљагић, чувен по томе што је сахранио оца погинулог 1992. у Братунцу, као цивилну жртву "геноцида" из јула 1995. године у Сребреници. Отворена мржња и ратно хушкаштво иде дотле да му смета и хљеб из српских пекара.
Сребреница, у којој су Срби већина, намјерно се 30 година држи у стању полураспада; како би служила као дијете којег зликовци осакате да би боље просила по улици.
Правилно се изговара, самим тим по науци Вука Стефановића Караџића и пише – заселак, а не засеок. Но, тако не пише плочици испод ове слике у здању извршне власти у Српској.