Тачно 25 сати и 21 минут прије првог искључиво туристичког лета у свемир, са писте у ентитету Нови Мексико, упалио сам 21 годину стар службени аутомобил УГ Фронтал и пошао у правцу своје ђедовине. Данас је планетарно лако геолоцирати по једној варошици, до које се стиже за неколико сати хода кроз шуму. Зове се Сребреница.
Најмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице је убијено од стране својих сународника током пробоја ка Тузли, јула 1995. године, зато што су постојали спискови оних који "ни по коју цијену не смеју живи да се докопају слободе”. О тим списковима "неподобних Бошњака” знало је муслиманско руководство на челу са Алијом Изетбеговићем.
Емир Суљагић, чувен по томе што је сахранио оца погинулог 1992. у Братунцу, као цивилну жртву "геноцида" из јула 1995. године у Сребреници. Отворена мржња и ратно хушкаштво иде дотле да му смета и хљеб из српских пекара.
Мада је недопустиво стављање ова два топонима једног до другог, излагање у Њујорку 19. маја 2019, на годишњој конференцији "Истраживачког института за Јасеновац", понио је ово име.
Анка Млађеновић данас је двадесетдеветогодишња лепа млада жена, професор по занимању. На њеном осмеху тешко је приметити велику бол коју носи од најранијих дана свог живота.
Вјероватно сте запазили да сви медији у наслове стављају да "Српска враћа химну Боже правде и грб Немањића". Нико није прочитао шта пише у приједлогу закона. Њиме се омогућава истицање симбола држава са којима Српска има споразуме о специјалним везама. Дакле – Србије.
Сјетимо се да је овај појединац био колумниста Независних новина из Бање Луке, ваљда као представник "Друге Хрватске". Након што је поредио Републику Српску са НДХ (!?!), Борис Дежуловић је упоредио све Србе са нацистима, поредећи свесрпски сабор са Хитлеровим аншлусом Аустрије.
Посланица Граховац из Невесиња је почетком јула у Народној скупштини Републике Српске имала иступ у којем протестује против дизања три прста од стране других политичара из Српске, у смислу изазивања тензије са муслиманима, те је навела: Ја сам Српкиња, сви су моји Срби, али никада у животу нисам дигла три прста. То да сам Српкиња, показујем на друге начине.
Тренутно се стање не мијења драматично. Генерално је дошло до затишја које је почело већ можда почетком прошлог мјесеца, јуна 2024. године, на неким правцима.
Од јутрос сам, на сурчинском аеродрому, честитао десеторици србофоних људи Видовдан. Од људи у реду за чекирање преко полицајаца и жене на трафици.