Исландски вулкани темпирана бомба

Научници су упозорили да би према најгорем сценарију вулкани на Исланду, који су посљедњих година узроковали искључиво саобраћајне проблеме, могли бити врло смртоносни.

Када би се поновила катастрофална ерупција вулкана Лаки из 1783. године дошло би до велике промјене квалитета ваздуха која би загорчала, али и окончала, живот доброг дијела становништва Европе.

Стручњаци су израдили модел ерупције која би трајала осам мјесеци, и процијенили путање аеросоли и њихову концентрацију над Европом. Ријеч је о микрочестицама које изазивају оштећења плућа и оптерећују срце.

Научници су израчунали како би се на Исланду и у сјеверној Европи концентрација аеросола повећала за 120 одсто, а у јужној неких 60 одсто.

Због посљедица које изазивају аеросоли, већ у првој години умрло би 140 000 људи, процјењује се у истраживању објављеном у часопису ПНАС.

Ерупције предвиђене јачине прилично су ријетке, а у посљедњих 1150 година забиљежене су четири таквих размјера.

Посљедња оваква ерупција била је активност Лакија 1783. године, која је усмртила најмање петину људи на Исланду, а штета која је нанесена пољопривреди посредно је изазвала глад од које је преминуо још већи број људи.