Интервју са Пеђом Славним

Ко су Пеђа Славни и Жорж Страшни, како је настало Удружење стрип аутора и обожавалаца стрипа у РС и њихово издање Парабелум, читајте данас на Фронталу. Прво питање му некако дође обично увод у причу, неки краћи опис особе која даје интервју, па да не кваримо ту традицијиу и овога пута прво питање би било, […]

субота, 8 октобра, 2011 / 12:09

Ко су Пеђа Славни и Жорж Страшни, како је настало Удружење стрип аутора и обожавалаца стрипа у РС и њихово издање Парабелум, читајте данас на Фронталу.

Прво питање му некако дође обично увод у причу, неки краћи опис особе која даје интервју, па да не кваримо ту традицијиу и овога пута прво питање би било, ко је Предраг Иконић? Реци нам нешто, реч, две, три, реченицу коју о себи.

Прво питање ти је и најтеже од свих које си ми послао у првој тури. Не могу ти ја ту пуно рећи, боље да си неког другог питао. Оно што ја могу потврдити је да сам велики сањар, да маштам отворених очију, мало спавам, али превише сањам, у ствари ја имам неке особине здухача, ако знаш ко су здухачи… Рођени сам Сарајлија, поријеклом из Фоче, живио сам у Вогошћи, Вишеграду, Јахорини, Лукавици, а последњих осам година живим и радим на Палама. Дипломирани сам машински инжењер са сталним запослењем, а повремено нацртам и неку таблу стрипа. Стално сам ту негдје у свијету девете умјетности, иако не стижем да цртам ни приближно онолико колико желим. Члан сам удружења "УППС" и "Девета димензија" и карактеристични представник златних ретарда српског стрипа.

Откуд ти у стрипу? Кад си се први пут заинтересовао за стрип генерално било да је читање/цртање у питању?

Кажу да сам врло рано научио да читам. По причама мојих родитеља и сестри, нисам имао ни пуне четири године када сам узео буквар једне од њих и почео да склапам комплетне реченице без грешке. Убрзо сам се погубио када сам видио стрипове код четири године старијег рођака, Драгца, који је живио у кући до моје! Вјероватно су то биле едиције "Никад робом", "Микијев забавник", "Политикин забавник", "Микијев алманах" и сл. које је он гутао! Ја сам аутоматски био зачаран тим фантастичним свијетом стрипа и маште и кренуо сам са цртањем. Мало сам прецртавао туђе јунаке, али углавном сам одмах почео радити своје серијале. Знао сам да исцртам школске свеске својих сестри и рођака па су они касније имали проблема у школи. Куповао сам доста стрипова прије него сам и пошао у школу. Први стрип којег се баш добро сјећам иако их је било доста и прије њега је "Невидљиви човек", епизода са Загором Тенејом. Мада, мени је Велики Блек као и већини раје из моје улице био увијек број један.Нарочито онај из пера домаћих аутора.

Поменути рођак, Драгац био је покретач свих наших акција и дешавања из дјетињства. На његову идеју смо ваљда инспирисани "Дневниковим" издањима "Златна серија" и "Лунов магнус стрип" као и сазнањима како се то ради у Бонели екипи формирали стрип клуб у нашем насељу Хотоњ. Име је било "ХОЦРКЛ" (ХОтоњски ЦРтачки КЛуб). Било је нас 5-6 који смо цртали, писали, скупљали стрипове (Драгац, покојни Нешо, Хаш, ја…). Кренули смо као новосадски "Дневник" са двије едиције са по четири јунака. Неко је цртао одређене јунаке, неко само насловне и сл. Прави тимски рад! То су били мали стрипови тј. романи како смо их звали формата отприлике А6 на листовима без линија и на око 16 страница са корицама по епизоди. Оловка и дрвене боје. Нисмо знали за туш, хамер и сл. То је дошло касније. Ето, то је био сами почетак, ово доба "Хоцркла" је отприлике 4-5. разред основне.

УППС ера. Можеш ли нам нешто рећи о томе, како је то све почело, када си кренуо да радиш на сајту, и како је то утицало на твоју стрип каријеру?

УППС ера… Ово ера звучи као историја. Мој први контакт са свијетом стрипа и интернета након 7-8 година ратне и послијератне паузе биле су "Стрип вести" Златка Миленковића, а након тога сајт Марка Шуњића стрипови.цом. Таман када сам научио шта је форум, ницкнаме, пост, топиц, како се каче слике на форум и сл. једна млада екипа пуна енергије кренула је са формирањем свог стрип форума и сајта. У почетку се на тај форум улазило на позив, није био отворен за све. Сјећам се да је мене тамо позвао другар са стрипови.цом сајта под надимком ДусМан (Душан Младеновић, данас одговорни уредник едиције "Весели четвртак").

Убрзо је форум постао отворен за све и кренуо је са радом и сајт са разним занимљивим садржајима из свијета стрипа. Ту сам "упознао" доста супер људи виртуелно, а многе од њих касније и у стварном животу. Предсједник удружења УППС, Магиц (Владимир Ћук) позвао ме убрзо да се придружим самом језгру УППС-а и да уђем у скупштину удружења. Ту су већ били неки моји стари знанци, Марлоwе, па Дјоле тј. Владимир Тадић са којим сам урадио неколико заједничких стрипова, а убрзо су се придружили Нодице, Пантелејски, Зомбие, Оззy и сл. То је било негдје почетком 2006. године, а убрзо након тога је услиједио наш заједнички одлазак у Лесковац на балканску смотру младих стрип аутора. Опет ме Магични позвао да идем са њима, угостио ме домаћински у свом стану у Београду па смо заједнички као представници УППС-а отишли на смотру: Магиц, Вук Марковић, Сузана Лазаревски и ја.

Неколико година већ, чини ми се од 2002. или 2003. године "виртуелно" сам познавао једног од организатора смотре и мог великог другара Марка Стојановића, Срђана Николића Пеку – нераскидиви дио тог лесковачког ганга, мајстора над мајсторима и великог човјека прије свега, сам први пут тада срео и одушевио ме на први сусрет, са Дексом Пантелејским сам сарађивао већ неколико година, а да се нисмо познавали до тада, с Бојаном Вукићем, Давором Драмичанином четовао свакодневно, с Владом Алексићем сам се дописивао годинама, а знао сам и многе друге цртаче тако виртуелно, али ово је било први пут да се сретнем са свима њима уживо и да заједнички стварамо цртамо, причамо о најљепшој споредној ствари на свијету 😉 Прелијепо је било то љето и ти љетни дани, мени једни од најљепших у животу, неописиво… У Лесковцу сам осјетио огромну љубав, топлину, припадност и сл. Појачала се моја вјера у стрип и све што радим… Уппс, да не одлутам од питања.

Све те осјећаје од почетка сам имао на УППС форуму, а Лесковац ми је био УППС уживо! Тако сам то осјећао. Временом су се ствари промјениле, доста старе УППС екипе напустило је сајт, велики дио фанова је одлазио, али је долазило све више стрип цртача и истомишљеника, нарочито након те лесковачке смотре. Мени је таква атмосфера одговарала, не та гдје се одлази с форума него та гдје је већина чланова форума ауторска (цртачи, сценаристи, колористи, колумнисти…). Кад већ нисам имао могућност да у свом окружењу пронађем истомишљенике, УППС ми је то омогућио виртуелно. Неописив је значај УППСа на мој рад (не бих рекао каријеру то ми звучи некако претенциозно), а мислим и на саму стрип сцену у окружењу. Нарочито је било добро вријеме када смо тек кренули са стрип радионицом, цртањем на задату тему…

"Екстра Геџа". Чуо сам за то, али лично нисам видео. Можеш ли нам објаснити ко је или шта је "Екстра Геџа"?

Одговор је врло једноставан, "Екстра Геџа" је татко на суперхероји. Стрип серијал "Екстра Геџа" настао је у главама младих Нишлија Дејана Стојиљковића, Дејана Костића и Андрије Милојковића приликом њихових свакодневних боравака у Клубу Правног факултета у Нишу док су испијали литре и литре "Рубиновог" вињака. Ријеч је о домаћем суперхероју са јужноморавског подручја, земљораднику који штити слабе тј. студенте, алкосе, колеге земљораднике и осталу багру. Обожава народњаке и увијек са собом носи рамонику јер има обичај да испољава свој антиталенат за музику који му је уједно и једно од најјачих оружја. Право име "Екстра Геџе" је Милисав Лукић, има тридесетак година, и добија супер моћи када попије гутљај џибре из храстовог бурета скривеног у мрачној пећини.

Џибру је својевремено справио Велизар Чудотворац, познат по надимку Велизар Шљокча и то за Кнеза Лазара лично! Касније је кнез Лазар ту џибру поклонио Милисављевом претку за заслуге у борби против Турака. Декса Пантелејски се повремено сусретао са Милисавом, чак је једном приликом урадио и интервју, специјално за УППС.

Ја сам се поменутој екипи стваралаца придружио крајем 2003. године на позив Дексе Пантелејског јер смо имали намјеру да урадимо неки заједнички стрип. Био је то један од најтежих периода у мом животу јер сам се опорављао од тешке саобраћајне несреће и рад на овом стрипу био ми је терапија која ми је помогла да иако ударен у главу повремено бацим и неку паметну. Прва епизода коју сам урадио "Сајгон, Сајгон" нацртана је комплетна у кревету, на плексиглас табли коју сам држао у крилу јер сам био скоро непокретан, тако да сам за њу баш интимно везан.

Крајем 2008. године, захваљујући Дексиној упорности и агилности, успјели смо објавити прву јужноморавску графичку новелу "Екстра Геџа – татко на суперхероји" која је на 80-ак страница донијела четири епизоде овог стрип јунака, море текстова и интервјуа, јужноморавски ријечник и сл.

Последњих година паузирали смо од рада на "Екстра Геџи", али он је ту око нас свакодневно, чува нас, штити и вреба тренутак када ће опет да улети на рафове стрипарница!

Исто вази и за "Лармаџије". Име ми звучи као да је неки серијал у питању, можеш ли нам рећи нешто о томе?

"Лармаџије" су чудо! У разним периодима живота имао сам увијек то "нешто" што ме удаљавало од углавном ружне стварности и давало ми позитивну енергију. Након рата, кренуо сам са студирањем Машинског факултета и упознао цијелу плејаду фантастичних ликова који су ми и дан данас најбољи пријатељи. Свакодневно се захваљујем Богу на томе, што ме спојио са свима њима. Било је тих година у обиљу добре зајебанције, цуге, дернека, дјевојчица, ма свега! Те неке наше излете у разноразне димензије из миља смо звали "лармаџијање".

Већина нас смо свирали гитаре и имали смо обичај да на дернецима на познате мелодије калемимо своје опичене текстове и тако је настао ВИС "Лармаџије" који је чак и овјековјечио неколико хитова из пера разних аутора. Најпознатија ствар свакако је пјесма "Нек побједи феЛАЦИО" у народу знана и као "Милена Дравић" коју је специјално за нас компоновао Рајко Дујмић из "Нових фосила". Када су "Лармаџије" престале да постоје у том музичком свијету (иако лармаџијања има још увијек, не толико као раније, али има) контао сам да кроз један стрип серијал, у каишевима овјековјечим неке од истинитих дешавања из тог доба. Није тога доста нацртано, свега десетак каишева, али су објављени у мноштву часописа и блогова, можда су и најобјављиванији мој стрип ("Еон", "Прессинг", "Стрип прессинг", "Дан", "Ревија Д", "Парабеллум", "Креатор", итд.).

Претпостављам да су "Лармаџије" и "Екстра Геџа" били пре "Парабеллума". Како је дошло до идеје да се покрене реализација једног стрип магазина попут "Парабеллума"?

Покретање стрип магазина који би објављивао радове домаћих аутора је један од остварених дјечачких снова. Одувијек сам то желио јер сам од малена фасциниран издањима попут "YУ стрипа", "Нашег стрипа", "Осцара" и сл. Идеја о "Парабеллуму" постојала је и прије регистровања нашег удружења, али никада није дошло до реализације јер је увијек било више фактора који коче него оних ЗА. Екипа која је била окупљена око те идеје је управо ова екипа "Девете димензије". Када смо регистровали удружење, један од основних циљева био је покретање билтена, магазина удружења који би једном годишње објављивао радове домаћих аутора као и радове наших колега из сусједних држава.

Захваљујући ангажованости цијеле екипе из Републике Српске успјели смо врло брзо објавити први број на 140 страница. Уколико си читао епизоду "Сендмена" "Сан хиљаду мачака" знаш да је могуће остварити чак и немогуће када довољно људи сања исти сан и у исто вријеме. Не зна се колики је тај "довољан" број сањара па је неопходно за такво нешто нон стоп сањати исто и промовисати идеју. Маза, Зока, Шиле, Станко, Рашо, Дуле, Феникс и ја смо сањали исти сан дуго времена и ето остварио се!

У помоћ при реализацији првог броја "Парабеллума" су нам наравно притекле колеге из окружења (у првом броју углавном из Србије, али већ у броју 2 имаћемо радове стрипаџија из Хрватске, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Канаде, Бугарске…) који су уступили своје стрипове и текстове на објављивање без икакве финансијске надокнаде. Кратак је период од кад је изашао први број до данас па је још рано за неке анализе, али ево, ми смо већ у финалној фази реализације броја 2 па можемо крајем године да све то резимирамо (број два изашао оп.а.)

Шта је "Девета Димензија"? И што баш девета, а не осма нпр? Чиме се бави "Девета Димензија"?

"Девета димензија" је назив Удружења стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске. Последњих пет-шест година шака ентузијаста из разних дијелова Српске кренула је са мртве тачке. Милорад Вицановић Маза, Зоран Пејић, Станко Гојић, Радован Субић, Дејан Шијук, Горан Дујаковић Феникс, Душко Вучковић и ја повремено смо се састајали и након неколико мјесеци припреме смо и званично регистровали удружење. Прикључили су нам се и многи други повремени или активни стрип аутори и фанови из окружења. Када смо тражили назив за име удружења било је пар приједлога, а усвојили смо овај Мазин. Наиме, својевремено је у доба старе Југославије функционисала стрип група "Девета димензија" чији су члланови били из разних дијелова бивше нам државе, а најистакнутији представници свакако су били Десимир Миљић, Милорад Вицановић, Денис Фабијанић и Стеван Шиник. О симболици броја девет, не треба превише филозофирати. Сви већ добро знамо да је стрип девета по реду грана умјетности!

"Девета димензија" се бави популаризацијом и промовисањем стрипа у Републици Српској, продукцијом, издаваштвом, организовањем изложби, стрип радионица, стрип школа, промоцијом аутора Српске изван граница државе и сл.

Зашто је Пеђа Иконић Пеђа Славни? По чему је он то, и у којим круговима, славан?

Надимак „пеђа славни" настао је у периоду студирања и чувеног „лармаџијања" о коме сам већ говорио. Кумовао му је мој велики пријатељ, Александар Петрић и чини ми се да га је први пут користио када је направио „Пјесму о Лармаџијама" на мелодију оне „На морскоме плавом жалу". Мени је надимак од почетка био симпатичан па сам га усвојио и почео сам се у на својим таблама потписивати тако, прво са великим почетним словима, а касније све малим. Стрип „Зашто нема испита из математике", трећа епизода серијала „Игре на снијегу" први је у ком сам се тако потписао. Временом ме и доста људи почело звати надимком „славни". Не знам ја да ли сам и зашто славан у правом смислу тог придјева, па сам сконтао да је можда најбоље да одговор на то дају они који су и комовали томе, а ево шта ми је Ацика рекао када сам му прочитао твоје питање:

„Пеђа је славан у свим круговима гдје се појавио и гдје се појављује, а ти кругови људи се шире и гдје год ти људи крену широм свијета проносе његову славу. С обзиром на искреност и чистоту душе, интелигенцију и небројене таленте нико ко год да је икада упознао Пеђу није ни сумњао да ће он једног дана носити терет свјетске славе, а ја и то наше најближе друштво окупљено око факса и Лармаџија, који смо дуг период живота живјели заједно, прошли све уздуж и попријеко, сконтали смо у том моменту да због поребрзог начина живота ми немамо потребу да чекамо званичну потврду његове славе тако да смо овим надимком обезбједили себи да живимо, зезамо се и сазријевамо са славном личношћу свјетског ранга."

Ко је Жорж Страшни, одакле је стигао и куда је отишао?

Жорж Страшни је надимак живе легенде машинског факултета и уопште Универзитета у Источном Сарајеву, Ђорђа Ћеранића, вјечитог нежење из села Обаљ код Улога. Он је био нераскидиви дио машинског и студентског живота у студентском дому Лукавица, бринуо се и о студентима и професорима, а нарочито о женама свих узраста. Добродушни духовити брко, препун животних прича познат је био по својој црној капици и дугом црном капуту и ја сам једноставно морао да га овјековјечим у једном од првих стрипова које сам урадио након дуго година паузе. Говорим био јер Жорж је тренутно у пензији у стварном животу, а у овом стрипашком је само на принудном одмору. Име Жорж мислим да је користио за представљање неким странкињама преко инетернета и кад смо то провалили, одмах смо усвојили, а ја сам му додао презиме

Страшни јер сам убјеђен да је он неки даљи рођак чувеног Хогара Страшног. Воли пиво, воли жене, има бркове… Стрип је од старта прихавћен од стране свих тадашњих студената, а и шире јер је излазио у неколико студентских часописа у Републици Српској и Србији, а у Црној Гори се захваљујући Симону Вучковићу и Мирку Зулићу појављивао и у дневним новинама „Дан". Сарадња са Златком Миленковићем, творцем „Стрип вести" довела је до тога да Жорж Страшни свој живот живи и на интернету. Један дуг период око годину дана док је Злаја уређивао „Недељни стрип" Жорж се појављивао у форми каишева. Ја сам хтио да овјековјечим те многе његове па и наше догодовштине са дјевојкама и женама, али сам често у недостатку материјала обрађивао познате и непознате вицеве на ту тему.

Прије 7-8 година имао сам идеју, у ствари направио сам синопсис и разрадио га по страницама за албум од 60 страница који се требао звати „Господар танги". Жорж Страшни и Лармаџије су требали бити главни ликови. Нацртао сам 3-4 странице стрипа, али сам неискусно због форматирања хард диска остао без разрађеног синопсиса. У том периоду почео сам сарађивати са Дексом Пантелејским, и како је вријеме пролазило мој стрипашки живот је ишао у неком другом правцу и све ми је било теже да се присјетим детаља из тог албума тако да га нисам никада поново написао. Волио бих да то ипак некад урадим јер „Жорж Страшни" није отишао у легенду, као што сам на почетку рекао он је свакако жива легенда и вратиће се на странице мојих стрипова кад тад. Па ево, прољетос се појавио на насловној страници „Парабеллума" број 1.
Шта нам доноси други број Парабелума? Каква ће бити будућност овог листа?
Уопште није шупља прича када кажем да је будућност „Парабеллума" свјетла упркос тешком времену за живот, не за стрип.

Стрип на овим просторима доживљава реинкарнацију, почиње неки нови живот. Наш циљ је био једном годишње штампати стрип магазин са домаћим стриповима и текстовима и на тај начин уз салоне и изложбе одржавати живим стрип сцену у Републици Српској. Пробаћемо да урадимо нешто историјски као што су Марко и Декса са „Стрип Прессингом" и екипом окупљеном око њега. Ја не знам да ли су људи из околине свјесни уопште значаја најбољег домаћег стрип магазина на овим просторима, а то је сигурно „Стрип прессинг", за опстанак и попиларизацију српског и балканског стрипа. Мислим да овај ритам можемо издржати јер иако малобројна, екипа „Девете димензије" је упорна у остварењу својих идеја. Један магазин годишње, плус још неко ванредно издање, можда албум неког домаћег аутора и ја сам задовољан.

Захваљујући томе што неко цијени наш рад и уз мало среће успјели смо обезбједити средства за штампање још једног броја „Парабеллума" у овој години. Јесмо прекршили планирани ритам, али надам се да нам нико не замјера. А број два као што ћете одмах у старту видјети је оболио од једне савремене болести човјечанства, гојазности. Овај пут доста дебљи, на преко двјеста црнобијелих страница објављено је доста квалитетног материјала, стрипова и текстова. Основне идеје које смо имали у првом броју настављамо остваривати и даље, тако да могу рећи да „Парабеллум" има јасну концепцију, а то је: у једном дијелу представити стрипаше из Републике Српске који тренутно раде, презентовати радове домаћих стрипаџија из еx-Yу окружења, посветити дио простора школама стрипа и радовима најмлађих аутора и све то промјешати са квалитетним редовним колумнама. Из тога слиједи да смо и у броју 2 задржали све редовне текстуалне рубрике из првог броја, а додали и неке нове. Имали смо намјеру у овом броју, а и успјели смо у томе представити два најзначајнија домаћа стрип серијала последњих година, а то су „Вековници" Марка Стојановића и „Забава за целу породицу" Владимира Тадића. Они су тема наших рубрика „Јужњачка утеха" поменутог Стојановића и „ДЈ Мехо шоу" Уроша Смиљанића, а објавили смо и по једну дугометражну епизоду оба стрипа.

Ту је наравно фрагмент из „Историје стрипа Републике Српске" Горана Дујаковића, интервју „Чашица разговора са…", „Легенда о знаном јунаку", „Путовање Мангапловом" Горана Марковића, „Легија незаборавних" овај пут у изведби Хариса Церића, „Наши преко гране", а има и пар текстова о актуелним стрип дешавањима из окружења. Нова рубрика под називом „Парабеллум вам представља" овај пут угостила је стрип кућу „Комико" из Новог Сада. Одличних стрипова, нових, а и легендарних имена има на све стране, да не бих сада детаљисао, свакако ће ових дана кренути најава по форумима јер „Парабеллум" број 2 излази у октобру 2011. године.

Само ћу рећи да овај пут имамо сараднике из скоро свих бивших република (Босна и Херцеговина, Србија, Хрватска, Македонија, Црна Гора), а имамо и неколико табли аутора из Бугарске, Италије и Канаде. Ја се увијек највише захваљујем па ћу то урадити и у овом разговору свим нашим сарадницима ауторима, колумнистима, илустраторима који су нам уступили своје радове на објављивање без икаквог хонорара. Стварно немам ријечи за те момчине и људине који живе за стрип, улажу огромну енергију упркос свему. Обично избјегавам да издвајам некога, али стварно морам поменути Марка Стојановића и екипу лесковачке школе стрипа „Никола Митровић Кокан" без чије сарадње „Парабеллум" сигирно не би био то што јесте, а шта јесте, немам појма.