Игор Калабухов: Спремали су рат, без Спецоперације, наше жртве би биле веће

Питао: Филип Егељић

Ви сте рођени у Доњецку, можете ли нам рећи какви су били међуетнички односи почетком деведесетих на простору Донбаса, након распада СССР-а и успостављања независне Украјине?

Доњецк је град милион ружа. Тако је назван због своје спољне и унутрашње љепоте, због људске љепоте. Доњецк је одувијек био руски град са мултиетничким становништвом. Сировинско богатство регије захтијевало је људе снажног карактера, и такви су долазили из цијелог Совјетског Савеза. Као дјеца, никада нисмо размишљали о својој националности. У мојој школи су студирали представници многих нација и доживљавали смо једни друге без предрасуда. Сви смо говорили руски, али смо имали прилику да научимо украјински језик и уживамо у њему.

Међутим, када је овај језик почео да се намеће као једини могући, то је изазвао протест. Протест који се интензивирао због тога што није наметнут само украјински језик, већ и радикална шовинистичка идеологија обучена у овај језик. Чак је и сам украјински језик почео да се мијења, да све више личи на западњачки. На тај начин и на лингвистичком нивоу очитује се утицај разузданог западноукрајинског лобија који смо увијек – чак и у совјетско вријеме – звали Бандеровски.

Ова ситуација је била неприхватљива за апсолутну већину становништва Доњецка. Јер су ови људи себе одувијек доживљавали као органски дио велике земље, али никако као додатак антируској творевини, што је Украјина постала уз активну помоћ Запада. Овај процес је донио много личних трагедија. Лично познајем породице у којима су ране буквално крвариле: рецимо, родитељи су били за Доњецк, а дјеца за Кијев. Дешавало се да је јаз био између браће и сестара.

Али у одређеној фази, након бомбардовања, након понижења, након потпуног непоштовања елементарних социјалних и економских права, људи су дошли до јасног закључка: њихови се путеви разилазе са Украјином. Били су готово једногласни када су гласали за поновно уједињење са Русијом.

Многи аналитичари се питају, зашто званична Москва није покренула овакву врсту акције много раније. Како сте као искусни дипломата реаговали на изјаве западних државника везане за Минске споразуме? Гледајући с аспекта званичне Москве, тренутно Украјинци контролишу више територије Руске Федерације (дио Донбаса, Запорошке области, Херсонске области) него Руси украјинске (дио Харковске области).

Карактеристична особина руског менталитета је лаковјерност, а понекад чак и наивност. То се одражава и на међународне послове. Полазили смо од тога да се и наши партнери понашају, такорећи, пристојно. Како може другачије кад се они залажу за владавину права, говорили смо ми. А шта смо добили на крају? Лицемјерје и превару.

На примјер, у Комплексу мјера за имплементацију Споразума из Минска који је одобрио Савјет Безбједности УН-а нема ни ријечи о Русији. Без обзира на то Москву су учинили главним кривцем, у исто вријеме јачајући украјинску војску, повећавајући њен агресивни потенцијал, стварајући услове – много прије почетка Специјалне војне операције – за увођење санкција Русији. Међу онима који су то потврдили – Ангела Меркел, Франсоа Оланд, Урсула фон дер Лајен.

Дакле, спремали су се за рат са Русијом. А да нисмо покренули СВО, може се тек замислити колико бисмо невиних жртава сад могли додати на ту жалосну листу коју Запад не жели да ни да види, већ умијесто тога спинује фалсификате попут озлоглашене Буче, гдје су сами Украјинци немилосрдно убијали локалне становнике ради провокација како би оптужили "крволочне Русе".

Шта је крајњи циљ СВО и да ли ће се руска армија зауставити на границама територија на којима су спроведени референдуми или су циљеви већи од тога?

Нема сумње, све руске територије које је окупирала Украјина биће ослобођене. Циљеве и модалитет СВО одређује руководство Руске Федерације. Вјерујем да ће се методе нашег дјеловања прилагођавати геополитичкој и војно-стратешкој ситуацији.

Колико западне санкције утичу на свакодневни живот грађана Руске Федерације?

Знате, постоји једна груба руска пословица, чије је значење – они нас газе, а ми јачамо! Није било преседана у свјетској историји када је било којој земљи уведено толико санкција. Иако, тачније, то нису санкције, већ једностране рестрикције, јер санкције може увести само Савјет Безбједности УН.

Кумулативно, ради се о покушају да нас униште као јединствену цивилизацију која пред собом зацртала побољшање свијета као крајњи циљ. Зато смо као кост у грлу нашим непријатељима, који су заинтересовани да по сваку цијену задрже своју доминацију. Али њихови покушаји само доводе до тога да их саме погађа бумерангом. Ево, рецимо, у Сједињеним Државама, ради економије, позивају грађане да се одустану од доручка. Ако тако наставе,

на крају ће за ручак и вечеру гутати дим од хемијских пожара који избијају широм Америке. Али "слободољубива” штампа о томе ћути као заливена.

Жозеп Борељ је у Бриселу похвалио Босну и Херцеговину због усклађивања са Европском унијом по питању увођења санкција Руској Федерацији?

Полазимо од тога да је Босна и Херцеговина пријатељска земља. Наравно, помно пратимо приступе релевантних државних структура и појединих представника Босне и Херцеговине по том питању. Не интересује ме шта Борељ мисли о томе.

Како гледате на усвајање Програма реформи од стране Савјета министара БиХ који је послан у НАТО штаб у Брисел, имајући у виду да је та војна алијанса страна у сукобу у Украјини?

Више пута сам говорио о НАТО. Искрено, понекад је смијешно гледати расправу на ову тему између такозваних политичких аналитичара који у мојим ријечима виде некакву пријетњу.

По мом мишљењу, политичари би се требали водити националним интересима и здравим разумом. И да буду одговорни за донесене одлуке, прије свега, пред својим бирачима, а не некаквим "борељима". Ако се боје посљедица својих поступака, није им мјесто у политици.

Американци су преко Фонда за сузбијање руског утицаја од 2017. године упумпали у БиХ преко 80 милиона долара. За исте сврхе у БиХ је улазио и британски новац. Мислите ли да је та западна инвестиција имала неког ефекта?

Ово је веома интересантно питање – како Американци и западњаци уопште троше своја финансијска средства, укључујући и на борбу против "руског утицаја". Испада смијешна шарада – што више новца потроше, више, по њиховом мишљењу, расте утицај Русије. Што, сходно томе, захтијева још више средстава. Закључци су очигледни.

Наравно, јасно је да у условима жестоке конкуренције традиционално новинарство доживљава огромне проблеме. Све је мање квалитетних новинара, али мање је и квалитетних читалаца. Стога је довољно смислити оштар наслов попут: "Русија поново пријети" и написати глупости чисто "реда ради". Свеједно, нико не чита даље од наслова. Па онда траже нови новац да разоткрију "руску пропаганду."

Ви сте дипломата који је више пута долазио и одлазио из БиХ. Можете ли нам рећи који су били разлози за доношење одлуке о повлачењу руских мировних снага из БиХ и с Косова и Метохије 2003. године?

Постоји такав психолошки феномен – модернизација. У овом контексту, то значи да особа сагледава прошлост из угла садашњости. На примјер, садашњи тинејџер једноставно не може замислити вријеме када није било паметних телефона!

Ово говорим како бих нагласио да су одлуке о повлачењу руских контингената са Косова и из БиХ донесене на основу анализе тог времена, ситуације у Европи, на Балкану, у Русији. Није безначајан тада био финансијски аспект. Затворили смо базе у другим земљама, на примјер, на Куби и у Вијетнаму. Дошло је до дубоке, понекад трауматичне, модернизације руских оружаних снага.

Москва је полазила од могућности наставка позитивне интеракције са Западом, укључујући и по балканским питањима. Историја је, као што знамо, кренула другачијим током.

Имали сте више пута јавне преписке и препирке са америчким амбасадором, Марфијем. Како стојите за остатком западног дипломатског кора у БиХ?

Одговорићу кратко – не комуницирамо.

Кад можемо очекивати свечано отварање Канцеларије Амбасаде Руске Федерације у Бањој Луци?

Тренутно активно радимо на практичним аспектима отварања канцеларије Руске Амбасаде у Бањој Луци. Надамо се да ћемо овај процес завршити што је прије могуће.

Генерално, отворени смо за конструктивну сарадњу са свим политичким снагама у Босни и Херцеговини. Јасно је да под утицајем злонамјерне западне пропаганде изгледи за такву сарадњу некима дјелују нејасно. Али, убијеђен сам да ће проћи врло мало времена кад ће се скептици увјерити да је руска политика праведна, да је управо са Русијом могуће суверено, обострано корисно и уистину равноправно партнерство.