dysko

Хашки сужањ и врховни командант аутобуса

Да почнем са једним изводом из америчке штампе, старим преко 5 година. Наиме, у неком градићу са војном базом на сјеверу Америке, оджавао се семинар о односу цивила и војске САД. На семинару су учествовали конгресмени, сенатори, активни официри, аналитичари и пензионисани генерал Весли Кларк. Учесницима је био обезбијеђен превоз и смјештај. Главешине су дошле […]

понедељак, мај 30, 2011 / 12:35

Да почнем са једним изводом из америчке штампе, старим преко 5 година. Наиме, у неком градићу са војном базом на сјеверу Америке, оджавао се семинар о односу цивила и војске САД.

На семинару су учествовали конгресмени, сенатори, активни официри, аналитичари и пензионисани генерал Весли Кларк.

Учесницима је био обезбијеђен превоз и смјештај. Главешине су дошле службеним авионима и сличним превозом, а пензионисани Кларк комерцијалном летом. Елем, на одласку са семинара, главешине одоше службеним (и својим) превозом, а како је лет са матичног аеродрома био отказан из неких разлога, организатор је мање вриједне спаковао у аутобусе и возио на први аеродром у близини. Око 200 километара удаљен.

У једном аутобусу се задесио пензионисани генерал Кларк са новинарима и нижим функционерима. У току вожње се споречкао са возачем аутобуса, који није желио да га послуша око промјене маршруте до аеродрома. Кларкова сујета није издржала, па је возачу рекао :“Је л’ знаш ти да сам ја био врховни командант НАТО?“.

Возач му је одговорио: „Ма немој? Ја сам врховни командант овог аутобуса и сједи и не ометај ме. Зваћу полицију, а можда те и избацим!“. (Не одговарам за потпуну тачност овог превода који ме , признајем , мало понио.)

Дуго нисмо чули Веслија Кларка. Огласио се сад, кад су утамничили Ратка. Струсио је нешто у свом стилу, без ометања од врховног команданта аутобуса. Није вриједно помена, нити се разликује од одјека великог глобалистичког хора, који нас толико нервира ових дана.

Ратни командант ВРС, након пензионисања није похађао семинаре са плаћеном котизацијом. Сигуран сам, мећутим, да би га сваки возач аутобуса послушао, мада су и наши возачи дрчни. У историји САД, Весли Кларк ће тешко наћи значајно мјесто, али неће допасти затвора због убиства цивила.

(Сјетите се малецке Милице Ракић).

Командант ВРС, који тврди да је штитио жене и дјецу, постаће сужањ у Хагу. Стар, оронуо, болестан и трајно напуштен од своје уцијењене државе, а од свог народа вјероватно слављен.

Осјећања су нам помјешана и парадоксална. Понестаје нам орјентира за будућност. Можда нас стах од ње сачува.



0 КОМЕНТАРА

  1. E pa ne može ovako. Ne može da naš omiljeni bloger-narodni poslanik ostane bez komentara na svoje pisanje.

    Izdvojiću dva dijela… sam kraj i sve ostalo.

    Sve ostalo je suprotno od nekog mog svjetonazora. Vazda sam prema našim oficirima sa vozačima i silnim posilnim osjećao podozrenje. Moj prvi susret sa nekim srpskim oficirom, tada potpukovnikom – protekao je baš tako, sa podozrenjem – neki sitni prosijedi tip, sa ekavicom i nekim skupim pištoljem za pasom, okružen vozačem i 2-3 posilna dvometraša stigao na vodu. Rasćeraše nas, sa kanisterima i flašama, da se potpukovnik umije. Nose oni njemu nekakav peškir, skidaju mu opasače i onaj pištolj a on ko Kit Ričards na koncertu Stonsa, to njihovo mlataranje rukama oko njega prihvata kao najnormalniju stvar na svijetu. Poturiše mu i peškir pred lice a on se obrisa. Pozdraviše nas i odoše. Dođoše u 2 auta, njih 5 ili 6, da se potpukovnik umije sa izvora vodom ladnom.

    Ja sam siguran da se Vesli Klark umija ko svak normalan, sam i bez pratnje, na česmi, kao vojnik. Jedan je Kit Ričards. Naši oficire koji misle da su Bogom dani i da su svi Živojini Mišići i Kit Ričardsi, mogu komotno na neki kurs iz bontona i koncert Stonsa.

    A kraj? Na samom kraju pravi Doktorov literarni biser – ponestaje nam orijentira za budućnost, možda nas strah od nje sačuva. Lijepo rečeno, tačno da se čovjek zamisli.

  2. Коментар и питање- На срећу или на жалост у потпуност разумјем и схатам поенту овога текста коме има и оних којима треба цртати. Питање код нас су послије рате почеле да пристижу многе органиѕације за униставање ослободилачког духа сорос, роторијанци и многи други иѕа којих стоје јевреји. Па ме интерисује дјете којем је од основне па до краја сколовања испиран мозак о демократији да од њих направе као у америци да се изјасњавају као амери а не као католици итд, како ће наша дјеца ако буду возачи постовати генерале итд.

Оставите одговор