Гугл лого поводом 189 година од рођења Грегора Мендела

Један од највећих интернет претраживача на свијету "Гугл" промијенио је данас изглед свог лога поводом 189 година од рођења Грегора Мендела, чешког свештеника, биолога, ботаничара и математичара који се сматра зачетником класичне генетике.

Мендел је рођен 20. јула 1822. године у селу Хајнцендорф /Heinzendorf/ (сада Хиноис), у Сјеверној Моравији, као Јохан, а име Грегор узео је поставши аугустински фратар.

Гимназију је похађао у Тропоу, а студије на Филозофском институту у Олмуцу. Због очеве болести и недостатка новца био је приморан да 1843. године постане фратар, а теолошку школу завршио је у Брну.

Након што је дипломирао математику 1850. године покушао је да се упише на природне науке (биологију), али није положио испит.

Без обзира на ову иронију судбине, постао је познат управо у тој науци, у чему му је значајно помогло знање математике и одлично баратање бројкама. Врло успјешно је повезао ове двије науке и створио, и не знајући то, генетику.

Захваљујући разумијевању старјешине самостана, доспио је у Беч, гдје је изучавао зоологију, ботанику, физику, хемију и математику.

У Брно се вратио 1854. године и ту је предавао на Високој техничкој школи.

Експерименте на баштенском грашку започео је 1856. године, а резултате је саопштио на засједању Природно-историјског научног друштва у Брну 1865. Годину дана касније објавио је свој рад Експерименти са биљним хибридима (Experiments with Plаnt Hybrids) у зборнику Друштва.

Копију свог рада послао је тадашњем познатом аустријском ботаничару Карлу Вилхелму вон Нејгелу /Kаrl Wilhelm von Nägeli/.

Нејгели не препознаје генијалност и значај овог рада, па Мендел, што из разочарења, а што притиснут обавезама самостанског старјешине, престаје са својим експериментима.

Мендел је на изучавању законитости насљеђивања читавог низа особина радио пуних осам година. Да би изабрао особине које се алтернативно испољавају проучавао је 34 различите особине и од њих одабрао 22 за даље експериментисање..

Врхунац у каријери постигао је 1868. године избором за старјешину самостана и на том мјесту је остао до смрти 1884, непризнат од стране научника тога доба и потпуно непознат за јавност.

Његови радови и генијално изведени закључци били су далеко испред нивоа науке тог времена, да би тек почетком 20. вијека били поново откривени и постали основа савремене генетике.

Тројица научника – Уго де Вриес /Hugo de Vries/ (Холандија), Карл Коренс /Cаrl Correns/ (Њемачка) и Ерих Чермак /Erich Tschermаk/ (Аустрија) су 1900. године, независно један од другог, случајно пронашли Менделов рад и увидјели да је он већ формулисао основне законе насљеђивања.

Тек 16 година послије Менделове смрти, његов рад је добио признање, а његови закључци назив који им са правом припада:Први и Други Менделов закон насљеђивања.