Гаврило Антонић: Профил нашег бизнисмена

Истражиавње које је спровела Агенција за мала и средња предузећа Републике Српске "снимило" је профил просјечног пословног човјека (бизнисмена) у Републици Српској.

Овдашњи "бизнисмен" је стар 55 година, мушког је пола, има средњу стручну спрему (купљене дипломе се не рачунају), ожењен је, има двоје дјеце која нешто мање од пет одсто на било који начин учествује у послу који води отац.

Он је власник, директор, финансијски директор, главни инжињер, шеф продаје, једном ријечју, фирма то је ОН. Планирањем развоја се уопште не бави, већ само реагује онда када га проблем стигне. Не спрема насљедника за своје мјесто, нити вјерује да дјеца имају шансе да га замијене. Послао их је у велики град да се школују за нешто лакше послове у животу, односно за занимања за која им он може помоћи да се запосле ("има он своје дужнике"), јер не жели својој дјеци да се муче као што је он морао.

Просјечан бизнисмен постао је то из нужде, а не зато што је по рођењу предузетник. Никада не би постао приватник, само да је плата у предузећу била редовна и/или довољна.

Већ у самом старту, када је посао "кренуо", умјесто да уложи у развој технологије и људских ресурса, као и у освајање тржишта, "исисао" је новац из пословне супстанце и купио џип, највећу кућу у крају и опремио је свим и свачим што је "фенси". То своје "царство", у фукцији очувања имиџа, и дан – данас одржава извлачењем профита у смјеру личне потрошње умјесто да један, барем један дио уложио у развој.

То је слика и прилика нашег просјечног бизнисмена онако како га је, за један бањолучки магазин, представио директор Републичке Агенције за мала и средња предузећа РС. Они натпросјечни, односно сналажљивији, прислонили су се уз буџет и одатле на разне начине извлаче "добит" на основу свог привилегованог положаја код актуелне власти, било које и било гдје.

Упућени у стање у пословном свијету кажу да у Републици Српској само неколико пословних људи, односно неколико фирми, које се могу избројати на прсте једне руке, редовно добијају милионске послове од власти, пореске олакшице и све остало што иде уз то.

Без бриге, све је добро упаковано у законске оквире! Питање је само колико су "редовни побједници свих тендера" које држава расписује, спремни да своје пословне подухвате прилагоде економском развоју Српске, а не да своје бизнисе почињу и завршавају имајући на уму задовољење својих прохтјева као и потребе својих политичких јарана од којих добијају послове и привилегије?

За остале важи правило снађите се како знате и умијете, али порез морате плаћати по цијену робије! Може ли друштво и економија опстати и развијати се на економији неколико предузећа која свој успјех базирају на неравноправним условима са осталима?

Да будемо још прецизнији: Може ли се економска будућност градити на "успјесима" неколико партијских "бизнисмена", а остале гушити без сваке мјере?

У низу економских промашаја овакав наопак приступ само још више убрзава колапс.