Гаврило Антонић: Коме помаже државна помоћ
‘Закон о систему државне помоћи БиХ значи да ће Република Српска убудуће за сваки износ помоћи већи од 200 марака морати да пита Срајево!" – узвикнули су поједини након што је Парламентарна скупштина БиХ прошле седмице усвојила закон под овим називом уз подршку власти Републике Српске. "Била је то херојска битка у којој смо очували […]
‘Закон о систему државне помоћи БиХ значи да ће Република Српска убудуће за сваки износ помоћи већи од 200 марака морати да пита Срајево!" – узвикнули су поједини након што је Парламентарна скупштина БиХ прошле седмице усвојила закон под овим називом уз подршку власти Републике Српске.
"Била је то херојска битка у којој смо очували интересе Српске" – одговорио је шеф клуба најјаче странке из РС у Парламенту БиХ у једном телевизијском интервјуу. "Сад све зависи од добре воље Федерације!" – омакло се дотичном.
Са добром вољом Федерације БиХ имамо лоше искуство, бар кад је новац у питању. Још од 2000. године, кад је ова иста владајућа гарнитура у РС сколопила споразум о исплати пензија према мјесту гдје се ко затекао, трају наши напори да се то исправи.
Не помажу ни дуготајни судски спорови. Федерација не да ни марке пензинерима који су своје право остварили у том ентитету, а живе у РС. Да ли ће тако бити и код подјеле помоћи? "Ово је ново и неприхватљиво преношење надлежности са Српске на БиХ!" – упорни су критичари.
Под појмом државне помоћи разумије се свака врста помоћи привредним субјектима, ентитетима и локалним заједницама за санацију, реконструкцију, истраживање и развој и тако редом све до области културе. Тачно је да је дуго и упорно вршен притисак из Брисела на челнике Српске. Истина је да се Република Српска, исто тако дуго, снажно и веома бучно опирала томе, а онда је одједном нечујно пристала на то. Све је некако прошло у тишини.
У медијима блиским власти ни ријечи о томе. Сумњичави и они нешто старији, који памте и оно вријеме из предратне БиХ, а посебно ми овдје у Семберији, сјећамо се те ситуације кад се по сваку инвестицију ишло прво у Тузлу, па онда у Срајево.
Централизовано, код нас обавезно значи и мајоризовано, управљање средствима је добро познато и предстваља један од крупних неспоразума из ранијег периода због којег су настали каснији проблеми. Неки иду толико далеко да за њих ово представља дијелом и губитак економске суверености Српске.
Како ће бити у будућности, то ћемо тек видјети кад ускоро ступи на снагу овај Закон и крене његова примјена. Сада знамо само како се дошло до њега и то по добро познатом принципу. Кад нешто не дају онда то чине бучно да их сви чују и разумију, а кад попуштају и нешто поклањају онда то чине тихо и неразумљиво да их нико не чује, а још мање разумије.
Ако их случајно ухвате у томе, онда то представљају као свој успјех и велико херојско дјело. Било би лијепо да нам бар кажу шта ће нам се десити у блиској будућности.
Dobar tekst
Istrazujuci o Zakonu o sistemu drzavne pomoci, i samoj drzavnoj pomoci dosao sam do zanimljivih podataka i naucio sam dosta toga. Kao sredstvo istrazivanja koristio sam Internet i iskljucivo sekundarne (prethodno prikupljene) podatke.
I ne mogu da vjerujem, da neko ko pretenduje da je politicar, da je ozbiljan, da koristi provjerene informacije, sto je najgore da se pojavljuje u javnosti i pokusava da je ubijedi, pise ovakve tekstove. Zasto ovo kazem? E pa, evo zasto.
Ovo je napisano u tekstu gore:
„Под појмом државне помоћи разумије се свака врста помоћи привредним субјектима, ентитетима и локалним заједницама за санацију, реконструкцију, истраживање и развој и тако редом све до области културе.“
A ovo kaze Clan 4. nedavno usvojenog Zakona:
„Član 4.
(Primjena zakona)
(1) Ovaj Zakon se primjenjuje na odgovarajuće privredne subjekte iz svih sektora proizvodnje, trgovine i usluga i na svu državnu pomoć, sa izuzetkom sektora i državne pomoći iz stava (2) ovog člana.
(2) Ovaj Zakon se ne primijenjuje na:
a) državnu pomoć za poljoprivredu i ribarstvo,
b) državnu pomoć nacionalnoj bezbjednosti ili vojnoj industriji, uključujući pomoć dodijeljenu za tehnologiju dvostruke namjene, pod uslovom da je svrha te pomoći da subvencioniše robe i tehnologiju koje su namijenjene isključivo u svrhe nacionalne sigurnosti ili odbrane,
c) javnu potrošnju na infrastrukturu.
(3) Organi nadležni za primjenu i provođenje ovog zakona su:
a) Savjet za državnu pomoć,
b) Organi za provođenje, i to: Savjet ministara Bosne i Hercegovine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, Vlada Republike Srpske i Vlada Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, putem svojih nadležnih organa.“
Pogledajte stavove 2 i 3., pa ce te vidjeti da stav 2. u poptpunosti opovrgava ovo sto kaze gospodin koji je tekst napisao, a stav 3. kaze koliko je i kako je prenesena nadleznost.
Opet kazem, do ovoga gore sam dosao „svrljajuci“ po sajtovima institucija BiH.
Redakcijo, uputio bih vam malu kritiku, ne vjerujte svakom izvoru, bez malo detaljnije provjere njegovih „pisanija“.
(4) Svi organi za provođenje koordiniraju svoje aktivnosti.
Evo i linka za taj zakon… glupo je raspravljati o nečemu a ne pročitati šta je to…
https://www.parlament.ba/sadrzaj/zakonodavstvo/u_proceduri/default.aspx?id=33628&langTag=bs-BA
Ovde se lijepo vidi da je u pitanju izuzetno značajan prenos nadležnosti. Član 3. jasno definiše ko su davaoci državne pomoći – to su i entiteti sa svojim budžetima. Jako loša stvar.
Budžeti entiteta su morali biti izuzeti iz ovog zakona a zakon se trebao odnositi samo na budžet zajedničkih organa. Šta briga sarajlije i tuzlake hoćemo li mi u Srpskoj podsticati izvoz naših preduzeća? Izuzeti su poljoprivreda, namjenska industrija i ulaganja u infrastrukturu (Dodoovi bizMismeni). Sve ostalo i svi ostali podsticaji – moraće na odobravanje u Sarajevo.
Dakle, u pitanje dolaze podsticaji novog zapošljavanja, podsticaji ekološki prihvatljivim tehnologijama, promocija po međunarodnim sajmovima… Sve to i još mnogo toga će zavisiti od dobre volje vijeća od 8 članova. Za bilo kakvu odluku, trebaće podrška 7 članova.
Ovo spinovanje o snijegu i budućim poplavama dobija svoj puni smisao.
Nisi shvatio ex. Postoje termini: nedozovljena drzavna pomoc, drzavna pomoc koja moze biti dozvoljena, i dozvoljena. Sustina je u tome da sve preko 200.000 evra po jednom korisniku, jednom ili vise puta, u tri godine ide na odobravanje, ali sve ispod toga ide samo na prijavljivanje. Nemoguce je da to bude samo kontrola para iz budzeta zajednickih institucija, jer oni ne daju nikakve pare preduzecima. To je samo budzet institucija BiH, kao sto mu ime kaze. Nema nikakvu razvojnu komponentu.
Veoma je bitno da je poljoprivreda izuzeta, jer se za podsticaje u RS daje 60 miliona (treba i duplo vise), sto znaci da tu mozemo nesmetano raditi. Ista je stvar i za infrastrukturu, i za socijalne i kulturne namjene. I to je izuzeto, a sto Antonic kaze da nije.
Po meni je ovaj Zakon ok stvar, malo ce uvesti reda u nacine davanja budzetskih sredstava. A sto se tice prenosa nadleznosti, mislim da je nacin odlucivanja u Savjetu, te njegovo finansiranje (po jedna trecina), to umanjio u mnogome.
Koliko sam nabrzinu i letimično pregledao budžet za 2010. godinu, ovaj zakon se odnosi na nekih 150 do 200 miliona maraka, i to samo u budžetu Republike Srpske. Sada će o raspoređivanju tih para, odlučivati to nekakvo vijeće. To je nekih 10% našeg republičkog budžeta!!!! Koliko je još tih miliona po našim opštinskim budžetima ne mogu ni da zamislim!?
Raduje što će i nama omraženo finansiranje medija biti na udaru ovog novog zakona. Neko nas je gadno i golemo zajeb’o za ovo!
Ma kakvi ex. Nisam gledao budzet, ali je nemoguce da za podrsku preduzecima iz budzeta ide toliko para. To bi dobro bilo, ali ne vjerujem. Ja znam da oni preko Ministarstva industrije imaju onaj grant podrske za izvozna preduzeca u iznosu od 20 miliona i to je to. A sto se tice opstina, to je jos manje. Pa sve ove nesretne opstine na istoku nemaju u svojim budzetima pojedinacno nikad vise od 200-300.000 KM planiranih za podrsku privredi. Za to sam siguran 100 %. A Bijeljina i Banjaluka, kao jedine opstine koje imaju budzete izmeđju 70-120 miliona sigurno ne daju vise od 1-2 podrske za preduzeca.
Sto se tice medija, slazem se sa tobom. Davati budzetske pare komercijalnim medijima (novine, tv) je potpuna budalastina. To bih potpuno ukinuo. I sto je najtuznije, osim Vlade, gledao sam budzete nekih opstina, i oni isto guraju od 20-50.000 komercijalnim medijima.
tomcat, 10.02.2012. 11:19:31
Koliko ja vidim a možda griješim – taj neki „deminimus aid“, dakle pomoć ispod 200 hiljada evra se ne prijavljuje Evropskoj Komisiji… Pomoć preko toga se prijavljuje i oni je, tamo u Briselu, uklapaju u neke svoje planove i proračune. Ovaj novi zakon i tu deminimus aid tretira kao državnu pomoć i stavlja je pod svoju jurisdikciju. Gdje piše da se ta mala pomoć samo prijavljuje? Nisam pravnik i ne volim da čitam Službene glasnike, moguće da nisam pronašao.
tomcat, 10.02.2012. 11:34:43
Javna preduzeća su na udaru ovog zakona.
Ex, evo clana koji govori o dozvoljenoj drzavnoj pomoci:
„Član 6.
(Dozvoljena državna pomoć)
(1) Dozvoljena državna pomoć je:
a) pomoć koja ima socijalni karakter i koja se dodijeljuje pojedinačnim korisnicima bez diskriminacije u pogledu porijekla robe, proizvoda koji čine dodijeljenu državnu pomoć,
b) pomoć za naknadu materijalne štete prouzrokovane prirodnim nepogodama ili drugim vanrednim okolnostima,
c) finansijska podrška pravnim i fizičkim licima kojima je u skladu sa posebnim pravilima povjereno obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ili dodijeljeno isključivo pravo obavljanja određenih djelatnosti, ako bi u slučaju nepostojanja takve pomoći ova lica bila onemogućena u obavljanju posebnih zadataka koji su im povjereni i pod uslovom da je državna pomoć samo naknada za obavljanje i provođenje tih zadataka i pod uslovom da se time u većoj mjeri ne narušava tržišna konkurencija i ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza,
d) pomoć koja je usklađena sa pravilom de minimis u skladu sa članom 2. tačka c) ovog Zakona.
(2) Državna pomoć koja prelazi iznos de minimis kako je utvrđeno u članu 2. tačka c) ovog Zakona, može biti dozvoljena odlukom Savjeta u skladu sa članom 12. stav (3) ovog Zakona, u sljedećim slučajevima:
a) pomoć koja unapređuje ekonomski razvoj Bosne i Hercegovine, a koja će biti dodijeljena do 30. juna 2014. godine, vodeći računa o niskom životnom standardu i problemu nedovoljne zaposlenosti u Bosni i Hercegovini,
b) pomoć za unapređenje provođenja projekta od zajedničkog evropskog interesa u Bosni i Hercegovini ili za otklanjanje ozbiljnog poremećaja ekonomije Bosne i Hercegovine,
c) pomoć koja olakšava razvoj određenih ekonomskih djelatnosti ili određenih ekonomskih područja, ukoliko takva pomoć ne utiče nepovoljno na uslove trgovanja sa kojim se Bosna i Hercegovina složila u međunarodnim sporazumima, i naročito:
1) pomoć malim i srednjim preduzećima, uključujući pomoć za unapređenje izvoza kroz djelatnosti kao što su učešće u međunarodnim sajmovima,
2) pomoć za zaštitu životne sredine i uštedu energije,
3) pomoć u obeštećivanju, spašavanju ili restrukturiranju ekonomskih subjekata,
4) pomoć za obuku zaposlenih,
5) pomoć za stvaranje novih radnih mijesta (zapošljavanje),
6) pomoć za istraživanje i razvoj,
d) pomoć za unapređenje kulture i očuvanje nasljeđa, ukoliko takva pomoć ne utiče na uslove trgovine i pravila konkurencije sa kojima se Bosna i Hercegovina saglasila u međunarodnim sporazumima.“
Pogledaj stav 2. Znaci, i de minimis moze biti dozvoljena odlukom Savjeta, ali u navedenim slucajevima. Sva se drzavna pomoc prijavljuje Savjetu, ali se samo odgovarajuca odobrava. Kada je u pitanju Izvjestaj o drzavnoj pomoci prema EU odnosno nadleznim tijelima, to je regulisano clanovima 19 i 20., koji govore o izvjestaju i popisu, sto je razlicito, prema ovom zakonu.
Nisam ni ja pravnik, ali sam ovo ovako shvatio.
Jesu, slazem se i da javna preduzeca tu dolaze. Shvatam, na to si mislio kada si govorio o 150-200 miliona. Samo zeljeznice dobijaju 25 i vise miliona.
Priča o dozvojenoj i nedozvoljenoj pomoći je u kontektsu EU pravila i procedura. Nema to veze sa BiH. Evropa ne voli kada se preduzeća kroz državnu pomoć stavljaju u povoljniji položaj.
Pod udar zakona dolaze svi transferi države prema privrednim subjektima za koje država nema uredne PDV fakture:
„Privredni subjekti su društva i njihove grupacije (unije ili udruženja), preduzeća i
preduzetnici, bez obzira na vrstu vlasništva, mjesto gdje je sjedište registrirano ili
prebivalište, javne institucije, javna preduzeća i preduzeća koja kontrolira država,
ostala fizička i pravna lica koja direktno ili indirektno, kontinuirano, periodično ili
jednokratno učestvuju na tržištu, bez obzira na njihov pravni statlus, vrstu vlasničkog
odnosa, mjesto gdje je sjedište registrirano ili prebivalište, kao i neprofitne
organizacije…“
Tu su i nevladinići… to znači da će finansiranje naših nevladinića morati aminovati sarajlije i tuzlaci. Ovo je grozno! Nevjerovatno!
Овај закон је катастрофалан, јбг већ се одређују унапријед „правила игре“, с тим да ће претеденти на „помоћ“ морати ући у ужи избор будућих „компромиса“ на свим државним нивоима!
Велико развлашћење РС-а.
Толико о пробном Ливнеовом балону типа федерализације и
о димним завјесама типа референдум(Боже,како је ова ријеч
девалвирала) !
Čekaj malo, zar Gavrilo Antonić nije mogao sve ovo nama objasniti – da ne moramo sve sami proguglavat i sklapat kockice mozaika…
Ово је показни примјер дискусије која је усмјерена на тему, а не на личне размирице. Дискутанти добијају по 5 бамбија од мене.
Ја сам мало скренуо са теме,мада има везе.
Могу ли добити бар 4 бамбија ?
Ово је ипак опозициони сајт. Отуд злурадо и тенденциозно тумачење вијести…
Ја се овим не могу надати бамбију поготову од донатора истог… Ако би се огребао за једну сношку о Пинк дражицу… Заувар је.B-)