Филип Родић: ЕУ ће шпијунирати новинаре по захтјеву Француске

Брисел ће дозволити инсталацију шпијунског софтвера на телефоне и лаптопове новинара. Одлука ЕУ да да зелено светло за "наметљив надзор" новинара довела је њихове изворе у опасност да буду идентификовани.

Ове измјене тражила је Француска, а амбасадори у Бриселу сагласили су се да би шпијунски софтвер могао да се инсталира на рачунар или телефон новинара који ради у ЕУ као дио било које кривичне истраге у распону од тероризма до музичке пиратерије или крађе бицикла, пише "Тајмс".

Прошлог мјесеца Француска је критиковала имунитет који је предложила Европска комисија, а који би новинарима омогућио изузеће од "пресретања, надзора или претреса и пљенидбе", осим ако то није "оправдано најважнијим захтјевом у јавном интересу".

"Нарочито велика природа овог имунитета новинара требало би да буде доведена у питање", наводи се у повјерљивом француском дипломатском документу који је објавио портал "Политико".

Као дио изузећа, обим злочина дефинисаних као тешки требало би да се прошири изван тероризма или пријетњи националној безбједности, како би укључио 32 кривична дјела наведена у налогу за хапшење ЕУ, као и "преовлађујући захтјев у јавном интересу", преноси РТ Балкан.

Француска је добила подршку за ново правило, које је представљено као "суштинско за успостављање праве равнотеже између потребе да се заштити повјерљивост извора новинара и потребе да се заштите грађани и држава од озбиљних претњи, ко год да су починиоци".

"Западна цензура ће ићи до краја и очигледно је намера да се направи тоталитарно друштво у коме ће вести бити филтриране у складу са интересима онога што је /бивши амерички предсједник/ Доналд Трамп називао дубоком државом, односно финансијско-политичким естаблишментом који влада колективним Западом", рекао је за "Спутњик" новинар Филип Родић.

Према Родићевим ријечима, тај финансијско-политичким естаблишмент на Западу у суштини одређује и ко ће бити предсједник у одређеној држави, што се могло видјети не само на примјеру Америке и борбе Трампа и актуелног предсједника САД Џозефа Бајдена.

У Француској, подсјетио је Родић, у тренутку кад су се нашли пред избором између два проруски оријентисана кандидата, једног од њих Франсоа Фијона срушили су фабрикованим аферама, а онда су "буквално из џака" извукли Емануела Макрона ком су обезбиједили победу, између осталог и тако што се на свим насловним странама у то вријеме налазио Макрон.

"Сличну ствар имамо и данас. То показује фамозни интервју Бајдена за Ем-Ес-Ен-Би-Си, ког чак и новинар Такер Карлсон помиње у свом подкасту, у ком му се постављају питања која као да су писана у Белој кући где се прави ограда између њега и његовог сина Хантера који је био под озбиљном кривичном истрагом и који је захваљујући очигледно политичким везама потписао споразум о признању, а могао је да буде послат на озбиљну робију. Тако да уопште не треба да чуди да се на Западу пооштрава контрола новинара и медија", рекао је Родић.

Родић је навео да "највише воли кад му неко са Запада говори о слободи медија било у Србији, било у Русији, а они имају Џулијана Асанжа који је утамничен већ неколико година и прети му казна од 170 година затвора због тога што је радио свој посао".

"То колико је добро урадио свој посао најбоље говори чињеница да је постао најпознатији новинар на свету. Таквог човека они држе у најсуровијим условима у затвору у Енглеској", рекао је Родић.

Вијест о унапређењу цензуре на Западу појавила се дан уочи 120. рођендана Џорџа Орвела, писца романа "1984" у којем је описана тоталитарна контрола становништва чији је мото "Рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ".

Родић је рекао да не зна да ли они то раде намјерно и додао да њихови потези често имају такву симболику везану за датуме и приче и традиције које су њиховом науму супротне.

"Тако да је врло могуће и да је често био њихов безобразлук у питању, али често се и те чудне коинциденције дешавају да би све било јасно свима", рекао је Родић.