ЕКСКЛУЗИВНО: Објављујемо Уговор о ауто-путу Бања Лука – Приједор
Послије пет пресуда, достављен нам је Уговор, али и даље без понајважнијег Прилога 23 – Финансијског модела, који треба да расвијетли исплативост Пројекта.
Пише: Стефан Мачкић
Недуго након што је крајем 2018. године закључен Уговор о концесији за Аутопут Бања Лука – Приједор – Нови Град (Прва фаза Бања Лука – Приједор), тражили смо од Министарства саобраћаја и веза да нам тај уговор и достави. Министарство је то упорно одбијало, па је због тога и тужено пет пута, и свих пет пута Окружни суд у Бањој Луци је пресудама поништавао његове одлуке, указујући му да незаконито занемарује јавни интерес. Осим ових пет споровова у нашу корист, неповезане спорове су водили и Транспаренси интернешнл у БиХ и Центар за животну средину.
Министарство нам је напокон у јануару 2024. године и доставило Уговор, као и закључак Владе Републике Српске из децембра 2023. године о сагласности да се Уговор објави, али и сагласност кинеског Концесионара за објављивање Уговора. Занимљиво, сагласност је Концесионар дао још у новембру 2022. године, што значи да је, упркос већ датој сагласности, Министарство још једном покушало ускратити уговор одлуком из марта 2023. године, па је тако беспотребно вођен и посљедњи наш управни спор.
Уговор је достављен са свим прилозима, укључујући и накнадно усаглашене прилоге (прилози 3, 8, 9 и 17), док прилози 16, 21 и 24 још увијек нису усаглашени, а Министарство поручује да ће објавити и њих. Међу неусаглашеним прилозима је и јемство матичног кинеског предузећа, које ће бити дато тек када се испуни низ услова предвиђених Уговором за ступање на снагу Уговора. Министарство, међутим, и даље одбија да објави понајважнији прилог – Прилог 23 – Финансијски модел – из којег се заправо једино и може спознати исплативост овакве концесије. Концесионар сматра Финансијски модел својим повјерљивим комерцијалним интересом, те се ни он ни Влада не слажу да се он објави.
Финансијски модел, како је дефинисан достављеним Уговором, "означава орјентациони финансијски модел који припрема Концесионар који, на основу договорених претпоставки, приказује финансијске пројекције и пројектоване готовинске токове”. Подсјећамо, Република Српска јемчи Концесионару одређен износ од путарина, па се без увида у Финансијски модел не може закључити оправданост и исплативост по Републику Српску таквог уговарања.
Уговор је, са његовим прилозима, веома обиман, те ће за његову озбиљну анализу бити потребно и вријеме и људство. Достављени материјал тако, не рачунајући и достављени превод на енглески, броји преко седам стотина страница.
Системски и национални проблем
Оно што већ сада боде очи није сам садржај Уговора, већ значајан системски проблем код приступа информацијама, али и уопште управног спора у Републици Српској. Овај случај то одлично илуструје. Законом о управним споровима је, наиме, предвиђено да, када суд поништи одлуку па орган донесе исту одлуку не поштујући упутства суда, суд је дужан у новом спору сам да ријеши ствар (овдје би то значило да сам одлучи о приступу информацијама). Наши судови, међутим, својим тумачењем избјегавају примјену ове одредбе, па се тако понижавају доносећи, нпр., пет пресуда, скоро па молећи извршну власт да се повинује судској, што је у озбиљној држави недопустиво и срамотно.
Овај системски проблем, који не захвата само приступ информацијама, већ и све управне области (нпр. здравство, пензијско осигурање, социјалну заштиту итд.), практично развлашћује судство и обесмишљава судску заштиту. Био проблем у суду или у Закону, тај се проблем свакако мора што прије ријешити.
Идући још даље од тог системског проблема, јавља се, дакако, и озбиљан национални проблем, који изискује и озбиљно национално преиспитивање. Мисаоном аутострадом од угљевитог Приједора на западу до литијмуских Лопара на истоку, питамо се тако поново – као један од ријетких, ако не и задњи национално освијештен медиј у Српској – када су Срби и српска држава заборавили, или су се онеспособили, да сами граде путеве и рударе своју руду, те да држава убире од њих све приходе, а не само кусур? Чињеница да смо, као народ и држава, бар наизглед доведени у овакво стање зависности, знатно појачава јавни интерес за објављивање и преиспитивање свих детаља оваквих и сличних уговора.
Враћајући се на сам Уговор, материјале је Министарство доставило потпуно нецензурисане. Иако постоје сагланости за његову објаву и иако нису утврђени изузеци, осим за Прилог 23, одређене дијелове уговора за које тренутно не препознајемо нарочит јавни интерес ипак смо изузели. Осим потписа и парафа, то се односи првенствено на техничке детаље о структури мостова и тунела, детаље о хардверу и софтверу који ће се користити приликом управљања, опрему извођача (машине и сл.) и бројеве парцела. Дакле, све што је цензурисано црно оивиченим бијелим пољима, цензурисао је Фронтал.РС, а не Министарство.
Уговор и све достављене прилоге можете прегледати у наставку.
Исправка (17. 2. 2024): Првобитно нам нису били достављени ни Прилог 1 (Накнада за раскид) и Прилог 2 (Прилазни путеви), што омашком нисмо навели у тексту. Ти прилози су нам накнадно достављени, те их можете прегледати у наставку.
Фото: Илустрација