Другови педери: Како је Никита Хрушчов доживљавао авангардну умјетност

Прије 60 година, 1. децембра 1962. године, предсједник Савјета министара СССР Никита Хрушчов посјетио је изложбу авангардних умјетника у изложбеној дворани Мањеж, у Москви. Хрушчов је том приликом умјетнике назвао "педерима".

четвртак, 15 децембра, 2022 / 00:48

Пише: Срећко Максимовић

Ова епизода свједочи да су комунизам и СССР, са свим својим неопростивим манама, заблудама и злочинима, ипак били кочница од потпуног лудила ка коме се упутио Запад. Ми, данас, можемо посвједочити у шта се умјетност претворила; не мислим само на сликарство, већ и на све друге врсте умјетности.

Узмимо, на примјер, филм: он полако постаје средство за промоцију антивриједности и пуко средство политичког дјеловања. Дакле, нама је данас, можда више него икада прије, потребан нови систем вриједности, који ће бити способан да парира западном систему; у дугом трајању да га коначно истисне и порази, али такав нови систем истовремено мора бити и привлачан за масе. То сигурно није лак задатак.

Можда је најбољи рецепт повратак у окриље традиције и суштинско поштовање различитости међу народима. Што се тиче нас и Русије, то значи повратак у окриље своје православне културе и традиције, гдје је мјерило свих ствари Христос Господ – Алфа и Омега. Истина, Пут и Живот. Достојевски је тај повратак назначио овим ријечима: "За Русију постоје два свјетска историјска задатка – словенство и православље.” Коме је до вјечног живота и спасења може се укрцати на, наш, Христов – православни брод.

За крај сам издвојио пар најбољих мјеста из говора, мени неомиљеног, Хрушчова, са посјете авангардној изложби:

– "Па, шта је ово? Са овим ћемо ићи у комунизам? Да ли је ово наша застава? Па шта је ово?! И шта је то?! Да, ово је дјевојка наркоманка, која је уништила свој живот!”

– "Господо, ми вам објављујемо рат, и ми вам, наравно, никада нећемо дати посао гдје бисте могли да дођете у контакт са младима, а нећемо вам дати ни да штампате умјетничке књиге.”

– "Кажете, опет, повратак у Стаљиново вријеме. Осуђујемо Стаљина, али не за све. Сви смо са Стаљином по овом питању умјетности истог мишљења.”

– "Слушајте, јесте ли ви педери или нормални људи!? Ово – то је педерастија у сликарству! Ко сте ви, заиста! Ево, сви који хоће, нека напишу списак, кажу влади да хоће у слободни свијет – сутра добијате пасоше и на пут! Да, да, одлазите!”

-"Зато бих желио да питам да ли су ови људи у браку или не; а ако су у браку, питам да ли живе са женама или не? Ово је разврат, ово није нормално.”

– "У сваком случају, ја, предсједавајући Савјета министара, не бих дао ни паре за ово, а ко узме паре за ово смеће биће кажњен, а штампа ово неће подржати.”

– "Охрабрите праву умјетност. А ово – то је умјетност, кад магарац слика слику, кад мува почне да га уједа, и што га више уједа, посао му је све тежи.

– "Неки су, очигледно, почели да се стиде што ми, изгледа, нисмо дорасли до ове умјетности? Идемо дођавола! Нисмо дорасли, шта да се ради! Нека нам суди историја, али нас је у међувремену историја истакла, па ћемо чинити оно што је корисно за наш народ и за развој умјетности.”

– "А гдје сте се ви запутили?! Опет понављам, сматрам вас педерима. Педерастија је, чини ми се, добровољна ствар, споразум два човјека, а држава за то даје 10 година, а раније – радни логор. И то је тако у цијелом свијету, иако ова врста ‘умјетности’ цвјета на Западу.”