ЦЦИ: Парламентарци ФБиХ слабо радили а поново на листама

И поред катастрофалних резултата четворогодишњег рада Парламента ФБиХ већина посланика се поново кандидовала и на предстојећим изборима. Влада Федерације БиХ, у протеклом четворогодишњем периоду, реализовала је тек 40% планираних закона. Збирно, сви досад утврђени закони из планова рада Владе Федерације, њих 146, представљају резултат који је требао бити остварен у јулу 2008. године, а не […]

четвртак, септембар 23, 2010 / 16:15

И поред катастрофалних резултата четворогодишњег рада Парламента ФБиХ већина посланика се поново кандидовала и на предстојећим изборима.

Влада Федерације БиХ, у протеклом четворогодишњем периоду, реализовала је тек 40% планираних закона. Збирно, сви досад утврђени закони из планова рада Владе Федерације, њих 146, представљају резултат који је требао бити остварен у јулу 2008. године, а не 25 мјесеци касније.

Ако мандатни период од 4 године подијелимо на 16 квартала видимо да је по плановима ове институције у чак 10 квартала требало да буде утврђено 20 и више закона. Међутим Федерална влада тај план није остварила нити једном за 4 године.

Чак је и претходни сазив Владе (2002 – 2006. година) у многим сегментима надмашио ефикасност актуелног сазива. Одржао је више сједница, донио више закона, радио за много мање паре.

Грађани Федерације БиХ су само на конто нето плате, топлог оброка, одвојени живот и трошкове смјештаја, рад министара и Премијера Владе за овај мандат платили преко 3.500.000 КМ.

Нефункционалност и некоординација у раду Владе и Парламента ФБиХ је присутна, у континуитету, од формирања власти од стране актуелне коалиције. Од 361 закона који су планирани програмима рада Владе, у протекле 4 године, Влада је утврдила 146 њих (збрајајући и приједлоге и нацрте), да би Парламент Федерације тај број готово потпуно обесмислио, преполовивши га. У конацници, резултат је да је Парламент Федерације БиХ закључно са 31.08.2010. године усвојио поражавајућих 21% закона из Програма рада Владе, тј. само 76 њих (од 361!). Што, практично, значи да би Парламенту ФБиХ, овим темпом, требало 5 мандата, односно 20 година, да усвоји онолико закона из програма рада Владе колико их је требао усвојити у једном четворогодишњем мандату.

Гледајући по странкама, међу плановима рада 8 министарства која су под окриљем ХДЗ БиХ и СзБиХ остао је 151 нереализован закон што чини 70% од укупног дуга које је Влада Федерације БиХ начинила за протекле 4 године, закључно са 31.08.2010. године.

Парламент Федерације је, у цијелом мандатаном периоду 2007-2010. године, према степену реализације својих програмских обавеза, био једна од најнефеикаснијих институција власти у БиХ.

Парламент ФБиХ је, у цијелом мандатном периоду, планирао донијети 421 законски акт али је током 4 године свога мандата успио да реализује свега 70 од њих, што значи да није реализовао чак 83% својих четверогодишњих обавеза.

Иако су програми рада усвајани доста касно, када је много тога већ било познато, степен реализације тих програма рада био је један од најнижих у БиХ. 2007. године реализовано је 15% планираних законских обавеза, 2008. године 16%, 2009. проценат реализације је нешто порастао па је реализовно 21% планираних закона, да би на крају мандата проценат реализације поново пао до потпуно несхватљивог нивоа од 13%.

Наравно, ником није пало на памет да узме само 13, 15 или 21% плате, односно онолико колико им по резултатима припада. Напротив, плате су, и поред жестоког протеста јавности, енормно повећане. И то у тренутку кад је Федерацију свом силином захватала тешка финансијска криза.
Упркос гомилању обавеза оба дома Парламента Федерације, током овог мандатног периода, радила су уједначеном лаганом динамиком, не показујући никакву оптерећеност својим лошим резултатима и намјеру да их појачаним интензитетом рада, поправе.

Парламент је током 4 године актуелног мандата усвојио укупно 160 закона, и то 26 закона у 2007. години, 45 закона у 2008. години, 49 закона у 2009. години и 40 закона у 2010.
Катастофални резултати рада Владе и Парламента ФБиХ (индолентан однос према најзначајнијим проблемима грађана ове земље, уз хроничну неефикасност), један су од главних узрочника и генератора кризе у овом ентитету.

Поражавајући је податак да се, и поред свега овога, од 116 посланика Федералног парламента на овим изборима није поново кандидовало свега 22 њих. Позивамо грађане да се на страницама ЦЦИ-ја, www.vlastibih.com i www.cistparlament.com информишу о досадашњем раду поново кандидованих посланика (и министара) и раду институција у протекле 4 године, али да добро проуче и алтернативе које им се нуде и из тога изведу закључке који ће резултирали правилном одлуком на предстојећим изборима.



Оставите одговор