Срђан Перишић: Британија је умјешана у убиство Карађорђа и вјероватно Михаила Обреновића (1)

Када Срби имају своју засебну државу (што је случај данас), Британија се држи плана: свести је на што мању територију, онемогућити да се шири на остали српски етнички простор, контролисати српске владе, лансирати оптужбе за геноцид, вршити притисак за учлањење у НАТО, укинути Републику Српску, не дозволити враћање Космета у састав Србије, Црну Гору држати што даље од Србије, итд

уторак, 30 новембра, 2021 / 10:20

Срђан Перишић, професор међународних односа и геополитике одговара на питања која се баве задатом темом односа Велике Британије према Србима.

На које начине су у прошлости Британци онемогућавали Србе?

– Лондон је онемогућавао обједињавање Срба у јединствену српску државу цео 19. и 20. век, и то успева и данас на почетку 21. века. Методи које Лондон користи су широког дијапазона. Крећу се од отвореног заступања српских непријатеља, учествовања у организацији ликвидација српских вођа и истакнутих политичара, па преко дипломатских притисака и уцена Београда, и организовања широких дипломатских акција у спречавању српске политике и дипломатије, до вођења медијских и политичких кампања против Србије, а данас и против Српске.

– Такође, у методе деловања Лондона убрајају се мешања у унутрашња питања, подршка оним српским политичарима који су спремни да одустану од српских интереса, увођење санкција, убацивање својих обавештајаца у врх српске власти, поткупљивање српских политичара и чиновника,завађање балканских народа, хушкање на међусобне ратове.

Срђан Перишић (Фото: Прес центар УНС)

– Наравно, Лондон такве методе користи приказујући се често да је наводни пријатељ или савезник Србије. Те методе и многе друге су биле примењивање све време модерне српске државности, одмах после Другог српског устанка и трају до данас. Наиме, после српских устанака на почетку 19. века, када се видело да млада српска држава има подршку царске Русије, Лондон почиње да улаже све своје политичке, војне, обавештајне и финансијске могућности да сачува Отоманску империју на Балкану – што дуже, ако је могуће вечно. Велика Британија доживљава Русију као свог архинепријатеља (у идејном, цивилизацијском и геополитичком погледу), те је веома брзо схватила да ће Балкан, насељен православним хришћанима, и доминантно Словенима који баштине наслеђе православне Византије, добити подршку Русије као цивилизацијског настављача византијске империје. То је требало зауставити.

– Британски циљ у 19. веку је био спречити формирање балканских православних држава, ако се и формирају – ограничити им ширење и деловање. Због тога Лондон са страхом гледа на српске устанке, а касније и на ширење кнежевине и краљевине Србије на остале српске области. Једино где је Британија била задовољна су биле обе Југославије, јер у њима је српски фактор био онемогућен, у њима није било јединствене српске државе.

– Такође, Британија је активно учествовала у разбијању обе Југославије, што је на први поглед парадокс – али није. Наиме, Лондон увек процењује шта одговара његовим геополитичким интересима који су константни. Тако је у периоду 1934 – 1941, и 1986 – 1991, проценио да треба разбити Југославије, јер ће то спречити српске идеје о јединственој српској држави, тада у оквиру једне или друге Југославије.

– Британски стручњаци су схватили оно што многи Срби не разумеју ни данас – да ће се разбијање Југославије (и краљевине, и комунистичке), као домино ефекат пренети и на дробљење српског етничког простора. Тако да опет неће бити јединствене српске државе. Исти принцип је примењиван после разбијања царске Русије, и после разбијања Совјетског Савеза. За време Јељцина као домино ефекат дробљења СССР-а, кренуо је процес дробљења Руске Федерације (Чеченија, Дагестан, Татарстан, итд).

– Историја британске тајне и јавне политике према Србији осликава британску геополитику. Наиме, у спречавању формирања модерне српске државе већ на почетку 19. века делују британске тајне службе. Тако су Британци били умешани у убиство Карађорђа 1817. године, а вероватно и у убиство кнеза Михајла Обреновића 1868. године. Обојица су тражили савезнике и подршку за ставрање балканског савеза хришћанских народа (Срба, Бугара и Грка) у коначном протеривању Отоманске империје са Балкана, а и тиме стварање јединствене српске државе.

Британски амбасадор се "случајно" шетао Кошутњаком у време убиства Кнеза Михаила

Један од наших највећих историчара Милорад Екмечић детаљно говори о умешаности Британије у убиство Карађорђа, као и историографије Француске, Русије и Румуније.[1] Ни активности кнеза Михаила Обреновића у периоду 1860 – 1968, нису могле да остану непримећене од Лондона.[2] Обојица су убијена српским рукама, што је начин деловања британских тајних служби и у каснијим убиствима.

Велика Британија је успела да сруши Балкански савез, 1913. године, после успешног војног завршетка Првог балканског рата, у корист Балканског савеза.[3] Наиме, Бугарска је иступила из савеза и одустала од његових конвенција, поготово што се тиче договора да арбитража припада искључиво Русији.

– Британија је активно на томе радила, и заједно са Аустроугарском срушила Балкански савез. Непосредно пре тога, под чудним околностима умро је, највероватније отрован, српски председник владе Милован Миловановић Балачко, који је највише знања и умећа уложио у стварање јединог савеза балканских земаља у историји. Такође, у Београду је 1914. под неразјашњеним околностима преминуо и руски амбасадор Николај Хартвиг, који је заједно са Миловановићем радио на обједињавању балканских земаља. Заинтересовани за њихово убиство били су и Лондон и Беч.

Британија 1913. године чврсто стала иза стварања Албаније, која у том моменту није имала Албанце као историјски развијену нацију. Британци су се тада залагали за формирање албанске државе у границама такозване велике Албаније. То значи да су и тада свим силама покушавали да Космет буде у саставу такве Албаније, као и делови Македоније, Црне Горе и северне Грчке. У свему томе су имали подршку Беча.

Током 20. века Лондон је у време Краљевине Југославије стајао иза формирања Бановине Хрватске 1939. године.[4] Такав однос српске политичке елите и саме династије Карађорђевић, потпомогнут Британијом, довео је српски народ у веома тежак положај уочи Другог светског рата. Практично, темеље хрватског геноцида над Србима поставила је између осталих и Британија, а реализација геноцида је извршена под Немачком заштитом – све са једним циљем, Срби не смеју да имају државу која ће обухватати све српске области.

* Шта све Лондон данас конкретно чини? И које потезе и акције координира и изводи заједно са САД?

– Циљ Лондона је рушење и Дејтонског споразума, и резолуције УН 1244. На томе раде од 1995, односно, од 1999. године. Све механизме користе у том правцу. И увелико су у томе успевали. Рушењем Дејтона хтели су да склоне Републику Српску, јер је виде као могућност да она некад буде уједињена са Србијом, тј. да Срби поново крену у стварање јединствене српске државе. Због тога руше и резолуцију 1244 јер је она једини међународни документ који за Србију каже да је Космет њен. Дакле, преко рушења оба међународна споразума Лондон остварује своју геополитику стару 200 година – да Срби морају бити распарчани и да им се не сме дозволити да имају јединствену државу на Балкану. Због тога су снажно присутни и у Црној Гори и са Американцима контролишу Владу Црне Горе. Рецимо, британске службе имају састанке са премијером Црне Горе Кривокапићем веома често, а да он то уопште не схвата – што је трагично по Србе у Црној Гори.

Амбасадор Велике Британије у Црној Гори Карен Медокс и Здравко Кривокапић

Британци, дакле, користе сва средства. Не заборавимо деловање британских обавештајних служби у Београду. Британац Амадео Воткинс је пуних десет година био у врху Министарства одбране у Београду, од 2003. до 2013. године. За то време Војска Србије је рашчеречена, а војни подаци су несметано текли ка Лондону и Загребу.

– После је Воткинс био још четири године у врху МУП-а Србије, све до 2017. године, када је Влада Србије коначно отерала тог британског шпијуна. После тога се настанио у Подгорици, и још увек делује, данас против Срба у Црној Гори.

– Посебно занимљиво је деловање обавештајца и смутљивца Ентони Монктона, после 5. октобра 2000. године и у вези са убиством премијера Зорана Ђинђића.

Диана Милошевић

[1]Карађорђе је био члан Хетерије, тајне грчке организације, која је основана у Русији, са циљем дизања свеопштег балканског устанка свих православних народа (Срба, Грка, Бугара). Уз њега је био британски шпијун Николаус Галатис, који је дојављивао кретање Карађорђа. Због тога су Галатиса касније стрељали сами Грци из Хетерије.

[2]Две године пре убиства Михаила Обреновића, он је са црногорским књазом Николом о склопио споразум о војној савезу и будућем устанку, а који је предвиђао и уједињење кнежевина Србије и Црне Горе. Кнез је имао интезивну сарадњу са руским генералом Черњајевом. На дан убиства кнеза Михаила приликом његове шетње у Кошутњаку, међу првима који је дошао до мртвог тела кнеза био је британски конзул у Београду, Лонгворт, који се"случајно" шетао Топчидером и Кошутњаком..

[3]Савез су склопиле Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка, а под гаранцијом руског цара Николаја Другог. Циљ савеза био је да се Отоманска империја дефинитивно склони са Балкана, а Србија ослободи Космет,

[4]Милан Стојадиновић није решио хрватско питање у корист хрватских сепаратистичких тежњи (преговарао је са Италијом), и на притисак Британије од кнеза Павла није добио мандат за формирање нове владе. Нови председник владе постао је Драгиша Цветковић. Цветковић се брзо договорио са Хрватима иБановина Хрватска је формирана 1939. године. Њена територија је обухватала српске етничке територије.Британија је била сила која се снажно залагала да се образује Хрватска бановина. О стварању и дефинисању српских етничких граница у Краљевини Југославији српска политичка елита на жалост није размишљала.

Животопис:

Срђан Перишић је докторирао на Факултету политичких наука у Београду из области политичке теорије, на тези "Биополитика у савременој политичкој теорији и пракси". Теза се бави постмодерном трансформацијом либерализма у контексту међународних односа, глобалних појава и измене основних категорија модерне епохе.
• Магистрирао је два пута, такође на Факултету политичких наука у Београду. Први магистеријум је из геополитике, на тему "Савремена геополитика Русије". Други магистеријум је из политичке теорије и методологије, са темом "Либерализам као ограничење модерне демократије".
• Дипломирао је на Војној академији Копнене војске у Београду.
• Предаје међународне односе и геополитику. Објављује текстове у водећим научно–теоријским часописима у Србији.
• Једно време је радио као официр у војсци (у Србији, и у Српској), на дужностима од командира вода до команданта батаљона. Тренутно је професор на факултету, у звању доцента из научне области Међународни односи и национална безбедност.
• Добитник је Годишње награде за 2014. годину, за најбољи научни рад објављен у научно-теоријском часопису Војно дело.
• Др Срђан Перишић је до сада објавио 30 научних радова и једну научну монографију (Нова геополитика Русије).
• Истраживач је у Институту за азијске студије у Београду.
• Колумниста је месечног часописа Одбрана кога издаје Министарство одбране Србије.
• Др Срђан Перишић је једно време био саветник Милорада Додика, српског члана Председништва БиХ.
• Иначе, Срђан је рођен у учитељској породици, у Фочи, где је завршио основну школу. Гимназију (војну) завршио у Београду.