Бијељина: Тражи се врела вода испод Семберије

Представници фирми Геотерм и Кроско Загреб потписали су уговор о извођењу радова на првој геотермалној бушотини БГТ-1 у Бијељини, из које ће се експлоатисати топла вода за гријање града.

Сви учесници споразума сагласни су да је у питању историјски дан за Семберију, јер се ради о пројекту топлификације чиме би се обезбиједила јефтинија и еколошки чистија енергија.

Јенс Денкер, дирекор Геотерма, заједничке компаније бијељинске општине (20 одсто власништва) и данске компаније Денк консалт партнерс рекао је да се на почетак бушења и искориштавања топле воде планира већ 4 године, те да ће прва бушотина коштати око 3 милиона евра.

– За неких 40 дана бићемо спремни за прву бушотину, која ће бити тестирана почетком прољећа. Надамо се да ћемо до следеће грејне сезоне бити спремни да је укључимо у систем гријања града – рекао је Денкер.

Бијељински начелник Мићо Мићић рекао је да је од надлежних министарастава добијена дозвола за истраживање и кориштење топле воде на простору града Бијељине, те ће се за снабдијевање града вјероватно бити направљено још 5 или 6 бушотина. Истовремено, заједничка фирма Геотерм ће обезбиједити 20 милиона евра за проширење топловодне мреже у Бијељини.

-Овај пројекат ће измијенити овај град. Данас су овдје окупљени водеће фирме које се баве истраживањем и кориштењем геотермалне енергије, као и извођачи радова из тих области. Имамо стратешког парнера из Данске са којим смо формирали заједничко предузеће, и који је спреман да у пројекат испоруке и кориштење топле воде у Семберији уложи више од 100 милиона евра, које ће дијелом добијати из међународних фондова, кредита и донација – рекао је Мићић.

Неђо Ђурић, директор техничког института из Бијељине, каже да очекује да ће бушотина у близини ријеке Саве бити завршена у року од 3 до 6 мјесеци, а онда ће се приступити следећим бушотинама, гдје су посебно битне реинјекционе бушотине, којима ће се искориштена вода враћати у подземље, да би се задржао природни баланс.

– Tехнички институт је носилац активности искориштавања геотермалне енергије, и у првој фази ће се правити истражне бушотине дубине 2500 метара, за шта смо ангажовали као подизвођаче фирму Кроско из Загреба. Они су насљедници Ина нафтаплин, и имају велико искуство у овим пословима, те им ово неће бити посебан изазов. У пројекту ће бити укључени и извођачи са Рударско-геолошког факултета из Београда, као и доста оперативе са домаћих простора – рекао је Ђурић.

Екологија и фондови

Јенс Денкер такође истиче да се не може тачно предвиђати како ће процес тећи, те да се не може ни прецизно говорити о трошковима. Корист за Бијељину је велика јер би добијала еколошко гријање и топлу воду за домаћинства, а цијена не би зависила од посредника и произвођача који су удаљени хиљадама километра, какав је случај код нафте и гаса.

Корист за данску фирму огледа се и у томе да добијају бонусе од смањења емисије гасова у атмосферу. Према Кјото споразуму, земље имају ограничене количине које могу да испусте, али омогућавањем смањења емисије у другим земљама повећавају своју квоту. Тако им је пројекат попут овог у Бијељини исплативији него да неку од својих "прљавих" индустријских погона преселе у другу земљу.

Повезан текст: Бијељина, све теже се дише

М.Шикуљак