Бијељина: Промоција књиге "Двор кнеза Александра Карађорђевића"

Читалачкој публици у Бијељини синоћ је представљена књига "Двор кнеза Александра Карађорђевића", аутора Небојше Јовановића, прва историјска студија о првом српском двору која баца ново свјетло на период српске историје у 19. вијеку. Јовановић каже да књига представља први покушај у српском народу, у нововјековној историји, да се владарев дом формално учини центром, политичког, културног […]

четвртак, септембар 29, 2011 / 08:34

Читалачкој публици у Бијељини синоћ је представљена књига "Двор кнеза Александра Карађорђевића", аутора Небојше Јовановића, прва историјска студија о првом српском двору која баца ново свјетло на период српске историје у 19. вијеку.

Јовановић каже да књига представља први покушај у српском народу, у нововјековној историји, да се владарев дом формално учини центром, политичког, културног и друштвеног живота државе.

"Књига говори о двору као центру свих политичких и друштвених збивања у тадашњој Србији. Она, међутим, говори и о људима, нашим и странцима, који су веома утицали на ток тадашњих збивања. Кнез Александар Карађорђевић први је наш владар који је све време владавине провео у Београду и свој дом учинио двором, по обрасцу на западноевропске, са свим што та реч подразумева", рекао је Јовановић прије синоћње промоције књиге у Народној библиотеци "Филип Вишњић".

Према његовим ријечима, књига баца ново свјетло на тадашње вријеме, кроз потпуно другачију визуру којој историчари као да су се плашили да приступе.

"То подразумева да се у прошлост уђе кроз нечију свакодневицу и кућни амбијент, да се види како се живи и разговара у неко време, како се владар понаша и како на њега гледају образовани људи који долазе у његов двор", истиче Јовановић.

Он додаје да је двор кровна мјера да се освијетли једна владавина и епоха која је у Србији и у српској историографији врло слабо проучена, као доба које је названо уставобранитељским временом.

"Чак није, за разлику од свих других владара, названо по кнезу који је тада владао, као што је свако друго називано добом кнеза Михаила, добом краља Милана, добом краља Александра. Ово је названо добом уставобранитеља, по политичкој странци која је тада била на власти", наводи Јовановић и напомиње да се његово истраживање мјери годинама и обухвата рад у свим домаћим и страним архивама.

Историчар и књижевник Небојша Јовановић није искључио могућност да његово дјело доживи екранизацију, јер би, како каже, на основу ове књиге могао да се направи добар филм.



Оставите одговор