Банке у РС на каматама зарадиле 156 милиона КМ

Банке у Републици Српској зарадиле су на каматама и сличним приходима у првих девет мјесеци прошле године чак 156,1 милиона марака. Укупни приходи банака за девет мјесеци 2015. године износили су 367 милиона КМ, а у њиховој структури најзначајнији су управо приходи од камата и слични приходи који су у овом периоду износили 247,7 милиона […]

среда, јануар 13, 2016 / 11:07

Банке у Републици Српској зарадиле су на каматама и сличним приходима у првих девет мјесеци прошле године чак 156,1 милиона марака.

Укупни приходи банака за девет мјесеци 2015. године износили су 367 милиона КМ, а у њиховој структури најзначајнији су управо приходи од камата и слични приходи који су у овом периоду износили 247,7 милиона КМ и чинили су 67 одсто укупних прихода банака. Ови приходи су смањени за шест одсто у односу на исти период 2014. године.

Само од прихода по каматама на кредите банке су у прва три квартала оствариле приходе од 223,5 милиона марака.

С друге стране, укупни расходи банака у истом периоду износили су 311,2 милиона марака, од чега су расходи по каматама и слични расходи износили 91,6 милиона марака.

„Ови расходи у укупним расходима банака на крају септембра 2015. године учествовали су са 30 одсто и имали су стопу пада од 12 одсто у односу на исти период 2014. године усљед смањења каматних стопа на депозите“, наведено је у извјештају Агенције за банкарство РС.

Мијатовић: Реално очекивати смањење каматних стопа

Директор Екномског института Бањалука Војин Мијатовић каже да у РС каматне стопе јесу више у односу на ЕУ, али да њихову висину диктирају укупни тржишни услови као и пословни амбијент.

војин мијатовиц„Истина је да су просјечне камате на нашем тржишту више у односу на просјек у ЕУ, међутим, морамо сагледати који услови диктирају овај ниво каматне стопе на тржишту Републике Српске и Босне и Херцеговине. Прво питање које се намеће јесу извори које наше банке користе, тачније цијена капитала истих извора који се користе за финансирање привреде и становништва“, казао је Мијатовић.

Он је истакао да је у посљедњој деценији, без обзира на низак раст, дошло до проширења привредних капацитета и пораста потрошње становништва што је допринијело експанзији финансијског сектора у смислу обима, те су камате, које су у старту биле веома високе у односу на просјек ЕУ, биле образложене високим ризиком, као и мањкавостима у правном оквиру за наплату потраживања. Истакао је да у том периоду становништво, али и предузећа нису могли бирати ништа друго у односу на оно што је било понуђено на финансијском тржишту, те је висок ниво камата постао прихватљива ставка за све.

„Данас када имамо значајно другачију ситуацију, те далеко већу конкуренцију унутар самог финансијског сектора, а уз уважавање ефеката већ сада константне кризе, реално је очекивати смањење каматних стопа“, нагласио је Мијатовић.

Међутим, он наглашава да је врло битна и улога државе у смислу побољшања пословног амбијента чиме врло директно може утицати на смањење каматних стопа.

„Нажалост, у протеклом периоду се не можемо похвалити тим побољшањима, тако да нисмо могли очекивати ни њихов утицај на евентуално смањење каматних стопа“, рекао је Мијатовић.

Додао је да је веома битна и сама структура пласмана банака у РС, наглашавајући да је у претходној години већи део нових кредита искоришћен за рефинансирање постојећих, што је још један узрок високог нивоа каматних стопа.

„Висина каматних стопа на сваком тржишту веома јасно показује и ниво привредне активности, и управо зато сматрам да ово није проблем само банака већ свих учесника на тржишту, а првенствено државе која кроз широку лепезу стимулативних активности може утицати на повећање привредне активности, а самим тим и на нивелисање висине каматних стопа на тржишту“, закључио је Мијатовић.



Оставите одговор