У Орловачи пронађена највећа лобања пећинског медвједа
У пећини Орловача, која се налази 10 километара од Пала, у селу Сумбуловац, група истраживача пронашла је лобању пећинског медвједа (Урсус спелаеус) која је својом величином једнака највећој до сада пронађеној. Група истраживача коју чине Младен Самарџић, стручни сарадник за културно-историјска и природна добра општине Пале, Јелена Голијанин, виши асистент на Одсјеку за географију Филозофског […]
У пећини Орловача, која се налази 10 километара од Пала, у селу Сумбуловац, група истраживача пронашла је лобању пећинског медвједа (Урсус спелаеус) која је својом величином једнака највећој до сада пронађеној.
Група истраживача коју чине Младен Самарџић, стручни сарадник за културно-историјска и природна добра општине Пале, Јелена Голијанин, виши асистент на Одсјеку за географију Филозофског факултета на Палама и Невен Рудић, професор географије у Основној школи "Мокро", пронашла је лобању у сриједу, 19.августа.
Истраживачи су пронашли лобању у туристичком дијелу пећине на удаљености од око 100 метара од самог улаза. Лобања која је пронађена већа је за 10 центиметара од оне која се налази у музејској поставци пећине.
Самарџић је рекао Срни да ће лобања и остале кости које су пронађене бити очишћене и заштићене, а лобању ће посјетиоци моћи да погледају када се заврши препарирање.
"Ово откриће је веома значајно како за екипу која је учествовала тако и за саму пећину и туристичку понуду", истакао је Самарџић.
Према његовим ријечима, истраживања у пећини се проводе више пута годишње, у зависности од временских прилика, а киша и поплаве које се дешавају у пећини потенцијално могу да открију канале који воде до скривених просторија.
Пећински медвједи су изумрли прије 16.000 хиљада година, а да би се утврдила тачна старост костију, потребно је урадити испитивање уз помоћ методе ц14 која је веома скупа.
"Лобања и остале кости које су пронађене ће бити очишћене и заштићене. Лобању ће посјетиоци моћи да погледају када се заврши препарирање. Ово откриће је веома значајно како за екипу која је учествовала тако и за саму пећину и туристичку понуду", изјавио је за наш портал Самарџић.
Ово фасцинантно откриће би Орловачу требало учинити још атрактивнијом и довести велики број истраживача из различитих области.
Самарџић је упутуио позив професијама које могу поспјешити развој и заштиту пећине Орловаче.
"Пећини и проналасцима треба посветити више пажње. Ми ћемо наставити да истражујемо и позивамо све који нам могу помоћи да нам се придруже јер су сазнања до којих нас доводе проналасци у Орловачи од великог значаја за човјека."
Пећина Орловача је станиште најугроженије групе сисара у Европи – слијепог миша (Microc hipoptrea), који припада ендемској ентемофауни. Поред костију медвједа у пећину су у претходним истраживањима нађени и врло занимљиви археолошки детаљи, као што су фрагменти керамике из мезолита, затим амонити – становници мезозојског мора, и сјекира стара између 2.500 и 3.500 година.
Уређење пећине Орловача почело је у јуну 2002. када се кренуло с озбиљним спелеолошким, палеонтолошким, археолошким и другим значајним истраживањима.