Звучи као наслов романа: Три прашуме Српске
Ковачевић је истакао да се значај прашума Перућица, Лом и Јањ сагледава у томе што се у њима природни процеси одвијају у потпуности без утицаја човјека.
![](https://www.frontal.rs/wp-content/uploads/2021/03/зима-шума-црногорица-дрвеће-дхс.jpg)
Република Српска може бити поносна јер је једна од ријетких земаља у Европи која има три прашумска резервата на великим површинама, рекао је Срни начелник Одјељења за природно насљеђе у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Драган Ковачевић.
"Свака врста, станиште, сваки члан има свој значај и доприноси природној равнотежи прашумских резервата. Република Српска је сачувала ове три природне лабораторије и препустила их у потпуности природи и оставила широј научној и стручној јавности да је прати, проучава и доноси закључке", напоменуо је Ковачевић.
Он вјерује да ће ти мали остаци исконских шума на овим подручјима увијек имати одговор гдје и како човјек гријеши.
"Са друге стране, оставили смо довољно простора за очување изворних шумских генетичких ресурса", рекао је Ковачевић.
Према његовом мишљењу, Република Српска може бити поносна и на чињеницу да је у јулу 2021. године Одбор Унеска за свјетску баштину на засједању у Кини, прогласио строги резерват природе прашуму Јањ код Шипова природним добром од свјетског значаја.
![](https://www.frontal.rs/wp-content/uploads/2019/09/шума-сјеча-грађа-дрво-природа-дхс.jpg)
"Овај прашумски резерват је тако постао прво природно добро из Републике Српске, БиХ, уписано на Унеско Листу свјетске баштине, након подручја Старог моста и Старог града Мостара, Моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду и Стећака – средњовјековних надгробних споменика који су уписани као културна добра", напоменуо је Ковачевић.
Прашума Јањ, додао је он, за коју је одређена заштитна зона од 295 хектара, уврштена је у оквиру проширења локалитета свјетске баштине Унеско "Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе", заједно са локалитетима из Чешке, Француске, Сјеверне Македоније, Пољске и Швајцарске.
Ковачевић је навео и да је осим прашума, Република Српска власник и дијела највећег, најграндиознијег и најљепшег кањона Европе.
"Кањон ријеке Таре дијели нас са Црном Гором, па смо власници само десне обале. Познат и као суза Европе
, овај кањон је најдужи у Европи, а на свјетском нивоу долази одмах иза Великог Кањона", рекао је Ковачевић.
Он је навео да је овај кањон дугачак више од 80 километара са просјечним дубином од 1.073 метара, а најдубљи је код Обзира 1.333 метра, те да поглед са видиковца Златни бор или Дулин бријег никог не оставља равнодушним.