Заборављено или заташкано: Срби, оснивачи сплитског Хајдука

"Биле” су 1911. године основали браћа Фабијан и Лука Калитерна, Луцијан Стела, Вјекослав Иванишевић, Иван Шакић.

Прије Другог светског рата све Калитерне су били Срби, Луцијан Стела је био Србин католик, док су Шакићи и Иванишевићи прије рата били Срби, неки католици, а неки православци, преноси блог портал Хајдуксрбија.

О српском поријеклу браће Калитерна постоје докази у књигама Аустроугарске, гдје пише да су оба брата хапшена због србофилије и ширења великосрпске пропаганде током Првог свјетског рата.

Оно што се потпуно прећуткује јесте чињеница да су у оснивању Хајдука учествовали и студенти српске националности који су у том периоду студирали у Бечу и Прагу. Међу њима су Блажо Приморац, Борислав Приморац, Ђорђе Матавуљ, Никола Матановић, Павле Јанковић, Филип Радовић, Филип Јанковић, Јован Дивац, Новица Давнић, Бранко Вуковић.

Прећуткује се и чињеница да су логистичку и материјалну помоћ за оснивање клуба студенти добили од организације "Српска зора”.
Само име клуба "Хајдук” доста говори о поријеклу. Наиме, хајдуци по Далмацији и Истри били су познати Срби који се помињу и у народним српским књигама, попут Стојана Јанковића, Ива Сењанина, Илије Смиљанића, Иве Голотрба, Комнена Барјактара…

Хајдук првих година играо у црвено-плаво-бијелој комбинацији, али је Аустругарска то забранила па су играчи Хајдука морали да играју у потпуно бијелој опреми.

Такође, Хајдук првих 30 година постојања, односно све до 1941. године није имао грб на дресу. Први пут грб им је ставио тадашњи режим Анте Павелића, односно Независна држава Хрватска (НДХ).

Још једна чињеница у прилог овој тези је податак да је од 1913. године предсједник Хајдука био Будислав Грга Анђелиновић. Анђелиновић је 1915. године због просрпског говора приликом обиљежавања Косовског боја у Задру осуђен на три године робије од стране Аустроугарског режима.

Анђелиновић је по завршетку Првог свјетског рата, као шеф полиције у Загребу, командовао полицијом која је угушила побуну хрватских војника 5. децембра 1918. године на Тргу Бана Јелачића у Загребу. Војници су протествовали против одлуке о оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, донијетој 1. децембра у Београду.

Анђелиновић је током Другог свјетског рата писао је текстове у Српском гласнику из Канаде и четничком листу "Новости”. Ипак, оно најзанимљивије за њега је да је током тог рата био један од помагача Војводе Момчила Ђујића.

Из свега овог може да се изведе закључак да је историја почетака Хајдука уско повезана са Србима из Далмације.

Временом је дио те историје заборављен, а дио намерно прикривен, па је данас уобичајено да се са стадиона "Пољуд” чују усташки покличи попут "За дом спремни” или "Србе на врбе”.