За састанка, сабранка…

О Ђурђевдану, љета господњег 2011.

Пише: Сузана Маџарић

Свети Ђорђе на коњу високу
Од аждаје избави дјевојку,
На копљу му знаменије крста,
Оружије свето, непобедно,
Тим оружјем аждају порази,
Здраву оцу дјевојку поврати,
Самог Бога добротом задужи,
Венцем славе Бог му се одужи.
Свети Ђорђе са срцем јуначким,
Све богаство раздаде убогим,
А част свијетску и славу одбаци
Рад имена Христа Победнога,
Муке прими, муке драговољне,
Тело скруши рад спасења души,
Самог бога добротом задужи
Венцем славе бог му се одужи.
Ђорђе свети и победоносни
И сад ходи са копљем крстатим,
Правду брани, неправду кажњава,
Ко га виче с вјером и плакањем,
Ко га моли с душевним кајањем,
Ђорђе свети у помоћ му лети.
Ђорђе Бога доротом задужи,
Венцем славе Бог му се одужи.

(из Пролога, владике Николаја Велимировича)

Свети Великомученик Георгије, пострадао за вјеру 303. године.

Народски је…

Изоставићу остале детаље из живота овог великомученика, то данас можете да чујете на радију, телевизији, можете их пронаћи на интернету, као што је и овај чланак. Моге породице овог свеца славе као породичну славу, па би било лијепо да им је то познато.

Разни народни обичаји се вежу за овај дан. Прољеће је у пуној снази, побједиће љето зиму… Постоје различита тумачења – кажу, уколико пада киша, цијела година ће бити сушна, а ако је сунчан дан година ће бити плодна.

Многи га памте и по овоме: Ђурђевданак – хајдучки састанак!

А ја ћу издвојити један обичај из појединих дијелова Србије: ако дјевојка прије спавања, без разговора са осталим укућанима, огули црвену јабуку а да не прекине кору, и ту корицу замота у мараму и стави под јастук, у току ноћи ће, према вјеровању, сањати љубав свога живота.

Познајем браћу, именом Станко и Бранко, и увијек ћу се насмијати у дијелу славске здравице када кажу: за састанка и сабранка… Наравно у себи, да ови озбиљни не виде, а можда би се и чудили што је мени та мала игра, игра ријечи смијешна.

Није људски…

Ово су ријечи Симеуна Ђака из приповијетке Петра Кочића, Зулум Симеуна Ђака: "Браћо моја, што која година, све слабије. И берићет и ракија и људи и све, све!… Опогани се свијет, истрова се, па крај! Ни оне старе пјесне, ни оније’ људи, ни оног весеља и шенлука, ни оног старинског јунаштва… Све се изродило и некако асли преокренуло.".

Некада је био понос да се види како је домаћин честит и добар, па да што више производа својих руку на трпези има. Хљеб од домаће пшенице, ракија… а данас то је такмичење ко ће скупље колаче да наручи – комшиница или ја. Славску погачу наручују, питу наручују, купује се свјежа салата, све да је слава и у децембру, а комше се такмиче који је више врста меса на столу имао…

Разгоропадише нам се и свештеници, да прелију кољиво наплате 30 КМ, а и иначе су за све установили цјеновник. Скромност и понизност је давно напустила њихово двориште, тако да вам савјетујем да гледате у небо, а ни у попа ни у цркву.

Желим да завршим Кочићевим ријечима из мање познатог драмата Низ друм: "Не знам зашто, али ја све волим што мирише на нашу лијепу, српску старину… Изумреше стари људи којима се дичила и поносила ова добра и честита земља. Ми се изродисмо и искварисмо. Све би нас требало спалити, па онда ову красну земљу нашу окадити.".

Свим породицама које славе Ђурђевдан желим – Срећну крсну славу, да им је срећно и берићетно!