Виминацијум: Нађене златне гробнице

Директор Археолошког пројекта Виминацијум др Миомир Кораћ рекао је да су у Виминацијуму недалеко од костију мамута откивене нове гробнице са златним предметима лијепе израде. "Нисмо очекивали да ту нађемо гробове, на пар стотина метара од недавно пронађених костију мамута. У гробницама смо пронашли златне предмете – перле, новчиће, врло лепе израде", казао је Кораћ […]

петак, јун 22, 2012 / 13:56

Директор Археолошког пројекта Виминацијум др Миомир Кораћ рекао је да су у Виминацијуму недалеко од костију мамута откивене нове гробнице са златним предметима лијепе израде.

"Нисмо очекивали да ту нађемо гробове, на пар стотина метара од недавно пронађених костију мамута. У гробницама смо пронашли златне предмете – перле, новчиће, врло лепе израде", казао је Кораћ Тањугу описујући ново откриће на археолошком локалитету код Костолца.

Неколико стотина метара одатле археолози су наишли и на објекат правоугаоне основе са разуђеним просторијама, чију намјену још увијек не могу да дефинишу.

"Могуће је да се ради о делу са радионицама који би асоцирао на неку врсту индустријског модела. Врло је солидно грађен, плитко, па ћемо брзо моћи да дефинишемо детаљније шта је то уствари", испричао је Кораћ.

Он је додао да је у овом тренутку тешко рећи да ли је то баш "индустријски комплекс" и да ће више знати наредних дана.

"Очито да је живот бујао изван граница града Виминацијума и сада можемо да кажемо да је територија града већа од оних претпостављених 450 хектара, што је врло интересантан податак за нас археологе", истакао је Кораћ.

Директор пројекта Виминацијум рекао је да је посебно интересантно што су на овом локалитету у гробницама пронађени остаци креча.

"У Виминацијуму је у време Марка Аурелија била куга и имали смо масовно наслагане покојнике заливене кречом, али ја до сада нисам у изворима пронашао податке да је креч био дезинфикационо средство против куге у периоду антике. Можда ова изолована некропола указује баш на то", објаснио је Кораћ.

Када је у питању ископавање костију мамута, тренутно се скидају горњи слојеви земље изнад пронађених остатака скелета, који представљају опасност за археологе.

Дио кљове који је до сада ископан је дужине више од 1,40 метра, а појављују се и нове кости.

Кораћ је нагласио да је значај и вриједност Виминацијума у томе што представља слободан простор за истраживање, јер нема савременог града над њим као што је случај у Милану, Будимпешти, Лондону, Београду.

"Тек ће Виминацијум дати важна сазнања и показати где се грешило, а где смо били у праву", оценио је он.

Проналазак златних предмета и гробница у Виминацијуму је треће велико археолошко откриће у последњих неколико дана након што су прије двије седмице археолози на површинском копу Костолца пронашли кости неколико мамута на мјесту за које се претпоставља да је једно од највећих налазишта мамута у свијету.



Оставите одговор