УГ Зашто не: Просјечна плата је порасла са бројем незапослених

У Републици Српској раст просјечне плате узрокован је повећањем незапослености, а не добром економском политиком.

Најновији подаци из Завода за статистику Републике Српске показују да је у марту 2011. године просјечна плата у том ентитету порасла са 771 КМ на 807 КМ, односно за 4,7 посто у односу на март 2010. године. Ипак, у истом периоду десио се и пад запослености са 241.517 на 239.988, односно 1.529 особа је мање на евиденцији запослених.

Иако би податак о смањењу запослености требао алармирати власти на доношење бољих политика за заустављање тог тренда и подстицања већег запошљавања, извршна власт у РС-у у виду има само чињеницу да се повећава просјечна плата.

Наиме, у Информацији о ефектима примјене нових Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак и Закона о измјенама и допунама Закона о доприносима, коју ће Влада РС презентовати 20. септембра на сједници Народне скупштине РС, констатује се да је “и поред пада броја запослених остварен раст просјечне нето плате.” Ипак, оно шта је није речено у Информацији је да раст просјечне плате није резултат добре економске политике у РС, већ резултат пада запослености особа са најнижим примањима.

Када се боље погледају статистике јасно се види да је највиши пад запослености забиљежен у секторима са нижим примањима од просјечних. Примјера ради, у прерађивачкој индустрији, гдје је просјечна плата 567 КМ, је чак 2.723 особа или 5,6 посто мање запослених кад се пореди март 2011. године са мартом 2010. године. У грађевинарству је 912 особа мање запослено, а њихова просјечна плата износи 566 КМ. У хотелима и ресторанима, трговинама, пољопривреди, саобраћају, те рибарству је такође забиљежен пад запослености. Треба нагласити да се ради о областима у којима просјечна плата не прелази износ од 607 КМ.

Истовремено је остварен и раст запослености у појединим секторима, као што су образовање, продаја некретнина, државна управа, здравствени и социјални рад, остале комуналне услуге и активности, производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом, вађење руда, те у области финансијског посредовања. Осим у пружању комуналних услуга и у области некретнина, ради се о дјелатностима гдје су плате изнад просјека.

Кад су у питању ове статистике рачуница је врло једноставна. Просјечна плата рачуна се тако да се подијели укупан износ свих мјесечних плата на број запослених, а добијени износ је просјечна плата. Обзиром да су без посла остале особе са најнижим примањима, а истовремено се број особа са надпросјечним примањима повећава, на крају као резултат имамо већу просјечну плату. Ипак, у овом случају резултат већих просјечних плата не значи да је порастао животни стандард, већ напротив да је пао.