11:44 Нијемци извиждали Рода Стјуарта у Лајпцигу након што је пружио подршку Зеленском07:59 Жељка: Нестабилност у БиХ не производи Русија, већ муслимански фактор уз помоћ странаца07:56 Столтенберг пријети распоређивањем нуклеарног наоружања према Русији07:53 Гогановић критикује шефа јавно, умјесто да пређе у сусједну канцеларију07:51 Угари су сада добри, не као у Бранково вријеме: Иштван Турци добио награду именовану по Радичевићу07:47 Минић очекује жетву пшенице којој се не може утицати на цијену07:42 Јеленка из САД сматра да крађа није крађа, ако се краде од Русије07:38 Русија ће тражити да се Генерална скупштина УН изјасни о злочинима Њемачке07:36 Василиј Небензја: Украјина мора да призна стварност на бојишту и да јасне гаранције о неутралности07:34 Живадин Јовановић: Запад покушава да своју експанзионистичку политику и агресију свали на друге

Суша открила шта крије вода Билећког језера

Повлачењем воде због вишемјесечне суше из Билећког језера изрониле су куће, бунари и дворишта села која су потопљена да би се направило акумулацијско језеро

уторак, октобар 31, 2017 / 16:35

Старији мјештани сјећају се чак и становника потопљеног села који су пре 50-ак година заувијек морали да напусте своје домове због изградње бране и језера, као и распореда кућа и осталих објеката.

Многи су тада отишли у замјенске станове и куће, а неки од њих су домове напустили тек када им је вода у кућама дошла до кољена.

Становништво села Чепелица, Паник, Орах, Завође и Мируше, њих скоро 1.200, морало је прије пола стољећа заувијек напустити своје домове због вјештачког језера, насталог градњом бране Гранчарево на ријеци Требишњици.

Међу онима који су давне 1967. године напустили село Мируше је и Видо Мишељић, који каже да су остаци који су се указали повлачењем језера, у њему изазвали буру емоција и сјећања.

– Понио сам што се понијети могло, као и остали. Тамо гдје се роди и одрасте, направи први кораци, човјек се увијек радо враћа. Тужно је ово сада погледати, када видиш да из овог језера, велике баре, израњају остаци кућа. То је био најљепши крај у билећкој општини, али и шире. Остало је ту много лијепог и драгог – присјећа се Мишељић.

Додаје да памти разговоре старијих људи, који су под старост морали отићи са својих огњишта.

– Вјерујте ми да нико од старијих није издржао дуже од двије-три године. Сви су од туге умрли – са сјетом прича Мишељић.

Испод воде су остали и сеоске цркве и гробља.

– Познато је да је у долини ријеке Требишњице било подигнуто шест манастира, а два су била овдје, гдје је потопљено. Један од њих је манастир Добрићево, који је измјештен и налази се на обали језера, други је Косијерево, који је, такође, измјештен и сада је на другој страни језера, у селу Петровићи – појашњава Мишељић, пише Дневни аваз.



Оставите одговор