Спецоперација: Динамичнији рат у ваздуху, него на копну

Повлачење Руске Армије са западне обале Дњепра, још увијек има уравнотежујући ефекат на ратиште, рекао је у својој анализи Дани(ј)ел Симић, укључујући се у емисију Акетуелности ТВ Хепи из Београда.

Данас конкретно, наставио је Симић, јединице под командом Кијева су покушале у рејону Купјанска да изврше пробој руских линија одбране, док је у рејону Бахмута настављено мање напредовање савезних сила, тачније на подручју мјеста Бахмутскоје.

Најмаркантнија јединица на правцу Артјомовск/Бахмут је она приватног војног предузећа Вагнер. Оно даје резултате и његово постојање и веза са руском државом се одавно не крије, као што је то било у вријеме сиријске кампање, него се њим непријатељи плаше преко друштвених мрежа. Украјински медији, позивајући се на њихово министарство одбране, јављају да је Руска Армија поставила новог команданта Западног војног округа и да он има везе управо са предузећем Вагнер.

И даље смо у фази процјена колико је потез повлачења из Херсона стратешки промијенио даље ратовање, а очигледно је био неопходан из истих разлога из којих је изведено повлачење са прилаза Кијеву.

Јер, да подсјетим, руске јединице су крајем марта држале престоницу бивше совјетске републике Украјине у полуокружењу. Резултат повлачења испод Кијева био је концентрација снага на истоку земље, те је услиједило чишћење Маријупоља, те константно напредовање у току прољећа и љета, када је Лугањска Народна Република била 100 одсто ослобођена у границама предратне области у Украјини, а Русија држала прилазе Харкову.

Повлачење из Херсона, уз дјелимичну војну мобилизацију генералне популације становништва Руске Федерације, као још једну велику прекретницу у овом ратном сукобу, још није дало резултате какве је дало повлачење испод Кијева.

Ово напредовање у Донбасу је и несталније и астрономски спорије од тренда којим је ишло руско напредовање љетос када је заузет, рецимо, жељезнички чвор Красни Лиман. Дуго одсуство неке озбиљније руске офанзиве, без обзира на 300.000 мобилизованих резервиста који се опремају и обучавају од 21. септембра, може указивати и да врховна команда улази у неку врсту пројектованог зимског сна.

Русија након Харковско-Херсонског повлачења треба побједу и територијални напредак, колико и стабилност линија фронта. То је у рату увијек клизав терен за разговор, али Русија сада заиста не смије да се повлачи више. Лук којим је обухватила источну Украјину се сада истањио и скратио. Чврсте линије одбране могу у исцрпљујућем рату дати ефекат стварања услова за преговоре, мада Кијев тренутно неће ни да чује за то. Могућност за то црпим поготово из чињенице да је руска економија невјероватно добро издржала до краја ове године. Рубља је званично по курсу јача, нема црног тржишта девиза унутар Русије, а на свјетским тржиштима су се десиле такве промјене, које би се сматрале вијешћу године да није рата у Украјини. Примјерице, како Саудијска Арабија разматра да Кини продаје нафту за јуане.

Посљедњи пут кад сам гостовао код вас у студију, рекао сам да је Русија оружјем ипак задовољила неке од стратешких циљева, али да су они далеко од тога што је очекивала руска и свјетска јавност која навија за Русију.

То је прије свега потпуно овладавање обалама Азовског мора, стављање под контролу аутопута Доњецк – Маријупољ, стварање копненог коридора за Крим који је већ у употреби, те заштита људи Донбаса и територијални добици у ЛНР. Русија контролише тренутно још увијек један дио Харковске области, те је држећи источну обалу Дњепра обезбиједила јак мостобран, али и воду за полуострво. Све у свему, Русија је тренутно војно обезбједила Крим, па би јој одговарао прекид непријатељстава и на достигнутим линијама, уз мање корекције преговорима.

Ти преговори би, свакако, морали обухватити трајне гаранције да неће бити присуства војски НАТО на територији Украјине под контролом Кијева, што би далеко елегантније било ријешено да Русија овлада читавом територијом земље. То сада дјелује све више као мање извјестан сценарио у Кремљу, те сигурно да би преговори били нешто што Русија не би игнорисала.

Избјегла би даље губитке у људству и неминовне кризе унутар друштва које смрт мобилисаних ствара у Русији, као и у било којој другој земљи.

Са друге стране ту су референдуми који су обвезујући за руско руководство, али не сумњам да би реалност на бојном пољу и преговарачком столу могла поднијети чак и корекције новоисцртаних граница. Самим тим, јер их Русија у овом тренутку војно не контролише.

Све то може демантовати и разбити зимска офанзива, која се крајем јануара предвиђа са обе стране линије непријатељстава.

Што се тиче рата у ваздуху, за који смо рекли да је данас динамичнији од копненог, заправо се ради о режиму руских ваздушних напада. Украјина се данас брани, а не треба сметнути са ума и нападе на аеродроме са стратешком авијациојом, о

Данас је опет летило на све стране. Кијев, Одеса, Харков, Ивано Франковска област, чак и Лавов на крајњем западу земље. Ови удари су представљени као удари по енергетској инфраструктури, али чини се да на њу не изазивају толику штету. Ни онолику колико то жели да представи руска, али ни онолику колико саопштава украјинска страна. Руске обавјештајне службе су већ уочиле како око критичне инфраструктуре Украјинци пале ватре и након неуспјешних напада, како би руска војна команда мислила да је уништила циљ. Такође дају и објаве о нестанцима електричне енергије или катастрофалног стања инфраструктуре, што осим ратне игре, игра и на дипломатско-патетичном фронту у којем је администрација Зеленског шампион свјетског гласа. Наравно, у сврху успјешније прошње помоћи са Запада на име патње цивилног становништва.

Велико је, дакле, питање колико руски ваздушни напади заиста дјелују на стратешко помрачење Украјине, односно какве су могућности и способности Кијева да се брани брзим поправкама и системима ПВО осталим из совјетске ере, те оним напабирченим са Запада.

Оно што је сигурно, јесте да Ваздушно-космичке снаге РФ нијесу успоставиле потпуну контролу над ваздушним простором Украјине, што се види из дјеловања крстарећим ракетама разних типова, те употребом дронова самоубица. Прије да је главна мета ових напада данас, али и у цјелини, украјинска ПВО. И то је јако важно. Исцрпљујући рат у тој области и ваздушна руска премоћ до граница Пољске и Мађарске, могла би овај рат преломити као и велика напредовања на копну.

Према мојим изворима из Кијева, руски напади до одређене мјере успјевају да направе проблем у снадбдијевању електричном струјом генералној популацији, али што се тиче гријања, топле воде и гаса; ту прекида снадбдијевања није било.

То исто има своју сулуду логику у томе да је тај гас из Русије, као и да он несметано тече између двије зараћене земље ка купцима на трећој адреси унутар ЕУ.

Ситуација је по самој престоници шаролика, јер се редовно дешава да један улаз рецимо има струју, док други нема; али у протеклих неколико дана дужег искључења од два до три сата дневно у стану мог извора није било. Дешавало се раније да струје нема по читав дан, али тренутно није тако.

Генерално, информације које ја добијам са територије на коју не смијем прећи да извјештавам, јер сам на украјинском црном списку, такозваном Миротворцу, не говоре о томе да руски ваздушни удари праве веће и трајније штете. Просто и из разлога што удари, као данас у Харкову у рејону Слободскога, удари нијесу били по енергетским, већ по циљевима друге природе.

Не само на пољу електроенергетског система, већ нажалост и код ефекта који изазивају код генералне популације. Становништво се и даље држи уско у наративу да за такву врсту проблема не криви Зеленског, већ Русију и Путина.

Украјина од 1. јануара 2023. подиже тарифе на плаћање воде и канализације, а сасвим сигурно ће доћи и до поскупљења гаса. Колико год јавно мнење у некој земљи готово тирански било дириговано пропагандом, уколико се испостави да су украјински губици заиста толико велики, то би могло да има ефекат на људе већи од непосредних ваздушних удара.

Како овај дан обиљежава пакао у зраку, подсјетио бих да се сада прича пуно о иранским дроновима, али подсјетићу вас да смо почетком рата исто тако причали о турским дроновима Бајрактар ТБ-2, које данас након пјесама које су им пјевали украјински пропагандисти, готово да нико више ни не помиње.

Герањ 2, односно Шахед 136, релативно је једноставан и јефтин апарат, око којег је сам Иран имао проблема са снадбдијевањем моторима. Уколико је Русија у стратешком смислу ријешила тај проблем, а потпуно је јасно да се ти дронови сада склапају у Русији и да ће ОСУ наставити да имају озбиљне проблеме. Сама чињеница да се становништву под пријеким судом забрањује говор о мјестима пада, али и мјестима дјеловања ПВО, говори да није баш да све ракете и дронове обарају прије пада на циљ. Прије да ракета С-300 која је пала на територију Бјелорусије, као раније на Пољску, говори да је украјинско ваздухоплосвство и ПВО у подређеном положају.

Њихових 50 килограма експлозива и могућност напада у ројевима, има озбиљан ефекат када се користи непосредно на фронту по концентрацијама живе силе и технике.

Са друге стране, амерички тактички дрон самоубица, познат као Свичблејд или српски речено Перорез, није наишао ни на дјелимичну славу; а све рјеђе чујемо и хвалоспијеве на рачун система Химарс, који је у одређеном тренутку заиста правио проблеме руској страни, односно поставио питања стања и развоја руске артиљерије.

Пошто роботика каска за развојем вјештачке интелигенције, вјероватно нећемо баш скоро и масовно видјети примјену пјешадијских или тенковских дронова, али трендови у рату се мијењају и овај је најбитнији у досадашњем вијеку. У овом сукобу ће побиједити онај ко буде одлучнији, чији циљ буде јаснији и ко буде спреман да уложи више средстава, технике и људства за постизање политичког, а заправо геостратешког циља који ће одлучити судбину не само европског дијела планете, закључио је Симић.