Скривање предмета Алије Изетбеговића – двоструки аршини Хага

Након што су из Хага одбили наш захтјев за објављивање аката о покретању и обустављању истраге ратних злочина у предмету Алије Изетбеговића и оптужнице која је против њега припремљена, или барем њеног нацрта; ту је одлуку за Фронтал.РС прокоментарисао и Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске.

понедељак, април 30, 2018 / 11:45

Пише: Стефан Мачкић

Став Механизма за међународне кривичне судове да списи предмета Алије Изетбеговића треба да остану скривени од јавности, Милорад Којић је, у изјави за Фронтал.РС, назвао поновном примјеном двоструких аршина тог суда.

Тврдњу ММКС-а да би објављивање информација о Изетбеговићевом предмету могло да угрози рад домаћих правосудних институција, наш саговорник је упоредио са супротним поступањем у предмету Радислава Крстића. Наиме, пресуда Крстићу је недавно представљена у Сарајеву на конференцији којој је присуствовао и Теодор Мерон, предсједник ММКС-а, па су том приликом, каже Којић, прављене одређене симулације те пресуде, а Тужилаштво је износило оно што је оно сматрало битним за тај предмет. Којић ту види недосљедност ММКС-а: иако су оба предмета окончана (пресудом односно обустављањем истраге), обзнањивање информација у Крстићевом предмету не угрожава процесуирање пред домаћим институцијама, док би до тога наводно дошло у Изетбеговићевом предмету.

„[Оптужница против Изетбеговића] ни на који начин не може угрозити суђење пред домаћим правосудним институцијама, већ управо може да помогне како би била евентуално оптужена и друга лица, јер то није био случај само против Алије Изетбеговића. Дакле, том, очигледно, оптужницом су морала бити обухваћена можда још нека друга лица, ако не директно, онда индиректно у оквиру удруженог злочиначког подухвата”, истиче Којић.

Којић вјерује и да оптужница против Изетбеговића ни не постоји, већ да је то само покушај скретања пажње са „оног што је Хашки трибунал радио”, тј. покушај стварања привида да није подигнута оптужница само против Радована Караџића, већ и против Алије Изетбеговића и против Фрање Туђмана.

Подсјећања ради, ММКС-а није ни потврдио, ни оспорио да оптужница против Изетбеговића постоји. Иако није јасно како се до таквог закључка може доћи без да се прегледа садржај оптужнице, а да би се то учинило оптужница мора да постоји, ММКС је ипак устврдио да би она у сваком случају морала бити изузета од објављивања. Којић, пак, сматра – без обзира да ли оптужница постоји или не – да документа „која немају ознаку тајности, која немају ознаку повјерљивости, и, на крају крајева, та наводна оптужница која је негдје била написана против Алије Изетбеговића, нема разлога да не буде доступна јавности.”

Којић се осврнуо и на то да се на веб страницама ММКС-а и Међународног кривичног суда за бившу Југославију редовно објављују списи текућих и окончаних предмета, али да то није случај и са Изетбеговићевим предметом: „Имамо оптужнице, имамо на њиховом сајту кад се уђе, који је доступан, имамо, много је оптужница и пресуда које су ту доступне и управо тих докумената који немају ознаку тајности, а овдје сад не може.” Слично томе, за њега ни необразложена тврдња ММКС-а да се тражене информације због свог садржаја морају сматрати повјерљивим, те да се зато не могу објавити, није ништа више него „измишљање начина да се [ти подаци не учине] доступним”.

Којића смо питали и шта Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске може да уради, и шта је урадио, како би издејствовао да се јавности омогући приступ информацијама из Изетбеговићевог предмета. Одговорио нам је да су они, у складу са закључком Владе Републике Српске, „донијели одлуку да отворимо наш информационо-документациони центар, са нашом документацијом.” Учинили су то пошто је Хашки трибунал игнорисао њихово настојање да се и у Бањој Луци отвори информационо-документациони центар какав је та институција отворила у Сарајеву.

Републички центар, међутим, није одустао ни од те идеје, па су се тим поводом више пута обраћали ММКС-у. Којић каже да су из ММКС-а недавно тражили да им се објасни шта би тај центар подразумијевао, али су их и обавијестили да би отварање центра у Бањој Луци било „јако тешко” због лошег финансијског стања те институције. Он истиче да ће им Републички центар ускоро упутити „опширнији одговор” у којем ће навести да траже само да им се архивска грађа учини доступном. Све остало што успостављање и организација једног таквог центра изискује требало би да финансирају грађани Републике Српске.

О овом предмету очитовао се, на Фронталов захтјев, и бранилац Радована Караџића.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *