Реформа у Плејбоју: Голотињу гледајте на интернету, нама досадило
Плејбој магазин, у склопу свог редизајнирања, престаће да објављује фотографије потпуно голих жена, што је овом часопису својевремено донијело популарност широм свијета, пренијели су електронски медији. Хју Хефнер и његови сарадници су као главни разлог за ову одлуку навели доступност порнографског садржаја. Интернет је, према њиховом мишљењу, учинио да голотиња застари, али и да порнографски […]
![](/wp-content/uploads/doc/Image/novosti_sr/scena/53098_vest_playboy_stars_2013_cover.jpg)
Плејбој магазин, у склопу свог редизајнирања, престаће да објављује фотографије потпуно голих жена, што је овом часопису својевремено донијело популарност широм свијета, пренијели су електронски медији.
Хју Хефнер и његови сарадници су као главни разлог за ову одлуку навели доступност порнографског садржаја. Интернет је, према њиховом мишљењу, учинио да голотиња застари, али и да порнографски часописи више не буду толико комерцијално исплативи.
– Сада сте само један клик удаљени од сваке замисливе позе у сексу, па су еротске фотографије постале једноставно "пасе" – рекао је извршни директор компаније Плејбој Скот Флендерс.
Тираж Плејбоја је пао са 5,6 милиона у 1970. години на 800.000, показују званични подаци. Часопис ће и даље објављивати фотографије жена у провокативним позама, али не потпуно голе.
Одлука о редизајну наводно је донијета прошлог мјесеца на састанку са оснивачем Плејбоја и садашњим главним и одговорним уредником Хјуом Хефнером. Уредници магазина су признали да су Плејбој – који је први пут објављен 1953. године – претекле промене у којима је био пионир.
Сајт Плејбоја је већ избацио голишаве фотографије како би имао приступ друштвеним платформама попут Фејсбука и Твитераи захваљујући томе повећао број посјетилаца за 16 милиона.
У децембру 1953. године почела је да се пише историја најпознатијег магазина за мушкарце.
У том тренутко најпознатија и најљепша глумица Мерлин Монро била је прва жена чије су обнажене фотографије објављене на дуплерици часописа који је основао Хју Хефнер.
Први број је продат у преко 50 000 примерака по цијени од 50 центи.