Педагошки завод и школски примјер сукоба интереса

Пише: Горан Драговић

Колико је Фронтал успио дознати, кандидати за функцију директора су: Марјановић Здравко, Министарство просвјете и културе, замјеник директора Завода за образовање одраслих; Дамјановић Предраг, директор Економске школе; Драго Тешановић, Филолошки факултет Бања Лука; Мира Грбић, вд директора Педагошког завода.

Зашто је ова наизглед обична и редовна прича, гдје обично онај који има "вд" само скине тај префикс испред титуле, значајна за пажњу шире јавности? Можда баш зато, што оваквих прича у нашим институцијама има на претек.

Шта оно би сукоб интереса?

Наиме, госпођа Мира Грбић је прије пет година медијски ухваћена у школском примјеру сукоба интереса, будући да јој је "промакло" приликом добијања посла Републичког надзорника за енглески језик, да наведе како је истовремено сувласник у приватном предузећу Кембриџ центар доо Бања Лука.

Ником од надлежних институција није запало за око да је особа која је на позицији да званично утиче на уџбенике који ће бити кориштени у настави енглеског језика у школском систему Републике Српске, истовремено посједовала предузеће које се увозом и продајом таквих уџбеника директно и бави!

Због свега тога, госпођа Грбић није сносила било какве посљедице, већ је та институционална брука ријешена тако што је надзорница за енглески језик пренијела своја оснивачка и сувласничка права на супруга и дјецу, са којима је и до тада била сувласник. Не само то, већ иста постаје и замјеник директора Републичког педагошког завода, а након одласка Мирка Бањца и вд директора.

Право на рад и право на профит

Сада, наравно, нико не може рећи да дјеца вд директора Педагошког завода немају право да зарађују свој хљеб и конкуришу за продају књига, заједно са другим програмима који су одобрени од стране надлежног министарства. И они имају своје право на рад, као и њихова мајка. То се подразумијева и у то право нико не смије задирати.

У односу на разне градитеље аутопутева, петљи, аеродрома и административних центара; ово око Педагошког завода можда неком не изгледа претјерано лукративно. Но, ево да говоримо све оквирно и провизорно, ако се у обзир узме да има око 200.000 ђака у Српској, те нека само пола од тога купи уџбенике Кембриџ центра који коштају од 20 до 30 КМ, долазимо до милионских износа вриједности посла.

Да наставимо и даље оквирно, те се правимо невјешти и повјерујемо да ни замјеник, ни директор Републичког педагошког завода, а посебно надзорник за енглески језик, немају никаквог институционалног и ванинституционалног утицаја на избор уџбеника који ће се користити у настави енглеског језика?

Може? У том случају се поставља питање зашто се некоме да смарати око државне платице, која на годишњем нивоу ни у најлуђим сновима не може прећи 25.000 КМ? Зашто се, због самопрегорног рада у општем интересу, неко одриче сувласничког дијела и руководеће позиције у приватном предузећу које, видјели смо, уз правилно кормиларење и погодан институционално-тржишан вјетар, може обртати милионе?

Да нема, можда, ту још нека "тајна веза" која превазилази чињеницу да ту директно заинтересовану фирму држе чланови најуже породице вд директорице Републичког педагошког завода?

Синдром Баника

Ових дана, након изборног дебакла СНСД у више општина Српске, чак су се и недвосмислено режимски медији попут Гласа Српске, Независних новина и РТРС; почели бавити квалитетом диплома, сукобом интереса, проневјерама и сличним преступима код људи у владајућој партији или јасно блиских њој. Дакле не само у редовима Социјалистичке партије РС…

До данас извијесни, а сада већ чувени Баника Миле, није добио могућност да постане главни ревизор РС, због тога што је јавност сазнала да му диплома није била одговарајућа. Мира Грбић, некадашњи надзорник за енглески језик, колико је нама познато, радила је у гимназији у Градишци као професор њемачког језика…

Ова титула је не спречава да постане директор завода у којем је сада већ мјесецима вршилац дужности, али стварно је већ крајње вријеме да јавност има увид и у друге прерогативе кандидата за одређене директорске позиције. Вријеме је да се престане са нападима на људе као што је вд директора Мира Грбић, пошто било за шта од оног што они раде, не сносе само они одговорност. Пуно је људи одговорних што су им такве ствари омогућене и јасно је да нико код нас ништа не може сам.

Логично би било да прије именовања провјеримо да ли Марјановић Здравко, Дамјановић Предраг, Драго Тешановић или било ко други, ИМА одговарајућу диплому и НЕМА фирму у директно поклопљеним интересима са ингеренцијама директора Педагошког завода. Уколико постоји чак и сумња у сукоб интереса руководеће особе, да ли је боље спријечити него лијечити?

Шта кажете министре?