Обама: Прође и арапско прољеће

Амерички предсједник Барак Обама оцијенио је да је послије арапског прољећа, како су названи демократски процеси започети прије пола године, окренута нова станица америчке дипломатије.

Политика САД ће бити унапређење реформи и демократије широм региона, рекао је Обама у говору у Стејт департменту, који је најављен као почетак ресетовања односа Вашингтона са земљама Средњег истока и сјеверне Африке.

Он је, пред новинарима, дипломатама и члановима своје администрације, указао да од како је постао предсједник, чини све да преокрене спољну политику САД у том региону, гдје је Америка у посљедњој деценији водила два скупа рата, и подсјетио да је недавно терористичкој мрежи Ал Каида нанијет крупан ударац.

И прије смрти свог лидера Осаме бин Ладена, Ал Каида је доживјела да већина људи у регион њен пут види као слијепу улицу, навео је предсједник САД.

Према његовим ријечима, САД сада имају историјску могућност и одговорност да подрже право народа који траже слободу.

Знамо да је наша будућност повезана са тим регионом, силама економије и безбједности, историје и вјере, рекао је Обама.

Два предсједника су отишла са власти, а многи ће их можда слиједити, рекао је он и додао да је сада прилика да се покаже да Америка више цијени достојанство уличног продавца у Тунису, него сирову моћ диктатора.

Обама је истакао и да је будућност САД везана за тај регион на више начина, због чега Американци треба да се усмјере на то како да реагују на начин који ће унаприједити њихове вриједности и ојачати њихову безбједност.

Док се ти догађаји одвијају, пред нас се поставља питање која је улога САД, рекао је амерички предсједник.

Обама је подсјетио да су САД деценијама само слиједиле своје интересе у региону, као што су борба против тероризма, спречавање ширења нуклеарног наоружања, обезбјеђење слободне трговине, осигурање безбједности, гарантовање безбједности Израела и тражење пута за постизање арапско-израелског мира.

Морамо признати да та стратегија неће нахранити празне стомаке, указао је он.

Обама је најавио да САД своју подршку региону започињу помагањем Тунису и Египту.

Према његовим ријечима, САД ће дати гаранције за кредите од милијарду долара, а да ће опростити дуг од још једне милијарде, да би та средства била употријебљена за подршку отварању нових радних мјеста. Говорећи о Сирији, Обама је рекао да предсједник Башар ел Асад треба да води своју земљу ка демократији, или да се склони, што је његово најдиректније упозорење Дамаску.

Амерички предсједник је критиковао сиријске власти што су, како је рекао, одабрале пут убистава и масовних хапшења својих грађана, и одао признање народу на храбрости у отпору репресији.

Обама је рекао да сан о јеврејској и демократској држави не може бити испуњен сталном окупацијом и додао да рјешење израелско-палестинског сукоба мора садржавати демилитаризовану палестинску државу, засноване на границама из 1967. године.

У вријеме када се народи Средњег истока и сјеверне Африке рјешавају терета прошлости, трајни мир који ће окончати сукоб и ријешити све захтјеве хитнији је него икада. Међународна заједница је уморна од бескрајног процеса који никада не доведе до резултата, казао је он.

Говор предсједника Обаме ће на неки начин бити значајан и по ономе што у њему није поменуо.

Иако је критиковао аутократске режиме широм Средњег истока, Обама није поменуо највећу и најбогатију међу репресивним државама, америчког савезника Саудијску Арабију. Он, такође, није помињао Јордан, Уједињене Арапске Емирате, а у говору се једва осврнуо на Иран.