Нишан Хакије Шарића на православном гробљу

Православно гробље у Љубињу занимљиво је по томе што је на њему сахрањен један муслиман, Хакија Шарић. Прича о овом споменику преплиће у себи два примјера људскости.

субота, 16 новембра, 2019 / 07:19

Први се дешава у октобру 1918. када црногорске комите ослобађају Љубиње. Пред њих је иступио стари прота Стеван Шаренац, тек пристигао из арадског казамата.

Увео их је у цркву Рођења пресвете Богородице, благосиљао и заклео да муслиманском становништву не зафали длака са главе. Тако је и било.

Друга прича одиграва се 1941. године, тачније у ноћи између 13. и 14. јуна када су усташе у јаму Пандурица, у близини Љубиња, бациле 36 људи. Највише угледних Срба домаћина, а међу њима Божидара, сина проте који је чувао Љубињске муслимане да их не би снашло зло 1918.

Заједничку смрт са комшијама Србима нашли су и учитељ Никола Перушина из Равног и Никола Зоковић, срески начелник из Стоца. Заједно са њима двојицом, усташком лудилу успротивио се и Хакија Шарић. Муслиман, солунски добровољац, памтилац човјечног поступка проте Шаренца, завршио је у јами.

До љета 1990. када су кости мученика послије готово 50 година извађене и достојно сахрањене крај цркве Рођења Пресвете Богородице у Љубињу.



2 КОМЕНТАРА

    1. Takvih primjera puna je Bosna samo što nacionalistima ne odgovara da se narodi slađu. Ne bi imali na čemu dobijati izbore. Zar nije tako. Zato, narode, svih nacija i vjeroispovijesti, pazite se ko rođena braća i ne slušajte šta vam govore vaše plemenske vođe

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *