Матичне ћелије спајају свијет!

У свијету постоји око 15 милиона чланова глобалне базе података о донаторима матичних ћелија, од тога четири милиона у Њемачкој, а сви чланови спремни су да донирају матичне ћелије. Донатори су регистровани у неколико регионалних база и у централној бази у Улму. Фабијан Шерле, који има 26 година, каже да је била узбудљива чињеница да […]

понедељак, август 29, 2011 / 12:05

У свијету постоји око 15 милиона чланова глобалне базе података о донаторима матичних ћелија, од тога четири милиона у Њемачкој, а сви чланови спремни су да донирају матичне ћелије.

Донатори су регистровани у неколико регионалних база и у централној бази у Улму. Фабијан Шерле, који има 26 година, каже да је била узбудљива чињеница да су се његове матичне ћелије подударале са непознатим пацијентом из иностранства који је патио од леукемије, односно, рака крви.

Трансплантација матичних ћелија нудила је том пацијенту могућност опоравка. Већина тих ћелија налази се у коштаној сржи. Међутим, оне могу да помогну пацијентима само ако се њихов тип поклапа са донатором.

Значи, могућност да се помогне пацијенту обољелом од леукемије не зависи од подударности крвних група него од карактеристика ткива. Код брата и сестре обољелих ова могућност износи око 25 одсто. Код људи који нису у родбинској вези таква врста компатибилности равна је шестици на лоту.

Фабијану су ове чињенице веома добро познате зато што је он годинама радио на Универзитетској клиници у Диселдорфу и на тај начин стипендирао своје студирање.

Једна од његових дужности била је да контактира потенцијалне донаторе чије су карактеристике ткива одговарале пацијентима који болују од леукемије. Спајање донатора и пацијената за је њега била рутина. Међутим, кратко након што је престао да ради у болници позвали су га телефоном и рекли да је он потенцијални донатор за непознатог пацијента из Италије.

"Заиста сам мислио да се мој колега шали јер је он имао обичај да то ради. Зато сам у систему провјерио да ли је то истина и након тога се подразумјевало да ћу то да урадим. Истог дана сам отишао да дам крв за детаљну анализу" – каже Фабијан, а преноси "Дојче веле".

Фабијан се са 19 година регистровао у банци података. За то је неопходно давање крви како би се утврдила карактеристика ткива. Ови медицински подаци се просљеђују националним и међународним центрима за трансплантацију који су умрежени на глобалном нивоу.

Донатори су анонимни, највише што могу да сазнају је податак у коју земљу су транспортоване њихове матичне ћелије. Доктор Џон Фишер, директор Централне банке за коштану срж у Диселдорфу каже да донатори не могу да сазнају ко је добио њихову донацију.

Донатор може да сазна само у коју земљу су послате његове матичне ћелије, али не и ко добија, рекао је Џон Фишер.

"Битан је искључиво третман болесника, друга шанса која им се пружа, независно од боје коже, националности или вјероисповести. На тај начин заштићено је функционисање целог система на међународном нивоу. Због тога је на самом почетку све анонимно" – истиче он.

Фабијан је знао како изгледа медицински захват који му предстоји. Плашио се само могућности да због изненадне болести не буде принуђен да одустане у посљедњем тренутку. Управо због тога пропустио је рођенданску прославу своје сестре, јер је у кругу његових пријатеља владао вирус грипа.

"Знао сам да ако добијем грип у погрешном тренутку нећу моћи да будем донатор, а радило се о људском животу. То је велика одговорност какву ријетко у животу имате" – истиче он.

Донацијом матичних ћелија, обољели пацијент добија шансу за нови живот преко новог имуног система, каже доктор Фишер. "Развијени имуни систем донатора препознаје малигне ћелије леукемије и убија их. Управо зато се не могу узети матичне ћелије од брата близанца обољелог јер он има идентичан имуни систем" – додаје Фишер.

Неколико мјесеци након донирања матичних ћелија Фабијан је примио вијест формулисану сувим медицинским језиком: "Пацијент је добро поднио трансплантацију и може да побиједи рак".

Лично упознавање пацијената и донатора могуће је тек након двије године од донације. У Италији, Њемачкој и другим европским државама прије тога владају правила анонимних давалаца.

Таква правила су уведена због чињенице да се тек након двије године може стабилизовати стање пацијента. Друге државе, Кина на примјер, забрањују било какав контакт пацијента и донатора.



Оставите одговор