Још да запјева Сиђи Рашо: Додик за улице Караџића и Младића
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је синоћ у Београду да у будућности Републику Српску види што мање као ентитет, а што више као државу обједињену са Србијом. Додик је у обраћању присутнима на отварању манифестације „Дани Српске у Србији“ на Коларцу у Београду најавио да ће у наредном периоду имена тргова, улица и неких […]
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је синоћ у Београду да у будућности Републику Српску види што мање као ентитет, а што више као државу обједињену са Србијом.
Додик је у обраћању присутнима на отварању манифестације „Дани Српске у Србији“ на Коларцу у Београду најавио да ће у наредном периоду имена тргова, улица и неких владиних институција носити имена Радована Караџића, Ратка Младића и српских генерала.
„Када ме ових дана питају како видим будућност Републике Српске у наредних четири, десет или више година, једино што је смислено да кажем јесте да је видим што мање као ентитет, а што више као државу обједињену са Србијом“, рекао је Додик, попраћен аплаузом присутних.
Он је навео да „хоћемо Републику Српску, јер не вјерујемо и преживљавамо немогућност живота у оквиру Босне, која је направљена по жељи међународног фактора као доказ разрачунавања или цијепања српског народа да га на тај начин омаловажи“.
додик и николицДодик је истакао да Србија данас несумњиво показује своје право и од стране РС-а очекивано лице.
„Многи од нас су спремни да заплачу када осјете љубав која долази с ове стране Дрине, из Србије, не зато што нам је та љубав потребна у сваком дану, али нам је потребан доказ да та љубав постоји. Не волимо када чујемо нешто лоше из Србије о нама, као што не волимо да нешто лоше о Србији долази од нас“, казао је Додик, нагласивши да су Дани Српске у Србији посебна прилика да, како је навео, не само Србији, него читавом свијету, уз упорна оспоравања не само Републике Српске него и националног идентитета српског народа на простору БиХ, покажу културу тог ентитета.
Рекавши да је неправда Хашког трибунала била спремљена само за представнике Срба, он је казао да су запоставили људе као што су Радован Караџић, Ратко Малдић и многи генерали.
С тиме у вези, Милорад Додик је најавио да ће у наредном периоду имена тргова, улица и владиних институција носити њихова имена.
„То ћемо учинити без икаквог оклијевања. Никада не желимо да оптеретимо или видимо да Србија због нас има проблема. Увијек ћемо стати на ономе што је одбрана Србије. Нама нико не треба да нас позове и да нам каже шта јесте и шта значи Косово за српски народ и РС. С поносом можемо да кажемо да се на један природан начин солидаришемо са Србијом да не подржи санкције међународних фактора Русији“, истакао је предсједника РС-а, закључивши да „Срби са своје двије државе могу да буду предност у стабилизацији регионалног мира“.
Предсједник Србије Томислав Николић је у свом говору рекао да су Србима палили цркве и библиотеке, али да нису успјели да свијету наметну слику „барбара без отаџбине на чију територију полаже право ко год је довољно јак“.
„Како би успјели када су арапски путописци говорили да смо народ од књиге. Када нам запале књигу ми дјецу стављамо на кољено па им препричавамо, ноте имамо утиснуте у гене. Вечерас ће тијело неког од вас прећи границу, али тијело је кварљиво, дух није и он ће да остане међу својима“, казао је Николић, упутивши ријечи хвале због тога, како је констатовао, што ће пјевати наше пјесме, причати наше приче, приказати своја и наша достигнућа.
томислав николицОн је у обраћању званицама у Коларчевом универзитету поручио да „нека служи на част вама и нама што смо опстали и што опстајемо у тешка времена која су нам натоварила тешко бреме“.
„Ко не може да га носи, нека се склони да му не сметамо и да га не успоравамо“, закључио је Николић.
Након говора Николића и Додика, услиједио је концерт Бањалучке филхармоније.
Отварању Дана РС у Србији присуствовали су и министри у влади Србије и РС-а, представници Српске православне цркве и дипломатског кора неких земаља.
„Дани Српске у Србији 2014″ ће трајати од 4. до 10. септембра, а у оквиру предвиђеног програма који ће се одржавати у Београду и Новом Саду, представиће се и привреда, култура, наука, умјетност и просвјета Републике Српске.
Ulica generala Mladića DA OBAVEZNO, ali ne vidim razlog zašto Karadžića? Republiku je stvorila vojska na čelu sa generalom Mladićem
Jebote, pa on priziva njihovu smrt
Dragi i vrli naš presjedniče,piše ti tvoj narod iz tvoje male zemlje,odn.manjeg entiteta,spasi nas od gladi,oporavi nam ekonomiju da možemo raditi i zaraditi da imalo normalno živimo,i ne dozvoli da te demantuju,odn.suprotstavljaju se tvojim nakanama,neki tvoji crveni,na ovom frontalu.Živ nam bio da oktobra,vrli presjedniče!
Ako treba pjevaće on i tu pjesmu.Sve će učiniti da ostane na vlasti.Ako je izgubi zna šta ga čeka.Poznavao sam jednog čovjeka koji je govorio da voli više gram vlasti od grama zlata.Ovaj naš voli i jedno i drugo.
Predlažem opoziciji da uradi kratak sažetak zalaganja ovog čovjeka od vremena kada je bio poslanik SNSD i nekakav socijaldemokrata do današnjih dana kao radikalni patriota i borac za RS.
MILE
Svoren je kao jedno od srpskih čuda, koga su posle rata u Bosni vodili po svetu, tvrdeći da cirkus Bufalo Bila nije bilo poslednje mesto gde predstavnici divljeg ratničkog plemena pevaju o ljudskim pravima, multietničnosti i zajedničkim mirovnim planovima s „plavim bluzama“.
Visok gotovo kao Vlade Divac kad čučne, s licem Džejmsa Kegnija koji se vratio iz banje za nerotkinje gde je uhvaćen u švaleraciji, projektovan da propoveda o demokratiji i miru na Balkanu i Bosni, Milorad Dodik je jedinstveni primerak multipraktik Srbina. Istovremeno su ga podržavali i Bil Klinton i Sloba Milošević, i Zoran Đinđić i Mirko Marjanović, i Milanče Milutinović i Milo Đukanović, a potom dalje, svi redom. Jednako su ga obožavali i Koštunica i Tadić i sada Vučić, jer se Mile tačno i potpuno predaje svim vladarima u Beogradu. Ali on to čini tako da izgleda kao da svi oni, u redu, čekaju ispred Miletove spavaće sobe.
Od kada je dao ostavku na mesto cirkuskog primerka hipi-Srbende iz Bosne i od kada izjavljuje da unitarna Bosna nema budućnost, a da je njegov glavni grad Beograd, čitava ekipa međunarodnih predstavnika i političkih specijalaca iz Vašingtona ili Brisela, pokušavala je da hipnotiše Mileta i njegovo časno pleme iz Republike Srpske, obećavajući im kako će im biti mnogo bolje tek onda, kada ih više ne bude.
‘Od kada je dao ostavku na mesto cirkuskog primerka hipi Srbende iz Bosne i od kada izjavljuje da unitarna Bosna nema budućnost, a da je njegov glavni grad Beograd, čitava ekipa međunarodnih predstavnika i političkih specijalaca iz Vašingtona ili Brisela pokušavala je da hipnotiše Mileta i njegovo časno pleme iz Republike Srpske, obećavajući im kako će im biti mnogo bolje tek onda, kada ih više ne bude ‘
Mogu da zamislim Mileta, najtalentovanijeg političara koji priča srpski, jer nikada nije pokušao da progovori na engleskom, a istine radi, nije mu ni trebalo, jer je forsirao kult prevodilaštva, kako drhti od pretnji tih bezbednjaka najvišeg ranga da će ga konačno smeniti.
I Ivo Andrić bi se svakako cinično nasmejao iracionalizmu i neverovatnim političkim savezništvima koji se sklapaju u bosanskoj kasabi, uoči opštih izbora. Sada su u Bosni, stvorenoj da vri emocijama, uspomenama i melanholijom, eruptivnom bućkurišu kasnije nazvanom bosanski lonac, interesno povezani centralisti Bakira Izetbegovića, Erdoganove nove osmanlije, potom Karadžićev SDS provučen kroz varikinu i vašingtonske krtice koje ordiniraju po vrletima Bosne, dok na drugoj strani, zabarikadirani u Andrićgradu, kao poslednjoj postmodernističkoj tvrđavi na ulasku u tamni vilajet, Mile Dodik i Emir Kusturica upravljaju vojskom sastavljenom ne od vojnika, već od sećanja. Otuda su Mile i Kusta u borhesovskom utvrđenju, gle apsurda, poslednji čuvari Bosne kakvu pamtimo.
Hajde da vidimo kako će sada odigrati nekadašnji sitni činovnik SIZ-a za stanovanje Laktaša, mesta kod Banjaluke gde je odrastao, a zatim preuzeo opštinsku vlast i pretvorio je u oazu malog biznisa Bosne i Republike Srpske.
Bio je fan Ante Markovića uoči sloma Jugoslavije. Onda je osuđivao Radovana Karadžića u vreme njegove najveće moći. Potom je Sloba igrao na njega kada je uveo blokadu na Drini, a zatim su Mileta preuzeli Amerikanci, sa idejom da ga u laboratorijama Lenglija smućkaju kao umerenog lidera koji će konfliktno područje voditi u pravcu demokratskih i tržišnih promena u globalizovanom hepi svetu.
‘Bila je to patriotska mantra pravovernog Srbina koji zna gde leži motivacioni faktor svake revolucije. Savetnici koji su lobirali u Stejt departmentu za Mileta, molili su ga da se barem 10 minuta, tokom zvaničnih susreta suzdrži i klima glavom kao da razume mantre novog, globalnog sveta. I da ne traži lovu odmah. Ali legenda kaže da je Dodik izdržao najduže – 50 sekundi’
Kako je, dakle, eksperiment nazvan „multinacionalna operacija Dodik“, proglašen za commedia dell arte savremene demokratije, postao buntovnik protiv svojih tvoraca? Kako je Mile od lojalnog igrača postao neposlušni avanturista, kandidujući se za „Bolan-Ladena“ srpske politike?
Mora da su Njujorčani prvih dana februara 1998. godine na pedesetak zvaničnih jezika, od japanskih haiku psovki, hare-krišna bajanja i bugarskog lelekanja, kleli blokade na prilazima Vol Stritu ili Petoj aveniji, dok su posmatrali kako korumpirani policajci propuštaju kadilake sa zatamnjenim staklima, u kojima su opskurni vladari sveta hitali ka Ist Riveru.
„Who is Milorad Dodik?“, pitali su se taksisti iz Jamajke, spremajući se da nabave lutku misterioznog lika o kojem je počelo da se šapuće u holovima Ist Rivera. Potom se ta vest širila proverenim kanalima niz bulevare, pa su zbog gužve tog jutra pošteni, crni taksi drajveri s pletenicama i naštelovanim taksimetrima, iglama nabadali lutku mističnog baje, pretvarajući ga u petla koji će da kukuriče dan ili dva. Posle bi ga stavili u kipući lonac i pretvorili u žilavi ručak, obogaćen supom! Ali, gde pronaći lonac u koji bi se udobno smestio 115 kilograma teški i oko dva metra visoki Srbin iz Bosne, za koga su isfrustrirani Njujorčani pomislili da je nova, bela bokserska zvezda u teškoj kategoriji?
Tog jutra, frajeri poput Sajrusa Vensa, Džimija Kartera, Roberta McNamare, Pereza de Kuljeara ili Dezmonda Tutua, članovi trusta mozgova skrivenog pod imenom moćne Karnegi komisije – u slobodno vreme, vladari svetske politike i finansija – podigli su čaše šampanjca, kako bi proslavili ono za šta se mislilo da je genetička utopija. Uspeli su da stvore biće nastalo tako što je u telo Vojislava Šešelja ubrizgana savest Slobodana Miloševića, mozak Duleta Mihajlovića, energija Zorana Đinđića, prepredenost Vojislava Koštunice, emotivnost Mila Đukanovića i iskonsko poštenje Miroslava Miškovića.
Tajni projekat rađanja postdejtonske srpske bebe iz epruvete, koja bi u mraku, onako velika, onako nevina i onako bezazlena, naterala i Hilari Klinton da je ljuljuška na krilu i uspavljuje je, zajedno sa Bilom, dok je kasnije Čelzi izvodi u grad, bio je složen, mučan i neizvestan projekat. Sličan riziku divljeg seksa između Madlen Olbrajt i Velje Ilića, s kojim može da se uporedi samo prizor držanja za ručice pokojnog Aleksandra Tijanića i nikada življeg Bebe Popovića koji na dunavskom keju jedu kokice i sećaju se romantičnih zalazaka sunca u vreme „Spektre“.
Milorad Dodik, političko detence koje je trebalo da stvori stabilnost u Bosni i uveri svet da postoji makar jedan Srbin spreman da odsluša kako mu Klaus Kinkel, usred banjalučkih Banskih dvora, recituje ljubavne pesme, inaugurisan je u premijera Republike Srpske, a Njujork tajms i Vašington post pisali su ode novoj političkoj zvezdi rođenoj u familiji moćnih trilateralista, koji je ugledao svet u 39. godini.
Mora da je tek rođeni Mile tadašnjem međunarodnom predstavniku u Bosni, Klausu Vestendorpu, čim je udahnuo ledeni bosanski vazduh, skromno predložio:
„Tata, daj neki sitniš za džeparac. Idem s drugarima da prevrnem grad!“
Šta god je tražio, Mile je dobio. Kada je Biljana Plavšić rušila Radovana Karadžića, međunarodna zajednica je shvatila da joj nedostaju oklopne snage. Iako sa svega dva mandata u parlamentu Republike Srpske, lider Kluba nezavisnih poslanika, brat Mile, koji je evoluirao u Stranku nezavisnih socijaldemokrata, identifikovan je kao – oklopna divizija!
Amerikanci su ga dobro upoznali dok je bio opozicija. Nije želeo, čak ni iz kurtoazije, da sluša trabunjanja o ljudskim pravima i slobodama, multikonfesionalizmu i ostalim rabotama, već je strane činovnike bajao surovim i razrokim pogledom, uz preteće reči:
„Dajte, bre, te pare! Posle ćemo lako!“
Bila je to patriotska mantra pravovernog Srbina koji zna gde leži motivacioni faktor svake revolucije. Savetnici koji su lobirali u Stejt departmentu za Mileta, molili su ga da se barem 10 minuta, tokom zvaničnih susreta suzdrži i klima glavom kao da razume mantre novog, globalnog sveta. I da ne traži lovu odmah. Ali legenda kaže da je Dodik izdržao najduže – 50 sekundi. Toliko njegov želudac može da svari te moralne pridike, pre nego što ustane i počne da traži kofer dolara po sobi.
Dok je bio prvi frajer Laktaša, napravio je čudo uoči rata, pa je u mestu sa 18.000 stanovnika otvoreno 2.500 firmi. Laktaši su ušli u istoriju i po tome što je u tom živopisnom mestašcu registrovana prva privatna radio-stanica. A u njoj gost. Ko će, nego Milorad Dodik. Tokom 1994. godine, on se susreo sa Sejfudinom Tokićem, pa ga je neki slušalac, Srbin, u živom programu upitao, nežno mu poručivši:
„Išao si, Milorade, da se sretneš sa balijom, majku li ti j…!“
Pacifistički odmereno, psihološki izbalansirano i politički mudro, Mile Aga je nežno uzvratio, kao da recituje „Mala moja iz Bosanske Krupe“ na školskoj proslavi, sav trepereći:
„J… i ja tebi majku!“
Dodoova namjera – podjela glasača u Srpskoj na secesioniste i proBiHance. Neloše.
SDS će se pokriti ušima i ćutati. Šta mu drugo preostaje?
„Dodoova namjera – podjela glasača u Srpskoj na secesioniste i proBiHance. Neloše.“
Jah, to će da digne BDP samo tako.
Sreća da su nas pretekli kinezi i turci pa nam ostaje da samo pokrenemo industriju ušivanja zakrpi.
Нема потребе да било ко од наведених добије улицу са својим називом.Непотребно.
Имамо стотине и стотине заслужнијих Срба.
Вечерас ће тијело неког од вас прећи границу, али тијело је кварљиво, дух није и он ће да остане међу својима“, казао је Николић,
———————–
На које и чије тијело је мислио, да ми је знат’!!!???
B-)
Е moj Simo pile moje ti bi život dao za našeg Dodu a on veliča Karađića. Raniš kuče a ono te pojede. Skuvaš tonu pure da odraniš pile a gilipter kad stasa u masnog pjevca ganja politku a ćaću i mater bez ogrjeva ostavi. Pu.
slavija, 05.09.2014. 11:45:01 [127013]
Kad i gdje je to rekao?
Ето ти горе више главе!:-o
Класична прича за предизборне овце. Прије десетак година си причао да је боље да Република Српска буде ентитет у БиХ, него провинција у Србији. Е сад ти Американци више не дају паре, Руси те провалили да хоћеш на двије столице тј, с њима си пријатељ а иза леђа се заговара НАТО прича, из Европе те нико није примио има 5 година, и баш ме занима с чијом подршком ћеш нас припојити Србији. Да си ти патриота дао би људима посао и пристојне плате, а не би их замајаво шупљим причама.
Достојевска, 05.09.2014. 12:10:13 [127023]
Ne kapiraš poentu priče.
Dostojevska, imas kafu i čokoladu od mene. Bilo kad i bilo gde!
Dostojevska, “ne kapiraš poentu“….ali samo zato što si apsolutno u pravu….vidiš – to je logika sektaških Smerdljakova…
Baja u stvari svojim izjavama pravi suprotan efekat. Toliko je odvratan da Srbi sve više vole Bosnu 🙂
I Hercegovinu
Znaš da mi je to palo na pamet…toliko ću vam zgaditi sve, da ćete postati veći zmajevi od zmajeva i još ćete, dobrovoljno, na radne akcije trčati…
Па…требао се залагати за милошевићевску Србију.
Да нас туку бомбама и да се тучемо за комад хлеба.Какво генијално размишљање.
http://kuruzovina.blogspot.com/2014/09/blog-post_24.html
hercterf.
Капирам ја у потпуности све поенте ове приче, и све имају исти циљ – прикупити гласове оних који не размишљају својом главом, а таквих је већина. Једна од њих је национализам и сепаратизам на коју је већ добијао изборе и захваљујући којој се енормно обогатио, а која ће убудуће тешко проћи јер се не маже на хљеб, а народ гладан. Друга је, изазивање политичара из другог ентитета да га нападну због изајава, да би онда кренуо са једнако глупом причом да неко угрожава Републику Српску и хоће да је укине, а он је неки наш добротвор и спасилац.
E – ovako Miki vodi svoju kampanju…kako ubijediti kmeta da ničega nema i da je to zapravo poželjno; dobro…
https://www.youtube.com/watch?v=dzm8kTIj_0M
Достојевска, 05.09.2014. 13:49:03 [127036]
Zapamti šta si rekla pa ćemo vidjeti šta ćeš pričati za 4 godine!
Naravno da je sve predizborna kampanja. Kada uporedim ovakve Dodoove istupe i SDSovu Ćanu, Tadićevo pozivanje na muškost i lažne agencije sa lažnim anketama – Dodo moram priznati djeluje znatno ozbiljnije.
U njegovom secesionizmu ne vidim ništa sporno. Cijenim – da se državljanima Srpske pruži šansa kao što se ovih dana pruža Škotima – referendum bi glat prošao… dvotrećinskom većinom. Ignorisati tu političku volju – glupo je. SNSD secesionizam dozira, SDS ignoriše.
Uvijek pred izbore,nas Predsjednik se poziva na veliko srpstvo,pa odjednom ideja o novim nazivima ulica i trgova,a gdje je bio kad se srpstvo trebalo i dokazati.Pa imao je priliku nesto da uradi i povodom toga, nzn da do sad i jedna ulica ili trg nose ime Ratka Mladica ili Radovana Karadzica!
Karadzicmilena, 05.09.2014
Али зато председникова власт у Бањалуци има припадника ЗНГ на једној од кључних функција који на ТРГУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ(гле чуда, случајно)подиже неугледни ПАРК ЗА ПСЕ.
Сачувај ме Боже хрватске културе и додиковог српства!
JEDNO PRIČA, DRUGO RADI, TREĆE GOVORI
Sad bi da daje imena ulica po Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću a pogledajte đta je o njima govorio 1996. godine! Govorio je da su ratni zločinci:
https://www.facebook.com/srpskenovine/photos/a.140754962618046.24561.112826595410883/946895938670607/?type=1
Autobusi iz Biljeljine, Doboja, B . Luke iostAlih gradova na celu sa Matijom i Nemanjom se sjatise danas u Laktase na Bajin koncert. Jedna mala plocica cevapa i kriska hljeba bez piva i corbe, salate . Jadno
PONAŠANJE JEDNOG INTEREŠDŽIJE
Radovana Karadžića i Ratka Mladića proglašavao je ratnim zločincima prije nego što su bili i uhapšeni, prije nego ih je i Haški tribunal optužio. Danas hoće ulicama da daje njihova imena. I jedno i drugo činio je iz koristi. Političke koristi.
Vučićeva politika gadila mu se je „politički abortus“. Danas bi, da ovaj hoće, spavao sa Vučićem samo zbog političke koristi.
Svakom od nas, običnih građana, uvukao bi se pod kožu samo da glasamo za njega. Onda bi nas popišao, kao što nam to svakodnevno radi.
Jedino što možemo jeste da mu NE DAMO SVOJE GLASOVE!!!