ГОСПОДАР РАТА (LORD OF WAR)

Образовање англоамериканаца да постоје и Украјинци. Не као досад, само Руси. Објашњење истог интензитета, којим се за наранџасте револуције, Руслана пуштала на МТВ.

среда, новембар 9, 2011 / 07:51

Тако се овдје, онима који не знају да су Украјинци руски Црногорци, може продати чак и да су католици (?!). Наравно да истински образовни програм неће објаснити да је 72% становништва православне вјере, јер је то досадно и не служи сврси.

Још да се каже да на Украјинску православну Московског патријархата отпада 39,8%, Кијевског патријархата 29,4%, а „Украјинске аутокефалне православне цркве“ 2,8% – у посљедња два читај „Црногорске православне“.

Постоји и нешто што се зове Украјинска гркокатоличка црква, чији припадници се срећу и код нас са епицентром у Прњавору. Признају папу за поглавара, али имају православни обред и захваљујући унијатским настојањима Аустро-Угарске у Галицији, у Украјини (епицентар око Лавова) има их 14,1%. Значи, далеко од тога да су Украјинци католици…

Јесте да то нема баш на прву пуно везе са филмом, али шта ћете кад вас изнервира та постхладноратовска агенда, по којој се у америчким филмовима све чешће спомињу Украјинци и Украјина, већ по наранџастим намјерама да се навија за Јушченка, умјесто за Јануковича који је на крају ипак превладао.

У питању је, дакле, ушминкана и американизирана НВО-прича, о послу у којем су најјачи. Трговини оружјем. Једноставне симболике, досјетљиве на разини оног што политичари сматрају умјетношћу. И што се, ако потиче из наших крајева, награђује по фестивалима.

Може се упасти у замку, да хуманистички третира проблем индустрије која производи ратове. Филм то у пар случајева и достиже, али никад не прелази границу. Не уједа се рука која те храни.

Нама су, као, отворили очи да и предсједник САД дилује наоружање? Мада, у 99% филма, за то су криви сандуци с ћириличним натписима. И украјински дилер. У Русији широко познат, као угледни авиопревозник Виктор Бут, којег су Американци након изласка филма напокон и успјели ухапсити и оптужити за трговину наоружањем. За шта је ова покретна слика, у смислу „подизања свијести“ широке јавности, заправо и служила.

Неко се на крају сјетио, мало закукуљено додуше, признати како је руско оружје најбоље на свијету. Али уз обавезну напомену, да се нико не гура у реду да купи њихова кола.

Е, па ја возим ладу!

(Режија: Ендрју Никол; Улоге: Николас Кејџ, Бриџет Мојнахан, Џаред Лито)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *