ГОСПОДАР РАТА (LORD OF WAR)
Образовање англоамериканаца да постоје и Украјинци. Не као досад, само Руси. Објашњење истог интензитета, којим се за наранџасте револуције, Руслана пуштала на МТВ.

Тако се овдје, онима који не знају да су Украјинци руски Црногорци, може продати чак и да су католици (?!). Наравно да истински образовни програм неће објаснити да је 72% становништва православне вјере, јер је то досадно и не служи сврси.
Још да се каже да на Украјинску православну Московског патријархата отпада 39,8%, Кијевског патријархата 29,4%, а "Украјинске аутокефалне православне цркве" 2,8% – у посљедња два читај "Црногорске православне".
Постоји и нешто што се зове Украјинска гркокатоличка црква, чији припадници се срећу и код нас са епицентром у Прњавору. Признају папу за поглавара, али имају православни обред и захваљујући унијатским настојањима Аустро-Угарске у Галицији, у Украјини (епицентар око Лавова) има их 14,1%. Значи, далеко од тога да су Украјинци католици…
Јесте да то нема баш на прву пуно везе са филмом, али шта ћете кад вас изнервира та постхладноратовска агенда, по којој се у америчким филмовима све чешће спомињу Украјинци и Украјина, већ по наранџастим намјерама да се навија за Јушченка, умјесто за Јануковича који је на крају ипак превладао.
У питању је, дакле, ушминкана и американизирана НВО-прича, о послу у којем су најјачи. Трговини оружјем. Једноставне симболике, досјетљиве на разини оног што политичари сматрају умјетношћу. И што се, ако потиче из наших крајева, награђује по фестивалима.
Може се упасти у замку, да хуманистички третира проблем индустрије која производи ратове. Филм то у пар случајева и достиже, али никад не прелази границу. Не уједа се рука која те храни.
Нама су, као, отворили очи да и предсједник САД дилује наоружање? Мада, у 99% филма, за то су криви сандуци с ћириличним натписима. И украјински дилер. У Русији широко познат, као угледни авиопревозник Виктор Бут, којег су Американци након изласка филма напокон и успјели ухапсити и оптужити за трговину наоружањем. За шта је ова покретна слика, у смислу "подизања свијести" широке јавности, заправо и служила.
Неко се на крају сјетио, мало закукуљено додуше, признати како је руско оружје најбоље на свијету. Али уз обавезну напомену, да се нико не гура у реду да купи њихова кола.
Е, па ја возим ладу!
(Режија: Ендрју Никол; Улоге: Николас Кејџ, Бриџет Мојнахан, Џаред Лито)