Барселона први пут финансијски шампион Европе

Дилојтова Фудбалска „финансијска лига“ открива 20 фудбалских клубова са највећом зарадом у сезони 2018/19, са растом комбинованих прихода од 11%, чији су укупни приходи достигли 9,3 милијарди евра, што је нови рекорд.

петак, 17 јануара, 2020 / 15:46

ФК Барселона је на првом мјесту по први пут, а истовремено је постала и први клуб који је оборио рекорд од 800 милиона евра. Реал Мадрид је пао на друго мјесто, остваривши приход од 757,3 милиона евра, а јаз између првог и другог мјеста сада је највећи од како се прате ови подаци (83,5 милиона евра).

Манчестер Јунајтед (711,5 милиона евра) је на трећем мјесту али ризикује да по први пут изгуби позицију клуба Премијер лиге с највећим приходима у историји Финансијске лиге.

Бајерн Минхен (660,1 милион евра) је на четвртом мјесту, док је Пари Сен Жермен (635,9 милиона евра) ушао међу првих пет на штету Манчестер ситија (610,6 милиона евра). Тотенхем Хотспур (521,1 милион евра) је осми, што је највиша позиција овог клуба до сада, чиме је престигао Челси (513,1 милион евра) и Арсенал (445,6 милиона евра) и постао лондонски клуб с највише прихода у Финансијској лиги по први пут још од сезоне 1996/97.

Двадесет фудбалских клубова с највећом зарадом на свијету остварило је рекордних 9,3 милијарди евра комбинованих прихода у сезони 2018/19, показује 23. издање за које се побринуо Дилојт.

Пет клубова с највећим приходима у овом издању Финансијске лиге су ФК Барселона (840,8 милиона евра укупних прихода), Реал Мадрид (757,3 милиона евра), Манчестер Јунајтед (711,5 милиона евра), Бајерн Минхен (660,1 милион евра) и Пари Сен Жермен (635,9 милиона евра), који су заједно направили више прихода него 11 клубова рангираних између 10. и 20. мјеста.

Зарада од преноса остаје највећи појединачни приход за клубове, чинећи 44% укупних прихода. Способност привлачења знатног комерцијалног интереса је фактор који прави разлику између оних на врху (тј. оних који се традиционално и редовно такмиче у УЕФА Лиги шампиона) и оних на дну Финансијске лиге. Примјетно је да дужи период одсуства из клупских такмичења у оквиру УЕФА, а нарочито Лиге шампиона, значајно утиче на стварање прихода, а истовремено се најбоље рангирани клубови мање ослањају на приход од емитовања утакмица у односу на мање клубове.

Ден Џонс, партнер у Дилојтеовом Сектору за анализу спортског пословања, то коментарише овако:

„Раст фудбалске индустрије упорно надмашује раст у другим секторима и по први пут 20 најбољих клубова Финансијске лиге су заједно остварили приход од преко 10 милијарди евра у једној години.”

„Примјетно је да у овом издању Финансијске лиге имамо очигледну и континуирану појаву „мини-лига у оквиру Финансијске лиге”, пошто се клубови који стварају највише прихода и даље издвајају од осталих.”

Раст прихода ФК Барселона махом се може приписати промјени коју је клуб направио у приступу пословању, а главни фактор те промјене је одлука да се у оквиру клуба уведу трговина и лиценцирање. Препознавши моћ сопственог бренда, клуб је сам појачао управљање над својим трговинским пословањем и лиценцирањем умјесто да се за ове услуге ослони на трећа лица. На овај начин клуб је почео додатно да управља начином рекламирања и продаје својих производа, као и могућношћу да овај приход пријављује као бруто, а не нето износ.

„Барса је јасан примјер клуба који се прилагођава промјенљивим тржишним условима, све мање се ослањајући на приходе од емитовања утакмица и усредсређујући се на приходе у порасту којима управља. Комерцијално пословање клуба донијело је 383,5 милиона еура прихода, што је више од укупног прихода дванаестопласираног клуба на ранг листи Финансијске лиге ове године. Пошто клуб очекује даљи раст комерцијалних прихода, очекујемо да задржи најбоље мјесто у издању сљедеће године, а Барса је на добром путу да постане први клуб Финансијске лиге који ће у наредним годинама остварити приход од 1 милијарде евра”, каже Џоунс.

Детаљнији преглед

Премијер лига и даље даје допринос већини клубова у 20 најбољих Финансијске лиге, при чему је осам клубова у издању од ове године испунило услов.

Манчестер Јунајтед остаје на трећем мјесту с приходом од 627,1 милион фунти (711,5 милиона евра), али тренутно предвиђа приход од 560 – 580 милиона фунти у сезони 2019/20. услед чињенице да се није квалификовао за учешће у Лиги шампиона ове сезоне, што је резултат због ког ће Црвени ђаволи вјероватно пасти на најнижу позицију Финансијске лиге свих времена у издању следеће године. Клуб због овога такође ризикује да по први пут изгуби позицију клуба Премијер лиге с највећим приходима у историји Финансијске лиге.

Манчестер Сити и Ливерпул, највећи домаћи ривали Јунајтеда, у сезони 2018/19. створили су приходе 538,2 милиона фунти (610,6 милиона евра) и 533 милиона фунти (604,7 милиона евра) тим редом. Дугорочне амбиције Ливерпула да заузме позицију у првих пет клубова Финансијске лиге у будућим издањима нису нереалне, нарочито ако клуб може да се надовеже на скорашњи савршено темпирани успјех у Премијер лиги и освоји УЕФА Лигу шампиона 2019. године.

Тотенхем Хотспур је осми у овогодишњој Финансијској лиги, што је највиша позиција овог клуба свих времена и чиме је престигао Арсенал и Челси и постао лондонски клуб с највише прихода у Финансијској лиги по први пут још од сезоне 1996/97. Његови приходи порасли су на 459,3 милиона фунти (521,1 милион еура), што се увелико може приписати повећаним приходима од емитера и из комерцијалних извора, и то након сезоне у којој је клуб напредовао и дошао у финале Лиге шампиона, те се преселио на Тотенхем Хотспур стадион.

Арсенал је с 9. пао на 11. мјесто, чиме се наглашавају финансијске посљедице одсуства клуба из Лиге шампиона другу сезону заредом. Усљед тога, број тимова Премијер лиге у 10 најбољих смањио се на пет ове године са рекордних шест претходне године.

Сем Бур, виши руководилац у Дилојтовом Сектору за анализу спортског пословања, коментарише да је “утицај учешћа и учинка у клупским такмичењима УЕФА на приходе очигледан у Лондону и сјеверозападном дијелу земље, уз скок Ливерпула, Манчестер Ситија и Спура изазван уласком у нокаут фазе Лиге шампиона. Релативни пад Арсенала непосредна је последица неучествовања у такмичењу другу сезону заредом, а иста судбина би могла задесити и Манчестер Јунајтед.”

Ситуација широм свијета

Ван Премијер лиге, клубови из других фудбалских лига „велике петорке” – француска Лига 1, шпанска Ла Лига, њемачка Бундеслига и италијанска Серија А, такође се налазе у најбољих 20. Сезона 2018/19. забиљежила је импресиван раст у виду двоцифреног процента од свих извора прихода клуба Пари Сен Жермен, пошто се попео на пето мјесто Финансијске лиге и заузео највишу позицију још од сезоне 2014/15. Клуб је имао комерцијални приход од 363,4 милиона евра, други на ранг листи Финансијске лиге свих времена, који се може приписати потписивању уговора с пет нових партнера и продужетку уговора са шест свјетских брендова.

Јувентус је опет заузео 10. мјесто у овогодишњој Финансијској лиги пошто су му приходи порасли на 459,7 милиона евра. Долазак таличног нападача Кристијана Роналда, који сâм има више пратилаца на инстаграму него Реал Мадрид и ФК Барселона заједно, повећао је комерцијалну привлачност Јувентуса. Због тога је Јуве доживио пораст комерцијалних прихода, и то дијелом услед повећане видљивости бренда у сезони 2018/19. Клуб је такође створио више прихода од трговачке продаје, што је последица потписивања уговора с врхунским играчем.

Бур је додао: „Састав 20 најбољих остаје релативно стабилан, уз два дебитанта у Финансијској лиги – Олимпик Лион на 17. и ФК Наполи на 20. мјесту – при чему су оба клуба напредовала у клупским такмичењима УЕФА и профитирала од новог уноснијег механизма расподјеле прихода који је увела УЕФА и који је ступио на снагу у сезони 2018/19.”

Једини клубови у најбољих 30 који нису дио „велике петорке” су Ајакс на 23. мјесту (199,4 милиона евра), Бенфика на 24. мјесту (197,6 милиона евра), ФК Зенит Санкт Петербург на 28. мјесту (180,4 милиона евра) и ФК Порто на 29. мјесту (176,2 милиона евра), што додатно осликава значајан утицај учешћа у клупским такмичењима УЕФА на приходе на овим тржиштима.

Ситуација на видику

У посљедњих пет година збирни приходи од емитовања утакмица 20 најбољих клубова порасли су по збирној годишњој стопи раста од 11%, највише од свих извора прихода. Дискутабилно је рећи да ли су највеће фудбалске лиге сада достигле стагнацију у вриједности права на емитовање или не, међутим, на крају крајева закључује се да су се приходи од емитовања утакмица појединачних клубова отргли контроли. Да би се убудуће постигао раст диференцијалних прихода, клубови морају да се усредсриједе на максимизацију извора прихода на које имају највећи утицај. Изазов им је да то учине у тренутку када су будући изгледи фудбала непредвидиви као никада прије.

„Жријеб рунде за 16 тимова Лиге шампиона за сезону 2019/2020, као и најбољих 20 клубова Финансијске лиге, састоји се искључиво од тимова из лига европске „велике петорке”. Кључни актери у игри пажљиво ће пратити постојану непредвидивост фудбалских исхода као кључну покретачку снагу дугорочне и одрживе вриједности”, закључује Бур.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *