Звучи као наслов романа: Три прашуме Српске
Ковачевић је истакао да се значај прашума Перућица, Лом и Јањ сагледава у томе што се у њима природни процеси одвијају у потпуности без утицаја човјека.
Република Српска може бити поносна јер је једна од ријетких земаља у Европи која има три прашумска резервата на великим површинама, рекао је Срни начелник Одјељења за природно насљеђе у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Драган Ковачевић.
"Свака врста, станиште, сваки члан има свој значај и доприноси природној равнотежи прашумских резервата. Република Српска је сачувала ове три природне лабораторије и препустила их у потпуности природи и оставила широј научној и стручној јавности да је прати, проучава и доноси закључке", напоменуо је Ковачевић.
Он вјерује да ће ти мали остаци исконских шума на овим подручјима увијек имати одговор гдје и како човјек гријеши.
"Са друге стране, оставили смо довољно простора за очување изворних шумских генетичких ресурса", рекао је Ковачевић.
Према његовом мишљењу, Република Српска може бити поносна и на чињеницу да је у јулу 2021. године Одбор Унеска за свјетску баштину на засједању у Кини, прогласио строги резерват природе прашуму Јањ код Шипова природним добром од свјетског значаја.
"Овај прашумски резерват је тако постао прво природно добро из Републике Српске, БиХ, уписано на Унеско Листу свјетске баштине, након подручја Старог моста и Старог града Мостара, Моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду и Стећака – средњовјековних надгробних споменика који су уписани као културна добра", напоменуо је Ковачевић.
Прашума Јањ, додао је он, за коју је одређена заштитна зона од 295 хектара, уврштена је у оквиру проширења локалитета свјетске баштине Унеско "Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе", заједно са локалитетима из Чешке, Француске, Сјеверне Македоније, Пољске и Швајцарске.
Ковачевић је навео и да је осим прашума, Република Српска власник и дијела највећег, најграндиознијег и најљепшег кањона Европе.
"Кањон ријеке Таре дијели нас са Црном Гором, па смо власници само десне обале. Познат и као суза Европе, овај кањон је најдужи у Европи, а на свјетском нивоу долази одмах иза Великог Кањона", рекао је Ковачевић.
Он је навео да је овај кањон дугачак више од 80 километара са просјечним дубином од 1.073 метара, а најдубљи је код Обзира 1.333 метра, те да поглед са видиковца Златни бор или Дулин бријег никог не оставља равнодушним.