Званично је: Централна банка државне заједнице пројектује инфлацију од 9,2 одсто
Централна банка БиХ процјењује да би инфлација у првом полугодишту могла износити 9,2 одсто, као и да се њено успоравање очекује у другој половини године.
То је процјена на основу непотпуних званичних података за јануар и свих расположивих информација до половине марта, укључујући и вриједности фјучерса на нафту, гас и храну на међународним тржиштима за испоруке до краја полугодишта, као и специфичне цјеновне шокове везане за БиХ, саопштено је из Централне банке.
У Централној банци БиХ очекују успоравање инфлације у другом полугодишту, првенствено због базног ефекта из 2021. године и претпоставке одсуства даљег интензивног раста цијена хране и енергената.
Имајући у виду овако драматичне корекције краткорочних инфлаторних очекивања, већ сад је потпуно извјесно да ће са прољећним кругом макроекономских пројекција и пројекције инфлације за ову и наредну годину из новембра 2021. године /2,1 одсто и 1,4 одсто респективно/ бити знатно кориговане навише, истичу из Централне банке.
У саопштењу се наводи да је неколико фактора који би у кратком и средњем року могли резултирати додатним инфлаторним притисцима на страни понуде и расту инфлације ка тренутним екстремним процјенама.
"Првенствено, могући су даљи шокови на међународним тржиштима хране, нафте и гаса, што ће додатно повећавати цијене производних инпута. Битно је напоменути да домаће произвођачке цијене већ више од годину дана расту знатно брже од потрошачких цијена", појашњава се у саопштењу.
Из Централне банке БиХ напомињу да су други могући извор инфлаторних притисака у кратком, али и средњем року, евентуално даље усклађивање цијена електричне енергије на домаћем тржишту са трендовима на међународном тржишту.
"Коначно, постоје притисци кроз спиралу плата и инфлације, и то не само због синдикалних притисака за усклађивање плата са растом трошкова живота, него и одлива квалификоване радне снаге у иностранство", кажу из Централне банке.