Журка на Гаравицама и заборавна туристичка организација Бихаћа
Један аустралијски произвођач наочара је убацио Јасеновац у своју колекцију Црна нула, а Ред Бул спонзорише журку на масовној гробници Гаравице у Бихаћу. То је све толико редовно, да Фронтал.РС преноси ово реаговање, чисто да не буде да се нисмо огласили тим поводом.
(Све фотографије, осим прве три у овом тексту, власништво су Фронтал.РС)
Пише: Сандра Благић
Посљедњих пар дана, мјесеци, а ја ћу рећи посљедњих 79 година, води се рат против Срба. Покушаћу у кратким цртама да напишем шта нам се то издешавало од 1941. године до данашњег дана. А онда ће ваљда бити у једном тренутку јасно зашто ово све пишем.
Велики Покољ смо доживјели од хрватских усташа и њиховог цвијећа.
Затирали нам породице чија се огњишта никада више неће упалити.
Цркве нам рушили, спаљивали нас, очи нам вадили, у ријеке нас бацали, дјецу нам покатоличили, а највећи број побили!
Само зато јер смо Срби!
За вријеме комунизма исто то само у мало мањој мјери. Цркве нам рушили до темеља. Дизали су споменике "цивилима", а нису наводили ко су ти цивили. Ко их је клао?! Никада се Крст са четири С није подигао. већ само звијезда са пет крака.
Они споменици који су подигнути не представљају ама баш ништа, сем гомилу камена и шута, чисто да се јадан народ умири!
И ћутали смо и због Јасеновачког цвијета и због меморијалног комплекса на Гаравицама и сличног на Смрикама код Травника и многих дригих…
Обиљежио се, нека га, нека стоји! Ћути, не завађај народ!
Ћути, клаће опет! Ћути, трпи, нека их, Бог све види! Ћути! Ћути ти, стално нешто збориш! Ћути, стално се нешто жалиш! Ћути, проће и ово, брини о живима!
Аман, не могу да ћутим!
По костима ми газе! По костима се организују мотоциклистичке трке!
На костима саградише пут и куће своје!
Сваки дан ми по једну лобању умање!
Аман, не могу да ћутим!
Ако ви ћутите, нећу ја!
Ваде нам кости из вртача, јама и послије кажу нема у јамама ништа.
Играју коло на мојим костима!
Цркве ми руше, отимају светиње и на темељима дижу општину, а од црквеног камена надограђују своје цркве!
Није вас страх Бога, јер у Господа никада нисте ни вјеровали!
И све ово пишем јер је Туристичка организација Града Бихаћа организовала неку техно-културну музичку манифестацију, гдје се на меморијалном комплексу ђуска, плеше!
Пушта музика уз залазак сунца, све ради љубави и помирења..
VisitBihac "Kada smo krenuli u projekat promocije kulturno-historijske baštine grada Bihaća jedina vodilja bila je promocija vrijednosti koje naš grad posjeduje kroz elektronsku muziku, po uzoru na mnoge takve projekte diljem svijeta.
Jedan od tri kulturno-historijska spomenika za koja smo se odlučili bio je i memorijalni park Garavice, te prezentacija istog na jedan moderan način koristeći muziku kako bi skrenuli pažnju mlađe populacije na značaj ovog spomenika što se u svijetu već odavno radi. Bez ikakve namjere da se umanji njegov integritet ili da se uvrijedi bilo ko.
Podsjećamo da je i Bogdan Bogdanović, autor spomen parka Garavice, kada su mu prigovarali da ljudi spomenike čiji je on autor koriste za izlete, druženja ili čak da vode ljubav na istima, govorio da mu je to drago jer su takva mjesta zamišljena kao mjesta odavanja počasti ali i socijalne interakcije: "Neki će reći skrnavljivanje, a neki će reći ljubav i život."
Međutim, s obzirom da su određeni ljudi ovaj potez shvatili drugačije i počeli da šire govor mržnje obavještavamo vas da ćemo video predstaviti u nekom drugom vremenu kada ćemo moći slaviti život i onih koji nisu više sa nama putem muzike i ljubavi. Još jednom izražavamo žaljenje, ako smo našim projektom nekoga povrijedili i uvjeravamo vas da Bihać ostaje grad otvoren za sve njegove goste.
"ŽiVot jE jači od smRti
PraVda jača od Zločina
LjuBaV od mrŽnjE" "
На читавом сајту, који сам пречешљала уздуж и попријеко, нисам наишла на говор мржње.
Мене не занима шта је Богдану Богдановићу било у глави када је изговарао ту чувену реченицу на коју се VisitBihac позива, али знам да није нормално да се на једном таквом стратишту раде такве ствари!
Не постоји друго вријеме које ће доћи да бисте ви поставили такав снимак!
Не постоје та боља времена!
На истом туристичком сајту постоји и ово:
VisitBihac "
Crkva svetog Ante Padovanskog je izgrađena krajem XIX stoljeća u duhu stilskog pluralizma/historicizma. Kao izvorni oblik imala je vrlo raskošan "štajerski" krov na zvoniku, kakvom u BiH nije bilo premca. Sam izgled crkve bio je, za ono vrijeme, vise nego impozantan. Prostorno je zauzimala oko 900 m², s visokim pravokutnim zvonikom; uz džamiju Fethiju i Kapetanovu kulu dominirala je iznad gradskog urbanog jezgra.
Crkva je doživjela više preinaka i dograđivanja, a najveći zahvati i promjena objekta dešava se 1941.godine, kada je skinut krov, dozidan još jedan sprat uz postavljanje blagog krova na četiri vode, te je crkva dodatno proširena. Tokom savezničkog bombardiranja 1944.godine, crkva je stadala, pa je danas od nje ostao samo zvonik kao tužan spomenik na strahote Drugog svjetskog rata. Crkva je nacionalni spomenik BiH."
Ту су заборавили додати и сљедеће:
Усташке власти су 1941. године издале и спровеле наредбу да се до темеља поруши српска православна црква у Бихаћу.
Црква Свете Тројице срушена до темеља, а њен камен искориштен за доградњу римокатоличке цркве и звоника.
Земљиште на којем се налазио предратни православни храм, општинска власт је одузела и ту је саграђена зграда општине!
VisitBihac
"Prema legendi koja je dijelom utemeljena i na historijskim činjenicama, Kapetanova kula – Bihaćka utvrda je spasila život ugarsko-hrvatskom kralju Beli IV od tatarskih konjanika.
U znak zahvalnosti, kralj je Bihać proglasio slobodnim gradom. Danas je Kapetanova kula Muzej Unsko-sanskog kantona s eksponatima iz vremena japodskih plemena.
Posljednjih nekoliko mjeseci traje obnova unutrašnjosti muzeja, te će imati sljedeću muzejsku postavku unutar Kapetanove kule:
Prizemlje: arheološka izložba "Bihaćki kraj u prahistorijsko doba",
I kat: historijska izložba "Bihaćki kraj u srednjem vijeku",
II kat: historijska izložba "Bihaćki kraj u osmanskom periodu",
III kat: etnološka izložba "Kapetanova divanhana",
IV kat: likovna izložba "Stoljeće Bihaća uvezana u likovnu priču".
А "заборавили" су споменути и ово:
У Бихаћкој кули, православни Срби су пребијани, мучени и полуживи одвожени на стратишта.
Муслимани и Xрвати, из околних кућа, слушали су свакодневно јауке из Куле.
Мала напомена:
Гаравице су спомен подручје које се простире на 15 хектара површине.
Налази се са обе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб.
У склопу спомен-парка налази се Хумачка главица, узвишење, у чијем су подножју три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре.
На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, који су за неколико мјесеци yсташе напунили лешевима Срба, Јевреја, Рома.
Тачан број настрадалих никад није утврђен.
Према британским изворима за само три мјесеца убијено је 14.500 цивила. Убијани су сваког дана, на сваком мјесту.
Живи су спаљивани у црквама, кућама, шталама. Живи закопавани у усправном положају и посипани кречом.
Рејв он!