Зукан одговара Вучићу пријетећи нестанком Српске

Зукан Хелез је много мање занимљив од брата по оружју му – Раме Исака. Рамо је аутентични ријалити лик из реклама телепродаје, док Хелез глуми озбиљност коју нема. Једино је за похвалу да ово није писала вјештачка интелигенција, јер у оригиналном тексту који слиједи касније, Зукан има баш грешака.

Нема тог ширитеља мржње међу исламизираном браћом, који се није огласио на тему доласка предсједника Србије у Чипуљиће одакле је потекао. Зукан је у овом свом одговору, да се не лажемо, пријетио да ће Република Српска престати да постоји и то, ни мање, ни више, него због естрадне политике западног слуге Александра Вучића.

Хелезов "одговор" је написан као да ће Хелез учествовати на изборима у Србији, односно као да га је писао, рецимо, Динко Грухоњић. Професор који није могућ у "мултиетничкој и мултиконфесионалној БиХ", јер се у Ефбиху "кенселује" свако ко каже и тако очиту, личну и баналну ствар – да не навија за њихове "змајеве".

Зукан је до те мјере залутао у стварност, да помиње чак и Газиводе као резултат Вучићеве "националистичке политике", док је предаја Газивода резултат управо Вучићеве дупелизачке политике и испуњавања сваке могуће жеље Западу. Као кад је дошао у Поточаре, или што ће звати у госте ратног злочинца Владимира Зеленског.

Ова персона која фигурира као министар одбране, свјесна је шта је написала, па је као и у случају потурице Семира, додао један П.С. Ваљда им је то манир. Као и слична количина написаног. У том П.С. Хелез прича бајке из деведесетих о томе како он не мрзи Србе, да је с њима растао и сл. јер је ово ратнохушкачење зрело за оптужницу. Осим што је Дејтонска БиХ земља у којој је судство под контролом страног фактора, односно окупатора којем тобоже суверениста Зукан служи.

Само је пропустио да схвати како Александар Вучић није Република Српска. Његова политика у овом случају може довести до нестанка Српске, само ако буде наставио да слуша своје господаре са Запада, односно ако Вучић ради у координацији са Зуканом Хелезом против Срба и српства.

Но, као и увијек на Фронтал.РС, ево Зуканове махалашке непамети у изворнику (са све оригиналним насловом Одоговор Вучићу), пресловљено на равноправно и конститутивно писмо, које Хелез и Хелешчићи мрзе и никад не користе; али се куну у "босанчицу" (варијетет ћирлице):

Одоговор Вучићу

Нека предсједник Србије, Александар Вучић, зна да смо пратили сваки његов покрет током посјете Босни и Херцеговини. Да је против њега постојао захтјев за хапшење, био би и ухапшен. Не би га заштитили ни страначки батинаши нити било какво осигурање.

Знамо и за сендвиче, дневнице, заставе и аплаузе по команди. Знамо колико је коме плаћено да га дочека пред кућом. Све то говори о систему који се гради на представи и контроли слике о себи. Он је једини предсједник који не може слободно прошетати властитим градовима без пажљиво организованог дочека.

Зато га позивам: ако смијеш, да заједно прошетамо Београдом, Новим Садом и Нишом – ја као министар одбране Босне и Херцеговине, а ти као предсједник Србије.

Сви су данас свјесни да, гдје год си, под изговором одбране Срба и српства, водио своју политику, Срба је данас мање – од Газивода, преко Глине, до Чипуљића. Управо је великосрпска политика коју годинама заступаш иза себе оставила подјеле, исељавање и празна огњишта. Наставиш ли овако бранити Србе и српство, остварићеш циљ "сви Срби у једној држави" – али ће та држава бити само Србија.

Јер кад год је понестало одговора, посегнуо си за заставом, а када нестане резултата, понудиш новог непријатеља. Национализам постаје параван иза којег се скривају корупција, неправда и властити неуспјеси. Зато су пуна уста народа, а народа је све мање – јер људе нису отјерали ни други народи ни измишљени непријатељи, већ политика која им је нудила митове умјесто будућности.

А вријеме твог режима ускоро пролази. Млади људи траже промјене. Као што је Орбан доживио свој крах, тако ћеш и ти.

Иза тебе ће остати оставштина некога ко је стално губио.

ПС:пошто имам посла са бјелосвјетким манипулаторо хоћу да нагласим немам ништа против српског народа. Са Србима сам одрастао, ишао у школу, дијелио животне тренутке и многе од њих данас сматрам пријатељима. Мој проблем није са људима, него са великосрпском политиком која не признаје почињене злочине, која покушава прекрајати границе и која и даље заговара подјеле и присилна пресељења умјесто мира, сарадње и заједничке будућности.