Зоран Милановић: Усташе су Хрвати – у Јасеновцу геноцид прије свега над Жидовима

Свима нама који на Фронтал.РС и другдје користимо термин "хрватске усташе", сасвим је било логично што је Милановић рекао: "Усташе су били Хрвати". И рекао је да се у Јасеновцу догодио геноцид.

О томе како је то тачно изговорио и образложио предсједник Хрватске биће ријечи касније, али је чињеница да је предсједник Србије, у разговору са земљаком из Сјенице, санџаклијским гастарбајтером у Сарајеву, два пута избјегао одговор на исто питање.

Без упитника: Вучић ће прећутати истину због добрих односа са Хрватима

"Ја могу да говорим шта ја о томе мислим. Ја мислим да је Јасеновац био логор за затирање људи, логор који је трајао не неколико дана, већ неколико година, да је то била једна читава политика припремана кроз изјаве Миле Будака, кроз изјаве њихових министара, свих могућих који су желели једну трећину Срба да протерају, једну трећину да побију, а једну трећину да покатоличе.

Имате и данас у архивама новине можете да пронађете из села у околини Карловца и Дуге Ресе, Каменско или Камењарско (Каменско, прим. Фронтал.РС) немојте ме држати за реч, где у једном дану 400 Срба постану конвертити, оду са српском, врате се са хрватском заставом. Усташком заставом (наглашава), са белим пољем дакле. И тако даље. То је део историје. То не значи да је данас време да говорим сваком Хрвату – Е, знаш, ви сте починили то и то, нема претерано смисла", рекао је дословно предсједник Републике Србије.

Новинар рођен у истој тој Србији га је прекинуо и питао: Шта, то је то? Је ли то био геноцид у склопу једног пројекта затирања вашег народа?

"Ја могу да вам кажем шта бих лично мислио, али као председник државе, Сенаде, као председник државе немам право, јер ако бих донео такав закључак, то би значило наредних 100 година лоших односа са Хрватима".

Да научимо Вучића: Хрватске усташе

Вучић, у традицији најкукавичкијег и најјаднијег тоталитаристичког једноумља тзв. самоуправног социјализма, односно титоизма, у име рахметли братства и јединства, наставља бајке о усташама (а не о Хрватима) и некаквом бијелом пољу на шаховници. А поготово избјегава ријеч геноцид.

Да је то рекао неко од нас, који смо ето игром судбине Срби, а не Зоран Милановић, били би они који морају трпити жалопојке како смо заправо ми "четници, фашисти, јер стигматизирамо хрватски народ, "јер то су усташе, а не Хрвати уопште".

Усташе (устаници) био је термин који су раније, много раније, користили сами за себе Срби. Зато је са научне, и лингвистичке и историјске тачке гледишта, неопходно и поштено напоменути да се ради о хрватским усташама. О хрватском системском и државном злочину геноцида над Србима, на који их није потакао нико са стране, него су их Нијемци и Италијани покушавали ограничити или некад чак и спријечити у томе.

Овако, кроз те тврдње у Милановићевом говору, бар смо се ослободили Вучићевих личних мишљења и државничких заблуда, те установили да је то био логор Независне Државе Хрватске. Који су основали и у којем су оперисали Хрвати. Та држава нипошто није била такозвана, како је трансгенерацијски, као тзв. Обавезу, усадила комунистичка историографија.

Утврдимо градиво: Хрватски логор смрти

До те мјере су комунисти сакривали шта се десило у Јасеновцу за који су ипак признали бројку од 700.000 жртава, да и Зоран Милановић примјећује да је чињеница како у Јасеновац никада није дошао Јосип Броз Тито.

А оно што је избјегавао Тито, избјегавали су по неписаном закону и сви остали. Чак није направљен ни естрадни мит који прави Милановић о Хрвату, антифашисти и комунисти Анти Бакотићу "организатору и предводнику пробоја логораша".

Међутим, врло брзо, природно, с неописивом логореичном лакоћом потонуо је тзв. љевичар Милановић у усташтво свакодневног јавног дискурса Неовисне Републике Хрватске.

Некада, прије давних тридесет година, у српској јавности општу саблазан и гнушање изазвало свођење жртава Јасеновца од стране првог хрватског предсједника Фрање Туђмана, на свега 40-60 хиљада, при чему су "ту сахрањивани и Хрвати које су стријељали комунисти".

Данас, број српских жртава смањује и хрватско-јеврејски лобиста и владика СПЦ, директори музеја, управници катедри и други запосленици буџетских установа Србије и Српске; а предсједник Србије се устручава због добрих односа са Хрватима, као први Србин уопште изговорити јавно појам "геноцид". Захваљујући томе, хрватској страни су потпуно одријешене руке да каже шта год хоће и жели, без икаквих посљедица.

Србе не фермају ни они сами.

Како се зове 22. април у српским државама?

Тако данашњи предсједник Хрватске Милановић, на јучерашњи 22.04.2021. године, може мирна срца да вријеђа српски народ, а да се то доживи и као одређени напредак. Он се са (тобоже српским) колаборационистима слаже у сљедећем:

1. У Јасеновцу није убијено 700.000, већ свега 80.000 људи, од чега Срба колико је Туђман рекао.

2. Мета геноцида су на првом мјесту били Јевреји, док је у случају Срба геноцидна намјера и учинак дјелимичан и просторно ограничен.

3. Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској не може имати име (нпр. Покољ) као еквивалент јеврејском Холокаусту, нити се српско страдање може обиљежавати издвојено – док јеврејско мора.

4. Србе треба што мање помињати, изузев ако је у негативном контексту. Тад то треба радити што више.

Само као илустрација колико се предано радило на умањењу српског страдања, а обзиром да Јевреји имају већ установљен Дан сјећања на Холокауст (27.01), јучерашњи дан који смо до сада знали као Дан пробоја Јасеновачких логораша – у Србији се празнује радно под именом: Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Тако га празнује, као сјећање на Холокауст, а са српским именом скривеним под ваљда расно-етничку одредницу "Словени" и амбасадор САД у Београду.

"Тамо гдје се коте амурске тигрице"

У најбољој традицији Невладинића и других колаборациониста који се лажно представљају као Срби, Милановић је рекао да је Дара из Јасеновца лош филм, те поновио тврдњу оцвале даме за интелектуалну пословну пратњу из Београда, како је заснован на плагијату сценарија Лордана Зафрановића.

И Милановић је, дакле, у екипи лобиста овог титоисте који је изједначавао усташе и четнике, те се савршено уклапа у наративе свих актера историјске ревизије око Јасеновца. Посебно око тога да су жртве Јасеновца само "Дјеца Козаре".

Но ту, није био крај његовом понижавању и вријеђању Срба, па је прешао на то зашто предсједник, Сабор и Влада неовисне Републике Хрватске не полажу заједнички вијенце. Зоран Милановић је био расположен за спрдњу и сомнабулије око отвореног простора. Од Ђердапске клисуре, Карпата, Камчатке, Урала, коћења сибирских тигрица и вучица, па до "мириса угрожених врста". Ту се симболично вратио на Србе, као ипак најбољу увреду за политички обрачун у Хрвата.

"Ово је (Јасеновац) потпуно епидемиолошки сигурно мјесто и то кажу људи који су имали сеоску свадбу у центру Загреба, када су промовирали кандидата за градоначелника. Скупили су столове како се ради у Шумадији" (!?)

У Јасеновцу о етничком чишћењу Срба и "српским логорима"

Након тога је Милановић додао "надам се да је овај мој дискурс цивилизиран", мислећи на унутархрватске СДП-ХДЗ стандарде, а не кориштење српског топонима као аксиома примитивизма, непросвјећености и уоште апотеозне негативности.

Даље се у обрачуну са Пленковићем позива на "хероје" Масленице и Окучана који га подржавају, тј. агресију на заштићене зоне УН, на те "праве бранитеље, логораше српских логора", а све то опет у Јасеновцу… хрватском логору смрти управо за Србе.

Затим, изгледа сасвим оперисан од тога да је на српском стратишту, или баш намјерно зато, он пита новинаре: Је ли ово цивилизирано понашање? (Наравно да не, прим. Фронтал.РС) Опет, мислећи на то да ли му то можда може замјерити бирачко тијело које воли Андрију Пленковића и његов туђманистански ХДЗ.

Ако након овог није јасно, поготово када Милановић пореди ХРТ са Јутелом, да је југопатологија само на српској страни и да једино код Срба антифашизам значи да они који се данас изјашњавају као Срби, а не Југословени, јесу фашисти. Односно четници, пошто они ту праве једнакост која не постоји. Поготово у поређењу са хрватским усташама.

Српски Хрвати

Хрбин Пуповац, којег Милановић назива "заступником 10.000 бирача у односу на базен од 280 тисућа хрватских Срба", такође му не ваља. Без обзира што у његовим новинама опскурни дописници ТВ Ефбиха пишу о томе како је Јово Дивјак херој. Цитирају још опскурнијег отвореног усташу Бориса Дежуловића који говори да је исти тај Дивјак "једини српски генерал на правој страни још од 1945. године".

При чему Дежурлажовића и друге који су слављени раније као доказ да нијесу сви Хрвати усташе издржава, као некад Независне новине из Бање Луке, управо "тједник српске националне мањине у Хрватској". Из Пленковићевог прорачуна. СНВ активно учествује у лагању о "Дану бијелих трака" у Приједору и нацификацији Срба на измишљотинама које намјерно иду на изазивање вјерске и националне мржње према српском народу.

Милановић зато на мјесту највећег српског страдања без стида упорно говори о 1995. години и о заслужнима за њихово потпуно етничко чишћење, ни мање ни више, тврдећи да је добио гласове 120.000 – и то опет "хрватских Срба".

"Може вам о томе причати Анте Пркачин, он је ХОС-овац био, није као Пленковић из Кумровачког комитета. Био је црнокошуљаш? ОК, више није."

На преко половине свог полусатног, тридесетпетоминутног наступа (у психијатријском смислу) Милановић поново говори "тема је логор", када је упитан за проблеме са законом извјесног предсједника удруге Мараса…

Био је геноцид, али су Јевреји на првом мјесту

Тек у 21. минути, новинар, којем се обратио као Саша, оптужујући га да је члан њему ненаклоњене Пуповчеве партије каже "да не приватизирамо ово свето мјесто" и поставља му питање "Зашто се у Јасеновцу избјегава ријеч геноцид?". Вјероватно потакнут Вучићевим наступом.

На то човјек који за себе каже: "Био сам предсједник СДП, сад сам предсједник Хрвата и хрватских грађана", изговара срж онога што га веже са владиком славонским Јованом Ћулибрком, домаћим квазисторичарима, расним југопатолозима и другим обољењима здравог разума и нагона за самоодржањем:

"Ко избјегава ту ријеч геноцид?! (ХРТ, БХТ, ФТВ, прим. Фронтал.РС) Овдје је био геноцид, прије свега над Жидовима. Да се разумијемо! … Они су екстерминирани. Расни закони су донесени прије свега због Жидова. Онда долазимо на Србе…".

И то је кључ!

Управо то је и срж приче домаћих колаборациониста и жижна тачка њиховог прохрватског, новоусташког дјеловања. Јасеновац отети и из српског колективног свјесног као мјесто превасходно српског страдања.

По могућности да се не помиње ни српско име. Тамо гдје су српски антифашисти писати НОВЈ или партизани, а тамо гдје је је Покољ – системски државни геноцид Хрвата над Србима – напросто геноцид. Посебно је индикативно да српски историографски колаборационисти и страни лобисти такође говоре као Милановић: Холокауст је оквир у којем је био могућ геноцид (над Србима).

(НИЈЕ!)

Онда долазимо на Србе…

Милановић даље каже: "Онда долазимо на Србе који су овдје масовно, најмасовније убијани, али гдје је циклус и динамика убојстава била другачија. Наравно, једно су били Срби Поткозарја, који су највеће жртве и над којима је баш проведен геноцид.

Друго су били Срби из Загреба, који су за разлику од Жидова који су сви покупљени, неки Срби су остали радити у Загребу, били угледни доктори, као Будисављевић Јулије, знате све о томе (читај Милорад Пуповац, прим. Фронтал.РС), а неки су били виктимизирани".

Дакле, Зоран Милановић без трунке увијања покушава протурити више лажи. Међу њима је најстрашнија да су прва мета НДХ били Јевреји, а тек онда Срби.

Да су Јевреји истребљивани, односно геноцидисани у цјелини, док се Србе могло и прекрштавати у Бориса Милошевића, уколико су били корисни, а ето неки су пролазили као породица Зец. При том цијела Хрватска, у настојању да се измисли језик посебан од српског језика Ђуре Даничића из Загреба, назива Јевреје некада погрдним термином Жидови.

У СФРЈ је Жидов био увредљив, усташки термин. Погрдан таман као Шиптар, у односу на Албанац. Но, новокроатско језикословље није одабрало да користи термин Хебреји, како би се разликовали од Срба. Жидовима то, очигледно, не смета и поред тога што је Србија донијела закон о реституцији јеврејске имовине, без живих или познатих власника. Хрватској, наравно, не пада на памет.

Срби – примарна мета Независне Државе Хрватске

Историјски је доказиво да су примарна мета НДХ били Срби. Без обира што су састрадалнички народ са Србима, Јевреји су имали већа права у логорима. Па је чак и позивано на пуштање истих од стране Павелићевог режима, у тренуцима када су се Нијемци повукли из Хрватске и препустили власт Хрватима.

Јевреје су Хрвати истребљивали прије свега из мотива пљачке, односно обавезе према нацистичкој Њемачкој. Србе су искорјењивали са страшћу, јер су тако хтјели.

Примарна мета хрватске мржње су били и остали Срби. То доказује, не само да је Израел отворио прву амбасаду у бившој СФРЈ у Загребу, или учествовање ратног ваздухопловства Војске Израела у прослави етничког чишћења Срба у Книну, већ и шутња јеврејске заједнице у Хрватској, када се, рецимо, у Загребу прави Музеј Холокауста, а нигдје се не помињу Срби који су куд и камо више убијани у НДХ.

Срби се некад помену у пакету са Јеверјима и Ромима, најбоље на посљедњем мјесту, прије него што се, како смо раније видјели, потпуно испусте у облицима "другим геноцидима", "другим жртвама" или "геноцид над Словенима".

И за све је, наравно, крива Њемачка.

Хитлер је крив за све

Други болестан конструкт предсједника Неовисне Републике Хрватске, јесте ново градирање тежине злочина између народа, које нико не помиње. (посебно Срби никад). Ово се надовезује на постављање Јевреја на прво мјесто, али и истиче у свему до тада изреченом, најболеснијим вријеђањем Рома као етноса. Тешким стереотипима и патронизирајућим ниподаштавањем.

Предсједник Хрватске каже:

И, коначно, најстрашнији примјер – Роми. Или како су их тада лијепо звали Цигани, који уопће нису знали да је избио рат. Који су били пријетња не знам коме? Санитарним инспекторима Хитлеровима?

На што су се навукли хрватски нацисти, који уопће нису имали негативну повијест односа са Ромима, као ни са Жидовима, ништа ту негативно није било између Хрвата и Жидова и који су Роме скупили и убијали овдје, а да несретни људи мушкарци, жене и мала дјеца нису уопће знали шта им се догађа.

То је можда и најгори примјер поступања према људском бићу, јер Срби су пружили отпор и то по мени са закашњењем, требали су раније почети, били су непријатељи, зна се како се поступа са непријатељима, не убија их се у логору.

Жидови су били грађани, неутрални, не би вјероватно изабрали оружје. Међутим, како су их почели убијати од првог дана, да се додворе неком тадашњем, нећу рећи Бриселу – него Берлину, потпуно сулудо и на штету хрватског народа, којуија сад представљам, за једне од оних који се претпоставља да сам и ја. Јесте ли задовољни мојим одговором?"

Даље се прича вратила на Хрбе, а ми остали бирајмо врбе: "Ја сам представних хрватских Срба"

"Да, рекао сам – ја сам представник хрватских Срба. Да ја, прије свега. Пуповац је представник једне мале групе људи. Пуповац је за СНВ, који није странка, али је де факто странка јер га контролише само једна странка и треба га финансирати их хрватског прорачуна, добио је у Загребу 220 гласова.

У Загребу по попису има 21.000 Срба. Више Саша, зар не? Реално више. Има 30.000, некад је било 50.000. Али то су све људи са неким идентитетом. То није легитимно." – завршио је љевичарски "предсједник Хрвата" своју националну и мањинску причу о до 1991. године конститутивном народу.

Сразмјерно мало времена је посвећено Јасеновцу и Србима, у односу на свеукупно ћакулање са новинарима. Даље је прешао на Кајтазија и Роме, те унутархрватске приче, што ником даље није занимљиво, осим ако сте Хрби који се издржавају из буџета Неовисне Републике Хрватске.

Ми остали, поготово ако се српства не одричемо и не понашамо као Хрби Милорада Пуповца, можемо само да бирамо врбе.