Зоран Јанковић: Држава

Старије теорије о држави веле да су територија, становништво и Устав основни садржај дефиниције државе, а главна карактеристика монопол употребе силе, тј. органи који врше присилу како би се Устав поштовао.

петак, новембар 29, 2019 / 19:04

У задњих пола вијека садржај дефиниције развојем друштва и људских права је проширен на обавезе државе према становништву а то су осим вањске и унутрашња сигурност (слобода и борба против свих врста криминала), правна сигурност (једнакост пред законом и правични суд. процеси) те економско социјална сигурност (стандард, запосленост, економски услови).

Наведено производи кључну карактеристику савремене државе – осјећај припадности. Сва друштва која овај осјећај базирају на припадности нацији или религији су анахрона, предмодерна друштва, а државе склоне искључивању, насиљу, корупцији и аутократским праксама.

Комплетна бивша СФРЈ почива на друштвима која су један дио свог становништва искључили, односно, ограничили нека од горе наведених права, па су такве државе темељене на националном ексклузиветету, без савременх схватања припадности, у правилу државе ограничених капацитета развоја, успорене и неправедне према својим грађанима, државе корупције, правне несигурности и неједнакости.

Све што се тренутно збива у чланицама бивше државе резултат је кризе идентитета свих грађана, коју својим праксама двоструких стандарда производе власти запеле у ХХ вијеку. Несрећне државе немају будућности а срећа се налази у компромису, и на манипулацији с компромисима лежи темељ сваке локалне власти.

Искварена власт и необразовано становништво су формула за нестанак.



7 КОМЕНТАРА

  1. Никад Србима није било лако створити државу на компактној територији, имали смо државу као стари европски народ, онда када је није имало пар европских народа, онда смо је изгубили под силним османским освајачима.

    Напокон смо успјели државу обновити прије 200 година, опет много прије него већина европских народа и опет смо,не само због нас, али највише својом грешком успјели да све сјебемо.

    Данас нам није сјано стање,али имамо шта имамо, односно, као народ данас имамо државу српског народа, значи Србију и међународно признату Републику Српску у дејтонској БиХ.

    Као народ имамо Србију, државу која не влада суверено над цјелокупном територијом, државу која још увијек није сигурна од спољнег непријатеља, државу у којој нема истинске владавине права, што значи по Јанковићевој дефиницији, нема адекватну ни спољну, ни унутрању безбједност, нити има социјалну сигурност грађана, стандард, запосленост…………………..

    О Републици Српској не бих, само да кажем.

    Може се овдје саборношћу и мудрим одлукама очувати увелико угрожена Република Српска.

    Може се много прије него у Србији обезбједити достојанствен и безбједан живот српског народа и свих грађана Српске, али понављам,не бих о томе, није то је питање примишљања појединаца, него то мора бити одраз јасне стратегије за ново вријеме.

    Стратегије донесене од стране српске памети, односно, српских мудрих глава и доказаних патриота, ту појединачног искакања не смије бити, иначе, оваквом стратегијом сигуран сам да ће за најдаље двије деценије овдје Срби бити статистичка грешка, као данас у Хрватској, а Републике Српске бити неће, као што данас нема Републике Српске Крајине.

    Значи, то је питање на које треба и на које ће одговор морати дати свесрспки САБОР Републике Српске, тачка.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *