Дани(ј)ел Симић
Знате ли како је на дну?
Једно вријеме на нашим телевизијама (2007.-2008.) су преовладавали садржаји о социјалним случајевима. Када сам питао уреднике тв-станица зашто то чине, рекли су да "народ то воли да гледа". Ваљда по оној: Има неко коме је горе него мени.
Прије пет година, када сам такође писао колумну (али на посљедњој страни), ситуација у медијима РС је била ужасна. Страховлада ОХР нас је претворила у друштво безмудића и дупелизаца.
Данас, када слушам власт, опозицију и медије РС; у смислу како се односе према страном фактору; чини ми се као да читам своје колумне из 2005те. Зато мислим да би ме требали послушати сад, а не за нових пет.
Фронтал.РС је изданак овог народа, традиције, образовног и система владавине, односа према оружаним снагама (радо иде Србин у војнике), културе и духовности. И то је све што смо жељели да кажемо првим бројем.
Нећу ја сад вама нашироко, к’о већина уредника: О Свом Производу. Ја бих више мало лични став. Да се види, ко је какав чо’јек.
Ко је желио да се нађе у нашем часопису, нашао се. Никог нијесмо отјерали с врата и ником нијесмо прекинули интернет конекцију. Ово је намијењено политичарима и народу који за њих гласа.
Постојимо од првоаприлске шале 2009. године, и додијало нам је да будемо најчитанији, а заправо једини озбиљан информативно-аналитички портал у Републици Српској. Одлучили смо да будемо и најчитанији часопис.
То је мало ретроградан потез, јер у већини земаља развијене технологије и економије, штампана издања се полако гасе. Ево ми смо, зарад општег добра, одлучили обрнутим смјером. Још једна показна вјежба, како је могуће не добијати паре из прекоокеанских извора, а постављати трендове и служити на част своме отечству.
Што би рекао онај великосрпски националиста Доситеј Обрадовић: За браћу Србе, ма којег закона и вере били. Како се оно звао период у којем је он живио? "Мрачњаштво"? 😉
Имаћемо велики проблем са онима који су сад отворили штампарије, јер је тренд противу хартије. Пратим то, јер сам уједно и писац. То је оно како волим да ме потписују, кад идем да причам само у своје име. Списатељ. Књижевник. Фарисеј. Моја прва књига се завртила у 22.050 примјерака, али свеједно то није било довољно за разне господаре рата. Сад је ово што читате, изашло у 30.000 примјерака, па би било безвезе да не кажем оно што бих ја радио, да узмем власт ове године.
Прво бих од оних пара што је остало од Телекома, а банчило се машала, полицајцима РС сашио нове униформе. Зимску и љетњу. Зовнуо бих неко звучно дизајнерско име из свијета (Кавали, Јамамото) и дао му само један услов – да буду зелене. Затим тој Милицији (промијенио бих и име установе) купио нове пиштоље. Ц-99, рецимо, да не носе више теткице као портири на грађевини. Неколико оклопних транспортера за разбијање демонстрација, те три оклопна хеликоптера. Најбоље Ми-24. Они су сад јефтини.
Послије тога не бих чекао да ме воде у Бутмир, већ бих одмах затражио уставне промјене. Симултано с тим, упослио Геодетску управу да коначно нешто ради, и премјерио ентитетску границу до у сателитски снимак и ситна цревца. У уставним промјенама бих захтијевао да се окружни и државни тужиоци бирају на непосредним изборима, па одржао изборе за уставотворну скупштину и одмах послије изгласавања истог – за "судску власт". Ако неће да учествују из Тамног вилајета, ја бих само у РС то обавио. Утом би прошла прва година.
Не бих о економији. То је много досадно и неће народ да чита. Наши политичари се зато увијек задуже, или нешто продају од народног сребрног есцајга. Има оних који би вољели да свој живот живимо на релацији Вашингтон – Лондон – Сарајево, али ја преобилно увиђам да ћемо још дуго живјети на релацији: Хаг, Бања Лука, Москва. И дјелујем у складу с тим. Оно што је у врху моје политичке агенде – јесте трајан мир.
Прошли пут пред гласање за републичку власт, у штампаном медију сам писао: Српска мора напријед, па макар и у Провалију. Сада кажем да не видим други начин да се боримо за Српску, осим ЗАЈЕДНО (4С), нити прихватам ишта мању временску одредницу од ЗАУВИЈЕК!
Не, нипошто! Ово није вађење типа: и прднути, и стиснути. Таман посла. Па знате ваљда које новине читате? Упросто желим да нагласим да је једино рјешење стабилности послије 03.10.2010., односно моја изборна порука из искуства које имам, то што ни власт ни опозиција тренутно не смију да бекну.
Изборе активно пратим најмање од 1998. године, и слободно могу рећи да је једино рјешење да Српска не буде "шака зоби коју свака врана може позобати", то да коалицију послије избора направе 2 најјаче партије из 2 сукобљена блока. Врана врани очи не копа. А такво нас вријеме чека послије избора.
И гласаћу у складу с тим. Посебно за сваки ниво власти. У сваком имам свог фаворита.
Неколико пута нам се то десило у историји. Или падне јак господар и послије 50ак комби-странака прави владу са једном јаком, па се никад намаћи управих одбора, директорских позиција; или опет јак господар тлачи и убива своје поданике, јер га нема ко упозорити да се умије ‘ладном водом, док га странци не обезглаве или пошаљу у Хаг. Не желим да будемо на дну, јер се тада тјешимо да "увијек може горе". А може вјерујте.
Ја сам био тамо.
—————
Дани(ј)ел Симић
Уводник првог Фронтала у хартији